Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Glas zatucane većine

Frapantna sličnost jarbola sa Gebelsovim marketinškim alatkama budi asocijacije koje ne bismo želeli ni da pomislimo, a kamoli da izgovorimo. Slično važi i za snage reda i mira koje u punoj ratnoj opremi brane polaganje kamena temeljca projekta. Policijom još niko nije ništa odbranio od sopstvenog naroda
Piše: Maja Lalić
Datum: 09/03/2016

Glas zatucane većine

Promo

Beograd nije jedini grad jugoistočne Evrope koji se nakon decenija prakse "državnog urbanizma" nepripremljeno prepustio "investitorskom urbanizmu". U tom tranzicionom međuprostoru, uprkos niskom životnom standardu i nemaštini građana, vlasti rapidno obolevaju od balkanskog kompleksa "iluzije veličine". Balkanske prestonice danas teže da ostvare svoju provincijalnu viziju metropole "svetske klase" pomoću grandioznih infrastrukturnih projekata, od najviših i najdužih mostova, luksuznih stambenih kompleksa, monumentalnih tržnih centara i poslovnih kula, pa do spomenika "novokomponovane" istorije koji istovremeno treba da pospeše i uspon opalog nacionalnog ponosa. Da ova formula već odavno predstavlja prevaziđeni urbanistički koncept, svedoči i veliki otpor građana i struke prema projektu "Beograd na vodi" koji su, kako je to kolega Vanja Kucina lepo sročio, "ustali protiv zamene autentičnog kulturnog identiteta Beograda globalizovanom slikom lažnog luksuza".

Ako kao dobronamerni građani poverujemo da je našim gradskim ocima ipak stalo do stvaranja humanijeg, zdravijeg i srećnijeg života svih građana, samo ne znaju kako, svrha ovog teksta je da ukaže na primere dobrih praksa koji bi vlastima mogle pomoći da promene pristup, upotrebe nove alate za očuvanje i kreiranje autentičnih urbanih vrednosti, uspostave iskrenu komunikaciju i prava partnerstva za ublažavanje efekata ekonomske nemaštine i stimulisanje urbanog razvoja koji će biti podržan i utemeljen u lokalnoj kulturi, a to je, nećete verovati, partnerstvo sa sopstvenim građanima.

Pođimo od pitanja: zašto Beograđani ne prihvataju projekat "Beograd na vodi"? Zašto svi domaći stručnjaci, arhitekte, urbanisti i inženjeri od kredibiliteta u ovom konkretnom projektu ne mogu da pronađu zdrav razum, mrvu šireg interesa, promil doprinosa arhitekturi grada? Zašto mali preduzetnici u Savamali ovaj projekat doživljavaju kao okupaciju, zašto su se u Karađorđevu, Mostarsku, Hercegovačku, Travničku ulicu uvukli neizvesnost i strah?

Zato što, pre svega, projekat nije ni namenjen njima. Preskočena je čitava tehnologija planiranja koja obuhvata analizu infrastrukture, urbanističkih i socijalnih parametara, studiju zatečenog stanja, istraživanje veza sa gradom. Nema valorizacije postojećih vrednosti, poštovanja urbanog konteksta i uklapanja ovog projekta u postojeće ekonomsko, urbanističko i socijalno okruženje. Nije uključeno, ili bar nama vidljivo, nijedno istraživanje, stručni savet, analiza, anketa kojima bi se ustanovilo šta je Beogradu i Beograđanima stvarno potrebno, šta ova lokacija zaista može da po(d)nese, kako do toga doći, i kako sami građani i domaći eksperti mogu da doprinesu postizanju tog zajedničkog cilja. Nije ponuđen nijedan kanal komunikacije građana i progresivnih predstavnika struke sa projektom.

I danas, nakon što je projekat konačno "izašao u javnost", mi i dalje o njemu znamo veoma malo. Nasuprot kritici nefleksibilnog urbanizma totalitarnih režima prošlosti, projekat "Beograd na vodi" zastupa suprotni ekstrem - beskrajno je "fleksibilan", ostavljajući prostor da se u hodu sve menja i prilagođava, nažalost ne potrebama građana i funkcijama od javnog interesa, već ad hoc prohtevima potencijalnih suinvestitora od kojih zavisi finansijska konstrukcija projekta, koja prilično podseća na piramidalne finansijske modele. Projekat je definisan jedino u planu rušenja postojećih objekata, pa čak i kada je reč o živim, vibrantnim sadržajima urbane supkulture u Savamali, poput nedavno brutalno žrtvovanog "Dvorištanceta".

I nakon zvaničnog početka gradnje projekta, mi i dalje nemamo odgovore na sledeća pitanja: kakve su socijalne implikacije novog dela grada na postojeću demografsku sliku, pitanja snabdevanja i potrošnje energije i isplativosti za grad, da li je dostupna studija dinamičkog i stacionarnog saobraćaja sa analizom direktnih i posledičnih uticaja na funkcije okolnog urbanog tkiva, uklapanje u postojeći kanalizacioni sistem i sistem napajanja vodom, implikacije projekta i rešenja za promenu nivoa reke, kakav je uticaj i rešenja pri plavljenju depresija u Karađorđevoj ulici i okolini. Zašto projekat ne sadrži zelenu infrastrukturu, kakva su rešenja za pojavu vremenskih ekstrema, uključujući i poplave, kako su analizirane potrebe lokalne zajednice u okruženju, koliki su ekonomski rizici a kolika dobit za grad Beograd, kakve su direktne i indirektne, pozitivne i negativne posledice projekta na eko-sisteme i biodiverzitet (ekološke implikacije) ovog dela grada, sa predlozima i finansijskom kvantifikacijom mera za postizanje eko-balansa ovog dela grada.... Bez odgovora na ova pitanja, projekat će i dalje biti percipiran kao nestručan i neodgovoran, a život u ovom delu grada potencijalno ugrožen na više frontova.

U samoj komunikaciji projekta, građani su do te mere potcenjeni, da projekat vrlo brzo postaje predmet podsmeha, a čitava komunikaciona platforma postiže upravo suprotne rezultate i nikako ne ide naruku ionako problematičnom sadržaju poruke. Uzmimo primer jarbola koji markiraju teritoriju Savamale. Njihova frapantna sličnost sa Gebelsovim marketinškim alatkama budi asocijacije koje ne bismo želeli ni da pomislimo, a kamoli da izgovorimo. Slično važi i za snage reda i mira koje u punoj ratnoj opremi brane polaganje kamena temeljca projekta. Policijom još niko nije ništa odbranio od sopstvenog naroda.

Maketa. Svako ko se ikada suštinski bavio urbanizmom, zna da je razvoj grada nemoguće prikazati na maketi. A političari okupljeni oko grandiozne makete nerealnog projekta liče samo na još par trenutaka u istoriji čovečanstva.

Mnogi evropski gradovi sada uče na svojim greškama i intenzivno razvijaju građanske i institucionalne mehanizme različitih participativnih urbanih praksa koje obezbeđuju dijalog između stanovništva, struke i gradske uprave, a u cilju podele odgovornosti, očuvanja zajedničkih vrednosti, postizanja kolektivnog konsenzusa i stvaranja kvalitetnijih gradskih prostora koji su zaista potrebni građanima. Sve ove metode su apsolutno primenljive kod nas, ali ne donose vizuelne spektakle koji su potrebni političarima.

"Građanski urbanizam" uključuje aktivne građane od samog početka procesa i služi kao input za definisanje zvanične urbane strategije i master planova. Na stručnoj konferenciji "Uputstva za humani grad" ovogodišnjeg Mikser festivala imali smo priliku da iz prve ruke čujemo dragocena iskustva Berlina, Stokholma, Beča, Amsterdama, Madrida, Bolonje na ove teme. Grad Beč, u partnerstvu sa 11 stručnih kancelarija za obnovu grada Beča, građanima pruža aktivnu podršku u unapređenju komšiluka, podsticanju lokalnog preduzetništva i zajedničkom planiranju javnih i zelenih prostora, dok su stručnjaci zaposleni u tim kancelarijama dužni da posreduju između građana i uprave, vodeći računa o balansu svih interesa, koji ne isključuju ni interese investitora.

Amsterdamska uprava osnovala je Gradski forum kao nezavisno telo koje okuplja eminentne domaće stručnjake iz oblasti arhitekture, urbanizma, dizajna i sociologije sa ciljem definisanja strategije razvoja grada koja održivi razvoj postiže stimulisanjem građanskih inicijativa i podrške društvenim programima umesto planovima velikih razmera. Bolonjski Pravilnik o participaciji služi kao vrlo razumljiv primer drugim gradovima kako da formiraju zvanične mehanizme koji će uskladiti interese grada, struke, građana, investitora, radi ostvarenja kolektivne dobrobiti i humanijeg života u gradu.

Do 2016. godine 70 odsto svetske populacije živeće u gradovima. Razvoj i upravljanje gradovima, dakle, nisu samo predmeti interesovanja politike i struke, već krucijalno pitanje opstanka naše male planete. Iste godine u oktobru održava se i UN Habitat III, najveći svetski skup na kome se usvaja nova milenijumska agenda o održivom urbanom razvoju gradova oko koje su okupljene sve vlade članica UN i najveći svetski autoriteti za razvoj gradova. Već sada su poznate i jasne preporuke koje će ovaj skup snažno sugerisati liderima svih zemalja kao put za prevazilaženja globalne urbanističke krize: podsticanje ekonomije udruženih resursa, održiv obim izgradnje u gradovima, podsticanje društvene raznolikosti, kombinovanje gradskih funkcija sa akcentom na javne i kulturne, snažni podstrek društvenoj inkluzivnosti i heterogenom društvu, stimulisanje lokalne zajednice da se uključi u život grada, podrška aktivnostima koje čine živim javne gradske prostore, kreiranje vibrantnih gradskih ulica, dostupnost gradskih resursa za sve građane, održavanje ravnoteže životne sredine.

Po svim ovim stavkama projekat "Beograd na vodi" ne spada u rešenja koja će doprineti spasavanju planete. Ako nisu urodile plodom sugestije domaće javnosti, apeli lokalne zajednice, mišljenja domaćih eksperata, pismo Akademije arhitekata, demonstracije aktivista, ostaje nada da će možda globalni apel stići na pravu adresu i uzrokovati revizuju projekta na vodi dok zaista ne bude prekasno.

 


Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



Mario
14.08.2016 - 15:49
Mora se biti pošten
Mali preduzetnici u Hercegovačkoj?! Mali preduzetnici na čijoj zemlji? Na svojoj ili tudjoj? Nekako, vam se omaklo da naglasite, jer ako to objasnite, onda priča zvana Savamala deluje dosta drugačije. A vi ne želite da izgleda drugačije.