Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Društvo

Digitalna pismenost: Koliko je vaše dete spremno za 21. vek?

Da li i kako internet utiče na razvoj dece? Da li deca postaju društveno izolovana ili povezana kada koriste internet? Postaju li depresivna ili srećna? Da li to utiče na njihove rezultate u školi dobro ili loše? Sve su to nedoumice i postoje brojni članci i stručnjaci koji još više zbunjuju roditelje. S jedne strane su entuzijasti, a s druge oni koji alarmiraju sve kao problem, mada, kako kažu istraživanja američke Nacionalne naučne fondacije - NSF, najviše je onih koji su u sredini
Pišu Zorica Marković i Ana Mitić
Datum: 02/03/2017

Digitalna pismenost: Koliko je vaše dete spremno za 21. vek?

Foto Profimedia

Veština koja se u 21. veku podrazumeva, osim čitanja i pisanja, jeste i digitalna pismenost. Računari su ne tako davno postali svakodnevica svake ili bar skoro svake porodice, i danas se svet deli na one koji imaju besplatan pristup mrežama i one koji će dramatično zaostati za razvijenim delovima sveta. Danas se, ipak, vodi polemika o tome koliko rano treba krenuti sa opismenjavanjem dece i o uticaju modernih tehnologija na naš mozak. Kao što to obično biva sa svim novinama, postoje oni koji veruju da to pogubno utiče na društveni i psihološki život ne samo dece već i odraslih, i oni koje nazivamo tehno-optimistima.

Da li i kako internet utiče na razvoj dece? Da li deca postaju društveno izolovana ili povezana kada koriste internet? Postaju li depresivna ili srećna? Da li to utiče na njihove rezultate u školi dobro ili loše? Sve su to nedoumice i postoje brojni članci i stručnjaci koji još više zbunjuju roditelje. S jedne strane su entuzijasti, a s druge oni koji alarmiraju sve kao problem, mada, kako kažu istraživanja američke Nacionalne naučne fondacije - NSF, najviše je onih koji su u sredini.

Upravo je zbog toga pre desetak godina urađeno više studija kako bi dale odgovor na pomenuta pitanja. Najzanimljiviji rezultat je pokazao da internet nije imao nikakav uticaj na društveni život dece, zapravo, nije bilo ni pozitivnih niti negativnih efekata po njihovu društvenost. Broj njihovih bliskih prijatelja nije se menjao ni pre ni posle povećavanja vremena na mrežama. Što je još važnije, samo jedna studija je otkrila da negativni efekti interneta na tinejdžere - veći osećaj usamljenosti i depresije - postoje sa velikom upotrebom interneta, ali da ti efekti nestaju sticanjem iskustva na internetu. Korišćenje interneta nije imalo uticaja na osećaj samopoštovanja. Još važnije, nije bilo negativnih efekata ni na akademske rezultate tinejdžera, u stvari, bilo je samo benefita. Problem je bio samo to što deca koja bi imala najviše koristi od pristupa internetu jesu upravo deca koja ga najčešće nemaju.

Ipsos
Ipsos

U današnjem svetu veoma je važno prilagođavanje novoj vrsti pismenosti - digitalnoj pismenosti, kako kaže psihološkinja Dobrinka Kuzmanović sa Fakulteta za medije i komunikacije i saradnica Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta, a to se posebno odnosi na Srbiju.

"Digitalna pismenost predstavlja jednu od ključnih veština za život u 21. veku, oruđe za socijalnu uključenost i profesionalni razvoj. U brojnim međunarodnim strateškim dokumentima ističe se značaj digitalne pismenosti za celoživotno učenje i život mladih u informacionom društvu", kaže Dobrinka Kuzmanović za Nedeljnik. "Prema Evropskom okviru ključnih kompetencija, digitalna pismenost ili digitalna kompetencija, definisana kao sposobnost kritički promišljenog i bezbednog korišćenja informaciono-komunikacione tehnologije, predstavlja jednu od osam ključnih kompetencija za celoživotno učenje (pored matematičke i čitalačke pismenosti, poznavanja stranog jezika, ovladavanja veštinama učenja itd.)."

Naša sagovornica ističe da eksplozivni razvoj digitalne tehnologije ne menja samo način na koji komuniciramo, osećamo, živimo, već i način na koji naši mozgovi funkcionišu -- stare neuronske putanje (npr. za međuljudsku interakciju i komunikaciju) slabe, a nove neuronske putanje u našim mozgovima (npr. za istovremeno obavljanje više stvari, tzv. multitasking) jačaju. "Jedna studija sprovedena na Univerzitetu Stanford pokazala je da za svaki sat koji provedemo za računarom, vreme stvarne interakcije licem u lice sa drugima opada za oko trideset minuta. Pomerajući se ka novim tehnološkim veštinama, naš mozak se odvaja od bazičnih socijalnih veština, kao što su čitanje izraza lica ili neverbalnih emocionalnih poruka tokom razgovora uživo."

Dejan Radosavljević, direktor Istraživanja o nivou svesti o potencijalnim internet rizicima i zloupotrebama među roditeljima dece od 8 do 17, koje je za UNICEF sproveo Ipsos Strategic Marketing, objašnjava da su internet i mobilne komunikacije postale nezaobilazan deo aktivnog vremena dominantnog dela dece tog uzrasta. Istraživanje je pokazalo da 83% domaćinstva u kojima žive dece navedenih godina poseduje smart telefone, odnosno, mobilne uređaje čije moderne tehnološke platforme omogućavaju takozvani mobilni pristup internetu. Istovremeno, više od 90% domaćinstava raspolaže i nekim od klasičnih (statičkih) uređaja (PC/laptop). Preko 85% dece poseduje sopstveni mobilni telefon, a čak njih 63% poseduje smart telefon. Svako drugo dete (54%) poseduje sopstveni IT uređaj (PC/laptop/tablet). Uzrast oko deset godina je prelomni trenutak kada deca masovnije ulaze u svet mobilnih telekomunikacija. Prema iskazima samih roditelja, skoro 95% dece pristupa internetu pretežno putem sopstvenog android/smart telefona ili putem sopstvenog IT uređaja. To praktično znači da deca tog uzrasta, u proseku, imaju autonomiju u pristupu internetu. Ipak, sedenje satima pred računarom ne podrazumeva, niti osigurava razvoj digitalne pismenosti kod mladih.

"Rezultati međunarodnog istraživanja 'Deca sveta na internetu' (koje je realizovao UNICEF u saradnji sa Institutom za psihologiju 2016. godine) pokazuju da su devetogodišnjaci iz Srbije počeli da koriste internet u proseku sa 5,5 godina, a sedamnaestogodišnjaci u duplo starijem uzrastu, sa 10 godina. Iako mladi počinju da koriste digitalne uređaje u sve mlađem uzrastu, upotreba tehnologije u neformalnom kontekstu (četovanje, gledanje video-snimaka, igranje igrica ili korišćenje društvenih mreža) neće učiniti mlade veštim korisnicima digitalne tehnologije", kaže Dobrinka Kuzmanović.

Ipsos
Ipsos

S druge strane, s porastom korišćenja interneta, i rizici su se umnožili, a neprijatna iskustva i izloženost dece uznemirujućim sadržajima su sada već evidentna.

"Paralelno sa tim rasle su alertnost, oprez i bojazan roditelja u vezi sa tim temama, pitanjima i problemima. Najznačajniju prepreku stvaranju kvalitetnijeg odnosa između roditelja i dece po pitanju prevencije i saniranja internet rizika i opasnosti, u prvom redu predstavlja obrazovna struktura populacije u celini, kao i generalno nizak nivo internet pismenosti i kompetentnosti starijih generacija populacije. Istovremeno, ovo nedvosmisleno jasno ukazuje na značaj roditelja i primarne porodice u kreiranju odgovarajućeg, povoljnog ambijenta za normalan, nesmetan i zdrav 'digitalni' razvoj dece u osnovnoškolskom i srednjoškolskom uzrastu", objašnjava Dejan Radosavljević.

Po proceni roditelja, dečju pažnju na internetu u najvećoj meri zaokuplja zabava - razonoda i komunikacija sa vršnjačkim grupama na društvenim mrežama. PC igre kao sadržaj i internet aktivnost pretežno zaokupljaju mušku decu, a blago gube na značaju nakon 15. godine. Komunikacija na društvenim mrežama više zaokuplja starije uzrasne grupe (nakon 12. godine), a na uzrastu 14-17 godina to je za 70% njih svakodnevna internet aktivnost.

Na opštoj listi briga i strahova roditelja u vezi sa njihovom decom, internet rizici zauzimaju visoko mesto. Kao najbitnije roditelji navode zabrinutost vezanu za dostupnost neprikladnog materijala (43%) i kontakte sa nepoznatim osobama na internetu (40%). Čini se da su roditelji naprosto "preselili" svoje poznate i tradicionalne strahove u jedan, relativno nov i njima nedovoljno poznat kontekst. To naročito ilustruje podatak da je strah od kontakata sa nepoznatim osobama ali i strah od seksualnog uznemiravanja na internetu u znatno većoj meri zastupljen kod roditelja ženske dece. Skoro 65% roditelja dece smatra da su internet i mobilne komunikacije nebezbedno i opasno mesto za njihovu decu, pri čemu je ovakav stav daleko izraženiji među roditeljima sa nižim obrazovnim statusom. Ipak, Radosavljević kaže, digitalni svet obiluje rizicima i opasnostima podjednako kao i realni. "Važno je istaći značaj jačanja svesti, kako u društvu u celini, tako i među roditeljima, o visokom stepenu povezanosti generalnog nasilja i nasilja na internetu", ističe naš sagovornik i sublimira u jednoj rečenici poruku roditeljima: "Budite u kontaktu sa svojom decom."

Upravo zbog svega toga digitalna pismenost svih građana nužan je preduslov za razvoj moderne ekonomije, inovativnosti i celokupni razvoj društva, zato je mnogo važno usavršavati obrazovni sistem.

"Potreba za novim pismenostima nameće nove izazove pred sisteme obrazovanja. U mnogim zemljama prepoznat je značaj digitalne pismenosti i ona je inkorporirana u nastavni plan i program od ranog osnovnoškolskog uzrasta. Međutim, u Srbiji, ali i u nekim susednim zemljama, npr. u Hrvatskoj, informatika još nije obavezan predmet tokom obaveznog obrazovanja", podseća Dobrinka Kuzmanović.

Kada se digitalna pismenost definiše kao skup jednostavnih proceduralnih veština (tzv. "copy and paste literacy"), odnosno kada se svodi na elementarna tehnička znanja, onda se možda i može zaključiti da su mladi digitalno pismeni, tvrdi psihološkinja Kuzmanović. "Ako se digitalna pismenost, u skladu sa savremenom koncepcijom pismenosti, procenjuje na osnovu složenijih kognitivnih veština (npr. izvođenje zaključaka iz informacija pronađenih na internetu, poređenje informacija, kritičko vrednovanje pouzdanosti sajtova itd.), dobija se potpuno drugačija slika - digitalne veštine mladih nisu na zadovoljavajućem nivou."

Upravo zbog toga što je digitalna pismenost složen koncept, ona zahteva i vladanje bazičnim IKT veštinama (čitanje, pisanje i računanje) koje su preduslov za rešavanje kognitivnih zadataka u digitalnom okruženju. Ali tehnička znanja i veštine nisu dovoljne, ponavlja psihološkinja Kuzmanović i kaže da "digitalno pismena osoba poseduje veštine informacione i komunikacione pismenosti, kritičko i kreativno korišćenje informacija, rešavanje problema u digitalnom okruženju".

Nezanemarljivo je to da je digitalna revolucija doprinela povećanju naših intelektualnih sposobnosti, kako kaže Dobrinka Kuzmanović, napominjući da je istraživanjem potvrđeno da "igranje video-igara može da poboljša sposobnosti simultanog obavljanja više stvari, vreme reakcije, periferni vid". Upravo je jedan od načina na koje internet indirektno pomaže deci i prikupljanje sredstava za one najugroženije mališane. Primera radi, nedavno su se UNICEF i Telenor odlučili na saradnju koja podrazumeva da članovi Telenor banke mogu da postanu članovi "Kluba prijatelja UNICEF-a" i redovno doniraju novac, sa samo nekoliko klikova, i to 100, 200 ili 500 dinara.

Kako zaključuje naša sagovornica, "digitalna tehnologija, u osnovi, nije ni dobra niti loša. Presudan je način na koji je koristimo".

 

 

 

Ukupno komentara: 0


Sva polja su obavezna.



Sva izdanja