Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Feljton

Dragi Jovanović: Na kneza Pavla je pripreman atentat

(11. deo) U nastavku svedočenja pred islednicima Udbe, kontroverzni šef srpske tajne policije ispričao je kako je funkcionisalo obezbeđenje najviših državnika pre rata i o svojim predratnim kontaktima sa Nemcima i Himlerom
Piše Veljko Lalić
Datum: 28/06/2016

Dragi Jovanović: Na kneza Pavla je pripreman atentat

Foto: Wikimedia commons / www.royalfamily.org

Dragomir - Dragi Jovanović je komunističkim islednicima davao detaljna uputstva o načinu obezbeđivanja najvažnijih ličnosti u inostranstvu, kao i svim drugim metodama predratne policije. Nove vlasti nisu želele stare kadrove, ali su hteli njihova iskustva. Dragi Jovanović nudio je svoju saradnju.

On do tančina objašnjava kako je štitio Pavla prilikom kneževe posete Rumuniji 1936. godine.

"Najpre sam se upoznao tačno s linijama kuda kneza Pavla treba da voze. Posle toga, s direktorom celokupne rumunske policije Bijanom i Upravnikom grada generalom Mareskom dogovorio sam se tačno ko gde treba da stoji kad Pavle prolazi ulicama, baš kao što mi radimo u Beogradu. Tražio sam i da se knez vozi u blindiranom pakeru s motoklicističkom pratnjom sa strane, jer su oni predvideli da se prati u konjskim ekipama. Rumuni su se malo bunili, jer je u isto vreme dolazio i Beneš, ali sam insistirao kod Stojadinovića i moj predlog je usvojen. Sve ove mere su preduzete, jer je bilo informacija da će na Pavla biti pokušan atentat", ispričao je Jovanović.

Jovanović se i posle gotovo deset godina seća tačnog broja personala: 1.800 uniformisanih i 400 civilnih policajaca, pored vojske koja je s čak 14.000 pripadnika držala špalir od stanice do dvora.

Informacije o atentatu bile su vrlo ozbiljne, tvrdi Dragi Jovanović, a stigle su istovremeno od poslanika iz Sofije Ljube Nešića i delegata ministra unutrašnjih poslova u Beču Vladete Milićevića.

Stojadinović jedini nije došao na proslavu godišnjice dolaska Karola na vlast, što je u to vreme bio mali skandal. Jovanović to obrazlaže već tada jasnim stavom predsednika vlade o razbijanju Male Antante, ali i informacijama o planiranom atentatu.

"Svečanost u Bukureštu trebalo je, po sjaju i raskoši, da prevaziđe sve dodatašnje. Čitav grad je iskićen, na aerodromu je bila otkrivena specijalna ploča na mestu na kojem se Karol vratio u zemlju. Na samoj svečanosti bilo je oko 100.000 ljudi, od čega 40.000 na novopostavljenim tribinama. I baš dok je rumunski kralj držao govor omladini, tribina s narodom preko puta se srušila i stotine ljudi je poginulo. Svečanost je prekinuta, ali je sutradan nastavljen defile, dvorski bal i večernja bakljada", prisećao se Jovanović.

Prava Pavlova uloga u toj poseti, ipak, bila je da utiče na smenu premijera Tituleska, i u tome je uspeo, pošto ga je ubrzo nasledio Tataresku. Beneš je prozreo Pavlovu igru kao pokušaj slabljenja Antante i nedvosmisleno je podržao smenjenog premijera.

Jovanović nastavlja s detaljima poseta Atini, Parizu, Londonu, ali ga islednik "seče" pitanjem o upoznavanju s Hajnrihom Himlerom.

- Stajao sam na železničkoj stanici, gde su bili i svi ostali koji učestvuju u dočeku. Tom prilikom, Miler me pozvao i predstavio Himleru.

- Jeste li se još koji put sreli s Himlerom?

- Nikad u životu.

- Kako je knez dočekan u Berlinu?

- To je najbolji doček, po priznanju samih Nemaca, koji je ukazan jednom strancu u Nemačkoj. Za sve vreme njegovog boravka u Berlinu obezbeđivala ga je Telesna straža Adolfa Hitlera.

- Kakav je bio cilj Pavlovog odlaska u Berlin?

- Glavni cilj bio je, u stvari, težnja da popravi ličnu situaciju.

- Zašto ste vi uvek prilikom putovanja kneza Pavla u inostranstvo išli u njegovoj pratnji, odnosno bili organizator službe bezbednosti?

- Bio sam na čelu Opšte policije.

- Kako objašnjavate putovanja u vreme kad se niste nalazi na tom položaju?

- Istina je da sam pratio Pavla u dva maha u inostranstvo - Rim i Berlin - iako nisam bio šef Opšte policije, ali je to bilo jer je Olga verovala da se Pavlu ne može desiti ništa kada ga ja pratim, odnosno organizujem službu obezbeđenja. To je jedno, a drugo nastojanje Korošeca, pošto su putovanja u inostranstvo uvek donosila i lepe prihode: od 15.000 do 20.000 dinara.

- Kada ste išli sami u Berlin?

- U jesen 1938.

- Kojim poslom?

- Na osnovu sporazuma Aćimovića i Hajndriha bio sam određen da s Bankovićem odem u Berlin i pregledam materijal koji su Nemci pronašli kod dr Branimira Jelića, jednog od ustaških prvaka. U zgradi RSHA pogledali smo tu dokumentaciju u prisustvu Helma. To je bila kompletna prepiska s ustaškim vođama u Italiji, ali konkretnih stvari za pokretanje istrage nije bilo, pa smatram da su ih Nemci sakrili, jer su već uveliko sarađivali s ustašama.

- Koliko ste ostali u Berlinu s knezom Pavlom?

- Četrnaest dana.

- Jeste sve vreme bili u Berlinu?

- Ne. Tri dana sam bio u Geringovom lovištu.

- Kad ste išli i kojim poslom u Atinu?

- Išao sam u jesen 1936, zbog obezbeđenja Pavla, koji je došao na venčanje grčkog prestolonaslednika.

- Koji su politički razlozi Pavlovog odlaska u Atinu?

- U Atini je došla do punog izražaja Pavlova anglofilska orijentacija u neposrednom dodiru s grčkim kraljem Đorđom i vojvodom od Kenta, koji je takođe bio prisutan. Pavle je imao i jedan petočasovni razgovor s tadašnjim engleskim poslanikom u Atini i to u njegovom apartmanu u hotelu "King Džordž", gde je odseo. U Atini se smatralo da Pavlova veza s Atinom služi ne samo održavanju rođačkih veza, već i za političke probleme na Balkanu s obzirim na to da je Atina bila centar engleske političke delatnosti...

Zbog strahovite kampanje protiv kneza namesnika, naročito u doba Konkordata, Pavle je u nekoliko navrata najavljivao mogućnost zavođenja diktature, potvrdio je islednicima Ozne Dragi Jovanović.

"U nekoliko prilika Pavle je rekao Stojadinoviću i Korošecu da on lično smatra da naš narod nije zreo za samostalan parlamentarni život, a najmanje za demokratski režim. Ovo gledanje Pavla znaju i dr Radenko Stanković i dr Ivo Perović", ispričao je Dragi Jovanović.

CEO FELJTON OVDE

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.