Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

"Hej sloveni", Bajaga i proleteri

Ustali su na "Hej Sloveni" svi oni svesni da smo svi mi Južni Sloveni rasparčali veliku ideju budzašto
Piše: Branko Rosić
Datum: 09/12/2018

"Hej sloveni", Bajaga i proleteri

Foto Profimedia

I bi Jugoslavija, makar simbolično, i to u noći 1. decembra.

Bajaga, u prepunoj Areni, koja je bila ozidana fleševima pametnih i malo glupljih telefona. Te svetleće tapete ispratile su pesme čoveka koji je bio omiljeni dečko bivše SFRJ i nastavio da to bude i po rasparčavanju bez napora, ustupaka, jeftinoće. Jedan zdravi mejnstrim koji upravo zato ima toliko odobravanje. Dve večeri pre beogradskog trijumfa, Bajaga je napunio halu Tivoli u Ljubljani, a za mart je najavljena Arena u Zagrebu, što je potvrda jedne velike karijere. Ali i potvrda one velike Jugoslavije i onog velikog tržišta naspram usitnjenih besmislenih malih atara u koje su se strpale ambicije instant političara a proizvođača dugotrajne štete.

Isto veče, preko mosta, u prepunoj Kombank dvorani, u organizaciji Saveza antifašista i Reflektor productiona nastupio je slavni hor "Pinko Tomažič" iz Trsta. Ovaj partizanski hor, važan kulturni segment slovenačke zajednice u Italiji, koji izvodi jugoslovenske i slovenačke partizanske pesme, već je uveliko hit na Youtubeu ali i na hiljadu koncerata širom sveta. Odjeknule su "Bella ciao", "Konjuh planinom", "Na Kordunu grob do groba" uz decibele emocija i kilograme papirnih maramica koje su bile prislonjene na oči tokom "Bilećanke".

U publici, rečima profanog izveštača, bilo je raznih generacija antifašista. Nije u publici bio primetan niko iz oficijelne srpske levice pod čijom komandom je od devedesetih sastrugana koža proletera razbacanih po biroima za nezaposlene, kontejnerima, ratištima širom zemlje. Oni srećniji među njima dobili su priliku da rade za siću kod novih gospodara.

To je i dalje apsurd naše tranzicije u kojoj je srpska (navodna) levica iznela na barjak nacionalno, a ne sindikalno, i u njenom mandatu je strovaljen standard. Kada je te noći Kombank dvoranom odjeknula nekadašnja himna "Hej Sloveni", svi su ustali ali ne po direktivi. Nisu to bili "sužnji koje mori glad", jer su ti gledali rijalitije ili jednostavno nemaju para ni za Maju Berović a kamoli za proleterske pesme. Ustali su na "Hej Sloveni" svi oni svesni da smo svi mi Južni Sloveni rasparčali veliku ideju budzašto.

A sada su druga vremena, vremena kapitalizma, tržišta, tranzicije, pa se i nekadašnji Dom sindikata zove po banci (baš kao i u svetu). Jutro posle te trijumfalne noći sentimenata na bivšu Jugoslaviju otišao sam u prodavnicu i ugledao dnevne novine u kojima se odvijao postjugoslovenski život. Stajao je naslov "Rada pokazala ribicu". Dnevna doza za današnje proletere i ostale kojima je do ribice kad već sindikat ne nudi polutke.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.