Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Društvo

Hakerski napad "WannaCry": Zašto ne ulažemo u digitalnu bezbednost jednako koliko i u fizičku

U Srbiji digitalna transformacija i dalje deluje kao bauk. Kompanije, posebno one velike, ne vole da se menjaju, iako su svesne da će kad-tad to morati da učine
Piše Jovana Radovanović
Datum: 18/05/2017

  Hakerski napad "WannaCry": Zašto ne ulažemo u digitalnu bezbednost jednako koliko i u fizičku

Foto: Igor Pavićević

Napad koji je prethodne nedelje pogodio više od 70 zemalja i ugrozio rad velikog broja ustanova, među kojima su bile i bolnice, pokazao je da je digitalizacija donela novu vrstu ranjivosti.

"Stotinama godina ulagali smo u našu fizičku sigurnost. Ona odnosi ogromna sredstva -- sve do vojske, policije, tehnologija koje se koriste danas. Kada je reč o sajber bezbednosti, ove godine, procenjeno je, biće uloženo 78 milijardi dolara. To nije mala suma, ali ako uzmete u obzir da je 14 odsto poslovanja na svetu digitalizovano, onda taj odnos i dalje nije dobar", objašnjava za Nedeljnik Branislav Vujović, osnivač i predsednik kompanije New Frontier Group.

Ova kompanija je lider za digitalnu transformaciju u centralnoj i istočnoj Evropi, a u Srbiji je smešten njihov sertifikovani centar sa dvadesetčetvoročasovnim monitoringom.

"Napadači stalno smišljaju nešto novo i nije uvek moguće zaštititi se, međutim, moguće je predvideti takve napade."

"WannaCry" napad ozbiljno je, kaže Vujović, pogodio računare u Španiji, uključujući i telekom kompaniju Telefonika, zdravstvene službe u Engleskoj gde su odlagane operacije, fabrike Renoa gde su zaustavili proizvodnju. Ministarstvo unutrašnjih poslova Rusije i Centralna banka Rusije takođe su bili napadnuti. Ranjive su bile one kompanije koje su radile na starim verzijama Majkrosoftovog operativnog sistema, a Vujović kaže da su zastareli sistemi problem za koji postoji lek. Sve više zemalja, ističe on, odlučuje se na rad u klaudu, što ima višestruke prednosti.

Međutim, u Srbiji digitalna transformacija i dalje deluje kao bauk. Kompanije, posebno one velike, ne vole da se menjaju, iako su svesne da će kad-tad to morati da učine.

"Oni ne veruju u te promene. Veliki je problem ubediti ih šta sve treba da urade. Oni to najčešće prepuštaju svojim IT odeljenjima i menadžerima, što ni blizu ne donosi očekivane rezultate. Radi se o menjanju poslovne politike i poslovnih procesa, a ne samo o primeni tehnologije", objašnjava Vujović.

Ipak, i on ističe da ne možemo od jedne banke ili bilo koje druge organizacije očekivati da postane Uber istog momenta. Takve promene rade se korak po korak.

Ukupno komentara: 0


Sva polja su obavezna.



Sva izdanja