Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Sport

Hoće li Barselona postojati 2030?

Prema podacima Delojt agencije, dva kluba sportska kluba sa najvećim prihodima na svetu su Mančester Junajted sa 676 miliona evra godišnje i Real Madrid sa 674 miliona evra. Iza njih je Barselona sa 648 miliona, a na četvrtom mestu je prvi klub iz nekog drugog sporta, Dalas Kaubojsi iz NFL-a. FC. Pitanje koje magazin Fortune postavlja je: može li Barsa da zadrži svoju unikatnost unutar industrije koja je sve više fokusirana na novac?
Priredio Luka Arežina
Datum: 16/04/2018

Hoće li Barselona postojati 2030?

Foto Profimedia

Poslovna strana globalnog fudbala je džinovska i još uvek ubrzano raste. Više od tri milijarde ljudi gledalo je finale Svetskog prvenstva 2014. godine između Nemačke i Argentine, trideset puta više nego ovogodišnji Super Boul. Fudbalske zvezde, poput Lionela Mesija, sada su univerzalni brendovi.

Nakon veka negovanja vatrenog lokalnog ponosa, Barselona pokušava da postane prvi sportski klub na planeti koji će da pređe granicu od milijardu evra godišnjeg prihoda. Plan je da se taj cilj dostigne najranije 2020. Prošle godine, tri najveća fudbalska kluba imali su zaradu od 2.5 milijardi evra zahvaljujući sve lukrativnijim ugovorima za pravo TV prenosa.

Koliko god ta brojka bila impresivna, gledanost televizijskih prenosa opada sa trendom strimovanja na mobilnim telefonima. U isto vreme, plate vrhunskih fudbalera penju se do visina nezamislivih do pre samo par godina. Ovi faktori uvlače klubove u vrzino kolo: što su konkurentniji na vrhu, to im više novca treba da se na vrhu održe. Samo par klubova sebi mogu da priušte najbolje igrače, što produbljuje jaz između timova poput Barse i ostatka mase.

Barsa je u sezoni 2016/17 ostvarila 648 miliona evra prihoda. "Ako želimo da budemo uspešni i da imamo klub koji će opstati, potrebna nam je ta milijarda evra u 2020. godini", izjavio je predsednik FC Barselona, Đosep Maria Bartomeu. Sedeći u tvrđavi Kamp Nou, stadionu koji prima 99.500 ljudi, on kaže da je taj novac potreban "kako bi ostali kompetitivni".

Taj stav je u koliziji sa tradicionalnim identitetom koji neguje Barsa. Od osnivanja 1899, Barsa je ponosno nosila katalonski barjak u borbi protiv ljutih protivnika iz prestonice, Real Madrida - ovo rivastvo je otelotvorenje žestokih političkih tenzija u Španiji. "Mi znamo da mi ne predstavljamo samo Barselonu, mi predstavljamo Kataloniju", kaže Đerar Pike, odbrambeni igrač kluba i rođeni Barselonjanin. "Moramo da se takmičimo sa svim ostalim klubovima koji ulažu i nude mnogo više novca."

Kako bi održala veliki protok novca, Barsa je već ugrozila neke dugovečne tekovine. Prodala je reklamni prostor na dresu 2011, poslednja od svih velikih klubova. "Katar ervejs" plaćao je godišnji ugovor u vrednosti od 45 miliona dolara kako bi se njihov logo našao na Barsinom dresu, a sada za to japanska kompanija "Rakuten" plaća 68 miliona dolara. Bartomeu je sklopio veoma unosni dugoročni ugovor sa Najkom prošle godine. Barsa takođe pregovara sa korporacijama oko prava na ime proširenog stadiona i sportskog kompleksa. Ovaj dogovor bi moga da bude vredan 300 miliona eura u periodu od 20 godina.

Kada je u pitanju ludilo fudbalskih transfera, još uvek je bez premca Barsina prodaja brazilskog napadača Nejmara Pari Sen Žermenu za 222 miliona evra. Ta cifra stajala je u "klauzuli o otkupu" u ugovoru fudbalera sa klubom iz 2013. - sumi novca koju bi neko morao da izdvoji da bi ga kupio. U to vreme, 222 miliona evra se činilo toliko nečuvenim da su u Barsi bili sigurni da on neće nigde. "Mislii smo da niko nikad neće dati te pare", kaže Bartomeu. "Ali, neko je došao i dao ih."

U stvari, Bartomeu prevideo šta se sprema: sve veći broj klubova koji imaju skoro neograničene budžete. Pari Sen Žermen, Mančester siti, Čelzi, svi imaju finansijere kojima ovakve cifre nisu sa one strane mogućeg.

Gubitak Nejmara stvorio je veliku nervozu u Barsi - šta ako dođu po Mesija? Stotine miliona navijača prati Barsine utakmice velikim delom kako bi gledali omalenog Argentinca dok seče po terenu i probija mreže, gol za golom. "Celokupni poduhvat zavisi od Mesija", kaže Santiago Himenes Blanko, urednik za Barselonu u španskom sportskom žurnalu AS. Šta bi se onda desilo kada bi se tridesetogodišnjak preselio u drugi klub? "Izbio bi građanski rat", kaže Blanko.

U januaru, nemački Der Špigel objavio je dokumente koji navodno otkrivaju detalje o novom, tajnom ugovoru između Barse i njene najveće zvezde. Mesi bi trebalo da dobija 100 miliona evra godišnje, a "klauzula o otkupu" povećana je na 700 miliona evra, što jasno odražava šta on znači ovom timu.

Jedna od poslednjih stvari koju Mesi, Pike i ostali vide kada iz tunela izlaze na teren je replika statue Device od Monserata, svetice zaštitnice Katalonije. Ona podseća igrače na Barsine duboke veze sa Katalonijom i njenom dugotrajnom borbom za autonomiju. "Klub Barselona je sve za Kataloniju", kaže Pike. "To je ubedljivo najvažnija institucija u Kataloniji."

Teško da je to bilo na umu osnivača kluba, od kojih su većina bili nove pridošlice. Ipak, u decenijama nakon te prve utakmice na Badnje veče 1899, na stadionu Barse su se uveliko pevale katalonske pesme i vijorile zastave. Dva miliona posetilaca godišnje prođe kroz muzej kluba, u kojem stoji eksponat u čast Žosepu Sunjolu, predsedniku kluba i borcu za katalonsku nezavisnost, ubijenom u Španskom građanskom ratu. Tokom tridesetpetogodišnje diktature Fransiska Franka, Barsinim navijačima zabranjeno je da pevaju katalonske pesme i da mašu bojama svoje zemlje. To je stvorilo duboko rivalstvo između Barselone i Real Madrida koje traje do dan danas. "U očima Barsinih navijača, Real Madrid nije samo finansirao Franko, on jeste bio Franko", piše Džimi Barnz u knjizi o klubu.

Đerar Pike bio je u suzama nedavno, kada je bio primoran da igra utakmicu na dan referenduma za nezavisnost u Kataloniji. Izjavio je da je to bio najgori dan u njegovom profesionalnom životu i pretio je izlaskom iz španskog nacionalnog tima. "U veoma smo teškoj situaciji. Barselona mora da predstavlja Kataloniju sada više nego ikada."

Pored svih političkih tema, finansijski model tima će imati presudnu ulogu u njegovom preživljavanju ili nestajanju. Bartomeu opisuje organizaciju kao primer popularne demokratije - vlasništvo franšize je u rukama 143.855 članova. Članstvo se prenosi sa kolena na koleno i svi punoletni članovi kluba izglasavaju predsednika i izvršni odbor, a jednom godišnje odlučuju i o ključnim pitanjima.

Budući da su mesta na stadionu većinski rezervisana za članove kluba, Barsa ne može da se nada većoj zaradi od prodaje karata. Iako se i drugi klubovi susreću sa ovim problemom, sistem organizacije u Barsi propisuje da bi članovi trebalo da donesu odluku da sami sebi podignu cenu karte, što je malo verovatno.

Članarina iznosi simboličnih 180 evra godišnje i donosi 5% ukupnih prihoda. Pored toga, predsednik i članovi odbora po zauzimanju pozicije moraju da založe 15% godišnje zarade kluba kao garant u slučaju gubitaka. Ako se dostigne tražena cifra od milijardu evra prihoda, to će iznositi 7.5 miliona evra po članu odbora. Treba imati na umu da biti član izvršnog odbora Barse ne donosi nikakvu zaradu, ali se smatra neuporedivom čašću.

Uprkos tome, članovi odbora se ne žele ni da čuju o prodaji kluba ili transformisanju upravljačkog modela. "Ne. Nikad. To je naš klub. Pripada članovima", kaže Manel Arojo, potpredsednik izvršnog odbora. "Ljudi dolaze ovde iz različitih krajeva sveta sa ponudama za klub. Ali to za nas nije do para."

Ipak, izvršni direktor firme Delta Partners Viktor Font, viđen kao jedan od mogućih naslednika Bartomeua, upozorava da je trenutno zadovoljstvo članova slično ignorisanju klimatskih promena. Zato što Barsa osvaja titule oni "uživaju u vremenu, a ne vide šta im sledi".

Njegova strategija značila bi oštar raskid sa dosadašnjim modelom poslovanja. Za početak, on se zalaže za veću monetizaciju baze obožavalaca kluba. Po njegovim procenama, kada bi se svaki navijač pretplatio na strim prenosa utakmica za dolar mesečno, 400 miliona fanova bi mogli da donesu 5.5 milijardi evra godišnje klubu. Čak i Žerar Pike je izrazo sumnje u pro-bono izvršni odbor kluba: "Svestan sam da su potpuno fokusirani, ali oni ne dobijaju nikakav novac za to. Mislim da to mora da se promeni". Pike, koji je završio menadžerski program za biznis na Harvardu, izjavio je da se nada poziciji predsednika kluba kada jednog dana okači kopačke o klin.

Viktor Font se slaže da je u Barsi potreban profesionalni izvršni odbor. "Odbor bi trebalo da izgleda kao pravi odbor, kao u Eplu ili Uberu." kaže on. Umesto osvojenih trofeja, on smatra da kriterijum uspeha odbora bi trebalo da bude samo jedno: "Da li će Barselona moći da se takmiči u 2030. godini?"

 

 

 

Godišnji prihodi najelitnijih sportskih klubova na svetu, u milionima evra:

Mančester Junajted: 676

Real Madrid: 674

FC Barselona: 648

Dalas Kaubojs (NFL): 642

Bajern Minhen: 585,5

Mančester Siti: 527,5

Arsenal: 487

Pari Sen Žermen: 486

Nju Inglend Petriots (NFL): 479,5

Njujork Jenkis (MLB): 473

(Izvor Deloitte)

 

 

Interakcije na društvenim mrežama u januaru 2018.

FC Barselona: 181,7 miliona

Mančester Junajted: 76,1 miliona

Real Madrid: 45,5 miliona

Čelzi: 42,9 miliona

Bajern Minhen: 26,7 miliona

(Izvor Blinkfire Analytics)

 

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.