Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Demonstrant u papučama: Depresija babe na prozoru

Nekada su one koji zaobilaze stadione i gledaju fudbal na TV-u nazivali "navijačima u papučama", a ja sam sebe prozvao "demonstrantom u papučama" ili bolje "demonstrantom u strimingu". Ne zbog plašljivosti i lenjosti već zbog depresije i osećaja kolotečine koju degustiramo već skoro pa tri decenije
Piše: Branko Rosić
Datum: 21/04/2017

Demonstrant u papučama: Depresija babe na prozoru

Svi pričaju o demonstracijama i svako popodne na Fejsbuku, već oko 17.50, evo onih, sada već redovnih obaveštenja ko je sve live. I svi snimaju kolonu. Dobro, neću pisati o protestu. Zato ću se u ovim redovima samo indirektno baviti aktuelnom mladošću na ulicama, a direktno - starošću.

Ne penzionerima koje su mladi pozvali u kolone, već ulaskom u starost svih nas koji smo nekada bili ta mladost na ulicama. Nekada su one koji zaobilaze stadione i gledaju fudbal na TV-u nazivali "navijačima u papučama", a ja sam sebe prozvao "demonstrantom u papučama" ili bolje "demonstrantom u strimingu". Ne zbog plašljivosti i lenjosti već zbog depresije i osećaja kolotečine koju degustiramo već skoro pa tri decenije.

Osetio sam je u prošli ponedeljak u koloni u koju sam upao vraćajući se s posla. To da nigde ne stižemo traje već uveliko dvocifreni broj godina i pojača se kada vidim da se prolazi skoro posle trideset godina Takovskom i traži pravedno medijsko izveštavanje baš kao i na "plišanoj" na Terazijama 1991. Pa dobošari koji me odvuku na Dragoljuba Đuričića koji prati rušenje zida od stiropora devedesetih u Novom Sadu kada je Exit bio u naznaci.

Kad sam kod Exita, radio sam zimus kao član saveta festivala na publikaciji "20 godina Exit aktivizma" i satima prelazio preko dokumentacije o studentskim protestima devedesetih koje su ga iznedrile. Na promociji te publikacije u Novom Sadu bili su Srđa Popović, Dragoljub Đuričić, čuveni Maki Arsenijević...

Bila je to noć sentimenata prema pištaljkama, rušenju kordona, godinama embriona Exita. Bilo je svečarski jer ti se čini da je sve to ostavljeno u prošlosti. A onda, ovih dana, osetiš da mi kao društvo nigde ne stižemo.

Što bi rekla Dubravka Stojanović - podržavam mlade i njihov bes. I mislim da svaka generacija treba da ima vlasništvo nad svojim buntom i besom, ali samo da se ne valja u istim željama kao devedesetih. Da se traži i dalje skidanje medijskog mraka.

U subotu je hit demonstracija bila fotografija one bake koja drži sliku Đinđića i daje podršku s prozora. Odmah je šerovana na stotine puta, i to od nostalgičnih šetača koji su u njoj videli repliku baka Olge. Svaka revolucija mora da ima svoje dobošare i baku s prozora. Sve je uhvatila nostalgija, a mene depresija jer kao da je sve isti krug i da sve stoji osim našeg gajgera života na kojem otkucavaju godine i najavljuju starost koja ništa nije okončala u mladosti.

Da modifikujem rečenicu pisca Roberta Perišića: "Čim sam video babu na prozoru, shvatio sam da je život sra..."


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.