Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Društvo

Guča se još za Koštuničino vreme "egzitovala": A da li se danas Egzit "pogučio"?

Nema više na Petrovaradinu ni onih nadrealnih scena kad su na nekoj Egzitovoj tribini pred nastup, valjda Bilija Ajdola, govorili Vuk Drašković i Oli Ren. Mada Johanesa Hana nije teško zamisliti u Guči
Datum: 12/08/2017

Guča se još za Koštuničino vreme "egzitovala": A da li se danas Egzit "pogučio"?

Foto Profimedia

Već za vreme vlade Vojislava Koštunice (one prve) dalo se primetiti da se Guča "egzitovala". Da je od narodnog sabora postala pravi festival. Da li se danas Egzit "pogučio"? Kao što je Velja Ilić po pitanju statusa Darvinove teorije govorio da sluša šta kažu njegove vladike (povodom stare afere Koštuničine ministarke Ljiljane Čolić, koja je rekla da njen pradeda nije bio majmun), tako i ja znam ljude koji po pitanju diktature (makar i "benevolentne") slušaju šta kažu na Egzitu. Nema više na Petrovaradinu ni onih nadrealnih scena kad su na nekoj Egzitovoj tribini pred nastup, valjda Bilija Ajdola, govorili Vuk Drašković i Oli Ren. Mada Johanesa Hana nije teško zamisliti u Guči. Kad danas i Egzit priča o svemu - o "pedeset godina od leta ljubavi", o "marginalizaciji", o "zajedničkom jeziku", o "evropskim prestonicama kulture", o svemu samo ne o prirodi Vučićeve vlasti, onda je glupo očekivati da žuta patkica stavi šajkaču i zasvira trubu.

Guča je sačuvala i egzitovala svoj kosmopolizitam, mada je ovde uvek, "po difoltu", vibriralo nacionalno, od gostovanja krajiških pevačkih grupa "iz vika", do majica s likovima Radovana i Ratka. I Đinđić je bio u Guči. Milošević nikada. Jednom se kao domaćin Sabora (već je bilo demokratsko doba) i pesnik Matija Bećković obrušio na starog pokrovitelja Sabora - predsednika Tita (u čije vreme je Sabor i osnovan), i proterao ga simbolički, kao vampira, iz Dragačeva i Užica (pitao se Matija - šta će on u Užicu, i to zbog prepeva pesme "Sa Ovčara i Kablara" - "Druže Tito bela lica, kad ćeš doći do Užica"), proterao ga mnogo pre nego što su ga Hasanbegović i Bandić proterali iz Zagreba. Matija je tada poručio omladini da duva trubu, a ne lepak. Posrbio je, kao euforični saboraš početnik, ono što je već bilo samo po sebi srpsko, ali je naglasio da bez trube ne možemo u svet.

*Iz teksta Zorana Panovića u novom Nedeljniku. Ceo tekst o fenomenu Guče čitajte u Nedeljniku od 10. avgusta ili u digitalnom izdanju koje je dostupno na NOVINARNICA.NET 

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.