Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Društvo

Događaji koji su promenili Srbiju: Kako su osnivane radio-stanice "Studio B" i "B92"

Knjiga „100 događaja koji su promenili Srbiju", luksuzno izdanje na stotinu strana, u kojem su srpski istoričari i profesori bili stručni konsultanti i autori, u prodaji je na svim kioscima i u knjižarama Lagune po ceni od svega 399 dinara
Datum: 16/07/2017

Događaji koji su promenili Srbiju: Kako su osnivane radio-stanice "Studio B" i "B92"

Foto Profimedia

Šezdesete godine prošlog veka obeležile su mnoge stvari, pa i slušanje top-lista Radio Luksemburga koje su konzumirali i mladi Jugosloveni, a naročito muzičari koji su skidali svetske hitove. Takođe, piratski Radio Karolina osvajao je slušaoce programom emitovanim sa broda usidrenog u vodama blizu britanske obale.

A u Beogradu je postojao državni Radio Beograd sa strogom programskom šemom, ali su domaći fanovi Radio Luksemburga i Radio Karoline zamišljali sličnu stanicu u lokalu. I ona je stigla - nastao je Studio B. Legendarnu beogradsku radio-stanicu osnovao je 1. aprila 1970. godine novinar „Borbe" i dopisnik iz Njujorka Dragan Marković. Preteča Studija B bio je Radio Avala koji se nije nalazio, kako mnogi misle, na poznatom brdu pored Beograda, već na Terazijama - u Igumanovljevoj palati. Ta stanica je radila nedelju ili dve, da bi potom bila zabranjena. Nukleus te kratkotrajne radio-avanture okuplja se ponovo 1970, i tako nastaje Studio B. I to je bila revolucija u etru ili odomaćeno - zemljotres.

Studio B je davao veću minutažu frontmenu nekog rok benda nego predsedniku SIV-a, a čak je i gradonačelnik prekidan da bi išla muzička numera jer je svako, pa i bitni političar, bio presecan muzikom nakon tri minuta priče.

Smeštena na dvadeset četvrtom spratu palate „Beograd", ta radio-stanica počela je da snabdeva radne ljude i građane glavnog grada običnim vestima, kao što su one o gradskim saobraćajnim gužvama, nestancima vode i struje itd. Do pojave Studija B radijski prostor bio je popunjen programima Radio Beograda koji su, u odnosu na Studio B, bili ozbiljni „kao infarkt", kako kaže Ordel (S. L. Jackson) u Tarantinovoj „Jackie Brown". Upravo ta ležernost širila je famu o Studiju B, koja je potom stizala i u ostale krajeve SFRJ. Jura Stublić, pevač grupe Film, obožavao je ovu beogradsku radio-stanicu i žalio što u Zagrebu nema slične.


Autori u knjizi
Autori u knjizi "100događaja koji su promenili Srbiju" prate sve najznačajnije istorijske tačke koje su oblikovale našu političku istoriju, ali i događaje koji su predstavljali prekretnice u kulturi, umetnosti, sportu i društvu u celini.

 

 

 

Ostala je i njegova pesma „Dobre vibracije", snimljena uoči raspada zemlje, sa sledećim stihovima: „Kad bih bio Studio B / slao bih samo dobre vibracije". Bilo je mnogo simbola ove stanice, a među njima su, naravno, i Đoko Vještica i Duško Radović. Pisac Duško Radović je, svojom jutarnjom emisijom „Beograde, dobro jutro", budio Beograđane britkim opaskama na najrazličitije teme, od komunalnih, preko filozofskih, pa sve do političkih. Pored običnih građana, budio je tako i partijske strukture, kojima njegovi aforizmi nisu prijali. Tako je Radović skinut sa programa ove radio-stanice negde tokom prve polovine osamdesetih godina.

Đoko Vještica bio je voditelj „Beogradske razglednice", koja se emitovala svakodnevno u 7:30 ujutro i u kojoj su se obrađivali gradski problemi. Tri di-džeja bila su bitna za formiranje zvučne slike Studija B: Marko Janković, Zoran Modli i Sloba Konjović. Ovaj prvi - Marko Janković, čovek sa ogromnim brkovima, čuven po rečenici kojom je završavao emisije: „Zadržite osmeh na licu, jer tako je lepo biti srećan", bio je jedan od četvoro Jugoslovena prisutnih na čuvenom rok festivalu na engleskom ostrvu Vajt. Nekoliko puta je dolazio i odlazio sa Studija B. Poslednji njegov dolazak bio je kada je 5. oktobra 2000, sa grupom demonstranata, zauzeo Televiziju Studio B.

Zoran Modli je jedan od najpoznatijih disk-džokeja u SFRJ, čuven po vođenju radio-programa iz aviona, kojim je istovremeno upravljao.

Ipak, najveći i najlegendarniji zaštitni znak Studija B bio je i ostao Sloba Konjović, glavni muzički urednik ove stanice još od 1. aprila 1970. Čak 80 odsto dnevnog i noćnog muzičkog programa sačinjavale su top-ten stvari, bilo da su preuzimane sa komercijalnih ili indie lista. Tri emisije koje je Sloba Konjović vodio i uređivao bile su „Diskomer", „Parada albuma" i „Vibracije". Slušajući samo te tri emisije, bez ikakvog problema bili biste upućeni u sve muzičke tokove.

Jedna od bitnih stvari Studija B bio je njegov omladinski program „Ritam srca", koji će 1989. godine prerasti u novu beogradsku radio-stanicu B92, najvažniju medijsku kuću u Srbiji devedesetih godina. Njihov rani slogan „B92, molim sačekajte" odjeknuo je Beogradom. Bila je to igra jer se frekvencija radio-stanice poklapala sa pozivnim brojem policije. Ali policija će upadati nekoliko puta na peti sprat Doma omladine i prekidati program, kao tokom devetomartovskih demonstracija.

Radio B92 postaće simbol otpora protiv Slobodana Miloševića; često je bio ometan, od čega se najviše pamti epizoda „koaksijalni kabl" kojom je režim opravdao nestanak programa. Odlična muzika, aktuelne vesti, program u kojem će se afirmisati ljudska prava i slobode doneo je kultni status „Devedesetdvojci". Paralelno s tim, B92 je širio svoju delatnost, pa je tako pokrenuta sopstvena produkcija. Tokom devedesetih izdao je ključne albume bendova Darkvud dab, Kanda, Kodža i Nebojša, Ajsbrn... Pokrenuta je izdavačka kuća Samizdat sa vrednim književnim izdanjima, a u bioskopu Rex lansiran je zanimljiv program. Posle 5. oktobra 2000, radio je dobio TV izdanje i uskoro se sa legendarnog petog sprata Doma omladine prebacio na Novi Beograd. U međuvremenu je startovala televizija.

Ali i Studio B i B92 predstavljaju istorijske vrednosti koje nisu preživele tranziciju. Uspele su da prebrode socijalističko samoupravljanje, dolazak višestranačja, Slobodana Miloševića, ali se nisu snašle u tržišnim uslovima, postajući mit o jednom vremenu na koje podseća mnogo stvari, pa i ona velika antena na krovu Doma omladine.

 

*Projekat „100 događaja koji su promenili Srbiju"  sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja / Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.


Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



Sloba
18.07.2017 - 13:55
Studio B
Zar studio b nije osnovan u kuli zgrade borbe gde je dugo radio i kasnije otisao u beogradjanku?