Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Svet

Fukujama i dalje veruje u kraj istorije, a istorija će pokazati da li je bio u pravu

Za razliku od većeg dela XX veka kada je politika bila uglavnom definisana ekonomskim i ideološkim pitanjima, danas to više nije slučaj. Ključna tema koja u XXI veku određuje političke pobednike vezana je za identitet - nacionalni, etnički, rodni, religijski, rasni, LGBT, piše o novoj knjizi Fransisa Fukujame Maja Piščević
Piše: Maja Piščević
Datum: 10/03/2019

Fukujama i dalje veruje u kraj istorije, a istorija će pokazati da li je bio u pravu

Foto: Nedeljnik

U svojoj novoj knjizi profesor Fransis Fukujama iznosi jednu interesantnu tezu. On kaže da za razliku od većeg dela XX veka kada je politika bila uglavnom definisana ekonomskim i ideološkim pitanjima, danas to više nije slučaj. Ključna tema koja u XXI veku određuje političke pobednike vezana je za identitet - nacionalni, etnički, rodni, religijski, rasni, LGBT.

Tajming za svoju knjigu Identitet: potreba za dostojanstvom i politika nezadovoljstva, Fukujama je odabrao bez greške. Uostalom, kao i pre tri decenije, kada je u trenutku dok je zapadni svet euforično proslavljao konačni slom komunizma i završetak Hladnog rata, objavio esej "Kraj istorije i poslednji čovek". U tom tekstu, a kasnije i knjizi, Fukujama je izneo revolucionarni koncept po kome će liberalna demokratija u završnici sociokulturne evolucije postati finalna forma društvenog uređenja. Nažalost, predviđanje profesora sa Stanforda se do danas nije obistinilo, a njegova vizija je od strane mnogih proglašena za utopiju i posledicu posthladnoratovskog cajtgajsta.

 

 

Fukujama kao intelektualac i čovek od integriteta, naravno ne poriče realnost u kojoj smo svedoci demokratske recesije, demagoškog populizma i erozije svih ključnih institucija - čuvara demokratije. Globalnu pandemiju populista na vlasti, Fukujama objašnjava mešavinom okidača, pre svega migracijama, globalizacijom i nezadrživom tehnološkom revolucijom.

Uprkos svemu, i dalje je ubeđen da liberalna demokratija nema alternativu ni danas kao ni kasnih osamdesetih, a ključni argument nalazi u staroj Grčkoj, u reči "timos" koju Platon pominje u Državi, četiri veka pre nove ere. Po Platonu, timos je jedan od tri osnovna elementa čovekove prirode, pored nagona i razuma. Fukujama ga prevodi kao duhovnost, ponos, potrebu za uvažavanjem, kao univerzalno ljudsko dostojanstvo. Odsustvo timosa, po njemu, kao i po Platonu i Aristotelu, u svakom čoveku budi otpor, nezadovoljstvo i nagon za promenom.

I zaista, kao po nekom dogovoru, sa različitih krajeva sveta stižu nam slike miliona bezimenih ljudi koji iz nedelje u nedelju neumorno marširaju ulicama Vašingtona, Pariza, Brisela, Budimpešte, a sada i Balkana, uzvikujući gotovo identične poruke o nepodnošljivom osećaju poniženosti, prevarenosti i nepravde na koju više ne pristaju.

Igrom slučaja zadesila sam se u Americi u vreme predizborne kampanje i neočekivane Trampove pobede. Njujork, kao jedan od najliberalnijih gradova u SAD, do samog kraja nije poverovao da im se Tramp može dogoditi. Ali Tramp je pobedio i sada živimo istoriju, njegovu i našu. Milioni ljudi bez lica glasali su za čoveka koji je rekao da je toliko popularan da ne bi izgubio ni jedan jedini glas ni kad bi upucao čoveka na Petoj aveniji. Rekao i pobedio.

"It's economy stupid", u panici su uzvikivali analitičari, statističari i poraženi političari prvih dana nakon izbora. Ali kada je prašina počela da se sleže, a protesti koji su iz večeri u veče tutnjali Petom avenijom utihnuli, istina je polako počela da izbija na videlo. Najveći šok izazvalo je otkriće da Trampovi glasači ne potiču iz najsiromašnijih slojeva radnika i onih bez posla. Štaviše, Hilari Klinton je osvojila značajno više glasova od onih koji godišnje zarađuju od nula do 50.000 dolara, dok je Tramp preuzeo vođstvo odatle pa naviše u svim kategorijama visokih do nemoguće visokih zarada. Ovo je bio ledeni tuš za demokrate, ali i za ostatak sveta koji je u neverici zapitao šta tek njih čeka. Ako nije ekonomija, ili barem ne samo ekonomija, šta je to što ruši "američki san" pitali su se eksperti priznajući da su ispali "glupi".

Izbori u Americi imali su efekat oseke koja je na pesku ostavila slona - milione obeznađenih građana koje je neiskreni Tramp prepoznao i pridobio obećavši im dostojan život. Pre ili kasnije oni će ga napustiti kad shvate da nije ispunio nijedno od obećanja koja im je dao. A u međuvremenu te iste ljude možemo sresti na ulicama i trgovima evropskih gradova.

Identitet se pojavio u američkim knjižarama prošle jeseni i za nekoliko nedelja postao bestseler Njujork tajmsa i nezaobilazna tema intelektualnih kružoka širom Amerike i sveta. Fukujama i dalje veruje u kraj istorije, a istorija će pokazati da li je bio u pravu.

 

 

 

 


Ukupno komentara: 2



Sva polja su obavezna.



Saša Marković
10.03.2019 - 12:29
Mangupi...
Pa ipak, treba se pogledati ponekad i u ogledalo... Čak su i komunisti opominjali (sami sebe) na "mangupe u svojim redovima", ali nije vredelo i ti mangupi, nabubrele partijske elite i njihova samoživost, pohlepa i prezir prema "običnom čoveku" su socijalizmu došli glave... Sve to, iz istih razloga, čeka i liberalni kapitalizam. I ako, zaslužio je... Jedino, šta nas čeka iza, sa druge strane "kraja istorije"? Teško je predvideti, ali ne znači da je obavezno nešto gore...
Ja Klaudije ®
12.03.2019 - 11:16
kao prstom
Ako je u novoj knjizi pigodio kao u Kraju istorije, sramota je da se ponovo javlja... Ne zbog toga što je promašio, već zbog toga što trenztna "istorija" pokazuje da se dogodilo i dogadja nešto sasvim suprotno, čak retrogradno. Možda će mu Amerikanci opet pokloniti pažnju, mada sumnjam. Ipak, moram istaći da je moj utisak posle prvr knjige bio da je autor namenski pisao publici koja je upravo htela da čuje da je došao kraj tom zlom komunizmu i da je sada put u slobodnu pljačku sveta otvoren...