Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Đačka poslanica: Poštovana deco, današnji prvačići - sutrašnji glasačići

Sećam se svog prvog dana u školskoj klupi - bilo je to 1. avgusta jedne godine, dok su svi još bili na letovanju a škola zaključana, ja sam pošao u prvi razred, nemajući vremena da čekam još mesec dana jer ni reforme nisu mogle da čekaju
Piše: Mihailo Medenica
Datum: 01/09/2017

Đačka poslanica: Poštovana deco, današnji prvačići - sutrašnji glasačići

Poštovana deco, današnji prvačići - sutrašnji glasačići, vi koji još ne znate sva slova ali ste spontano pokrenuli i potpisali peticiju da se slike Svetog Save zamene mojim, vi čije ručice tako nevešto skidaju celofan sa sendviča koji su se takođe spontano našli na vašim klupama, vi koji ste jednoglasno odbili veronauku jer ne želite da učite o kočničaru reformi kojem je trebalo čak šest dana da stvori Zemlju i sve na njoj, jer znate da postoji neko ko bi to učinio za manje od tri dana - želim vam srećan početak školovanja i najlepšeg perioda vašeg odrastanja za koji sam ja, nažalost, bio uskraćen, ali nisam danas ja važan već vi!

Dakle, kako je ovo vaš dan, ne mogu da se ne prisetim svog prvog dana u školskoj klupi - bilo je to 1. avgusta jedne godine, dok su svi još bili na letovanju a škola zaključana, ja sam pošao u prvi razred, nemajući vremena da čekam još mesec dana jer ni reforme nisu mogle da čekaju!

Još se živo sećam te noći pred polazak, od uzbuđenja nisam mogao da zaspim i od tad ne spavam, ali se ne žalim - san je za slabiće i opoziciju, i lažu vas da se u snu raste jer vidite i sami koliki sam a nisam oka sklopio već četrdeset godina...

No, vratimo se priči o vama koja podrazumeva mene i moj 1. septembar koji je, rekoh, bio 1. avgusta: sam u dvorištu zaključane škole, sam sebi razredni starešina, najbolji drugar iz školske klupe, "tetkica", domar... ali što je najvažnije, sam sebi najveći kritičar - već na prvom času sam zadao sebi kontrolni iz matematike i ocenio ga jedinicom iako je bio za više od petice, ali sam, jednostavno, i tada kao i danas bio najstroži prema sebi kako se ne bih poneo uspehom i pomislio da sam Bog i da hodam po vodi...

Šta, kao nisam?! Ko je to rekao odmah da digne dva prsta, ili...

Ovaj, pardon, dakle prvog dana po svom ličnom rasporedu osam časova, a male i velike odmore sam iskoristio da okrečim školu, zamenim drvenariju i smenim direktora, jer ako sam ja mogao 1. avgusta da počnem školsku godinu - mogao je i on, tako da sam već na šestom času postao i direktor škole, ali nisam zloupotrebio funkciju, naprotiv, poslao sam sebe preventivno po kazni kod direktora na razgovor, ali sve je prošlo u redu - prepoznao je u meni mesiju, čoveka energije da promeni svet i već tada poveća BDP Srbije do neslućenih razmera, pa smo posle časova zajedno položili i prvi kamenčić temeljac za fabriku koja je uposlila 250.000 ljudi koji jesu imali posao ali sam im podelio otkaze i zaposlio ih u novom postrojenju gde plata jeste bila tri puta manja ali je motivacija da učine nešto za državu bila četiri puta veća, što mu statistički dođe da im je onda i plata porasla za 70 odsto, no zbog mera štednje morao sam da im je smanjim za 20 odsto, ali...

Tako je protekao moj prvi školski dan, draga deco.

Prespavao sam u dvorištu, naravno, da ne zakasnim drugog dana, kao direktor, razredni starešina i učenik generacije koja se još baškarila na moru i po parkićima dočekavši 1. septembar nespremna, dok sam ja tad već kretao u sedmi razred i bio pred reizborom za direktora.

Na zimski raspust nisam otišao, valjalo je raditi pa sam se zaposlio u jednoj londonskoj gvožđarici u kojoj sam ubrzo sa šrafovske robe prešao za menadžera i uz pomoć stranih investitora uspeo da je podignem do nivoa jednog od najvećih svetskih giganata na tržištu metala...

Dakle, poštovani prvačići, suština je baš kao ti sendviči s kojima se još mučite: treba uložiti truda dok skinete celofan, ali kad to učinite, očekuje vas nagrada za uložen trud i honorar za botovanje, ovaj, znanje kao najveća nagrada i kapital koji ćete moći da unovčite nakon nekoliko godina na birou za zapošljavanje kad se udomite u neku od firmi za platu od čitavih 200 evra, ili lepo pouzećem doktorirate na nekom od najprestižnijih internet univerziteta, učlanite se u školsku biblioteku i stranku, pa lagano ka vrhu na kojem ima dovoljno mesta za sve koji žele spontano da se fotografišu za našom stranačkom zastavom, koju slučajno možete pronaći u najvećoj pregradi ranca, mada nikom nije jasno otkud se tu našla, bez obzira što poštujete moj rad i plačete, jer za mene nema veće nagrade od dečjih suza radosnica i tih uplašenih pogleda koji govore: "Čika predsedniče, hoćemo li i mi jednog dana moći da budemo kao Vi?"

Naravno, mili moji, naravno da nećete! Jer u Bibliji jasno piše da će novi mesija imati inicijale A. V. bez obzira što je to dopisao Zoran Babić, ali vaše je da se trudite, učite, uživate u detinjstvu i ne mislite na to što ćete jednog dana postati tehnološki viškovi, jer bolje biti višak nego manjak, kao što sam ja bio tog 1. avgusta, ali nisam odustao, verovao sam u sebe baš kao što su i razredni i direktor verovali u mene!

Znači, verujte u sebe a molite se meni, ovaj...

Srećan vam polazak u školu, deco, uživajte u sendvičima, znaću ko nije pojeo ceo...

 


Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



Pol Pot
02.09.2017 - 08:46
Bravo
Bravo Maestro! Nema te dva!