Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

"Da nismo mrtvi, bili bismo još uvek živi": Srpska La Palisova istina

Nikome nikada nije palo na pamet, u EU ili nekoj državi članici, da od Srbije traže da prekine ili zaoštri odnose sa Rusijom u ime evropskih integracija ili budućeg članstva u EU
Piše: Željko Pantelić
Datum: 06/07/2017

"Da nismo mrtvi, bili bismo još uvek živi": Srpska La Palisova istina

U italijanskom jeziku postoji izraz "La Palisova istina" (la veritŕ lapallisiana) i on se koristi za činjenice koje su toliko očigledne da je potpuno izlišno isticati ih. Toliko izlišno da se graniči sa humorom ili satirom njegova upotreba. Nastala je zahvaljujući pogrešnom prevodu, s francuskog na italijanski, pesmice posvećene francuskom maršalu La Palisu koji je poginuo tokom opsade Pavije 1525. godine. Stih pogrešnog italijanskog prevoda glasi:

 

“Ahimè! La Palice è morto,

è morto davanti a Pavia;

Ahimè! se non fosse morto,

sarebbe ancora in vita.”

 

I mogao bi se prevesti na srpski:

 

"Avaj! La Palis je mrtav,

poginuo je pred Pavijom;

Avaj! da nije mrtav,

bio bi još uvek živ".

 

Zabuna je nastala zato što se na francuskom reč zavideti "envie" i kovanica " en vie" (u životu) izgovara na isti način - u originalu je stih glasio "da nije mrtav i dalje bi mu zavideli" - i tako, zahvaljujući toj grešci, maršala La Palisa su Francuzi odavno zaboravili, a Italijani ga, malo malo, prizivaju u svojim diskusijama.

Konstantno isticanje i zaklinjanje od strane srpskih zvaničnika da se Srbija neće odreći svog prijateljstva sa Rusijom zbog evropskih integracija je srpska La Palisova istina sa tendencijom da zbog frekvencije ponavljanja, postane groteskna. Ne samo zato što se od zvaničnog Beograda ne traži takva žrtva već i zato što se radi o konstrukcijama koje su proizvod naše lokalne političke kuhinje. Nikome nikada nije palo na pamet, u EU ili nekoj državi članici, da od Srbije traže da prekine ili zaoštri odnose sa Rusijom u ime evropskih integracija ili budućeg članstva u EU.

Nemačka je glavni pokretač i najjači zagovornik delimičnih sankcija prema Moskvi zbog ruske aneksije Krima i građanskog rata u istočnoj Ukrajini. I pored tzv. sankcija, Berlin je u prošloj godini izvezao u Rusku Federaciju robu u vrednosti od blizu 25 milijardi evra. Ove godine, nemački izvoz u Rusiju "pod sankcijama", u prva tri meseca, beleži rast od preko 40 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ako se nastavi trend s početka ove godine, nemačke investicije i razmena sa Rusijom će se vratiti na period pre početka krize u Ukajini.

Paralelno Nemačka bez predaha uvozi primarne materije iz Rusije za svoju industriju. U međuvremenu je sve utanačeno između Berlina i Moskve za strateški važnu izgradnju “Severnog toka 2” koja je protiv interesa Ukrajine, Poljske i pribaltičkih republika. Merkelova i Putin se redovno sreću, baš kao i šefovi diplomatija Gabrijel i Lavrov iako Moskva finansira antievropske političke snage u EU.

S druge strane, milioni Rusa, osim par desetina tajkuna na crnoj listi, bez problema dobijaju vize da skijaju u Alpima, da se provode u Italiji, Španiji i Azurnoj obali i da šopinguju u Londonu, Parizu i Milanu. Dakle, zašto bi neko u EU branio Srbiji da trguje sa Rusijom i održava prijateljske odnose kada svi to rade u EU, uključujući i barjaktara sankcija protiv Rusije? Kao što se mi slažemo sa SAD i dobrim delom članica EU da se ne slažemo oko Kosova, tako se Nemačka i ostatak EU slažu sa Rusijom da se na slažu oko Krima.

Problem leži u drugom špilu karata i tiče se odluke zvaničnog Beograda da bude vojno neutralan. Potpuno je nekompatibilno sa proglašenom vojnom neutralnošću postojanje vojnih baza ili drugih centara sa karakteristikama militarnih baza drugih zemalja na srpskoj teritoriji. EU i NATO poštuju stav Beograda da bude vojno neutralan ali ne pristaju da im se prodaje "rog za sveću". Prijateljstvo, dobri odnosi, ekonomska saradnja i trgovinska razmena sa Rusijom su jedno a instaliranje tzv. humanitarnih centara sa diplomatskim imunitetom nešto drugo.

U Berlinu i drugim članicama EU jasno prave razliku između prijateljskih odnosa, ekonomske saradnje i trgovinske razmene s jedne strane i bezbednosnih i geostrateških pitanja s druge. Od Beograda se očekuje samo to, ništa više i ništa manje, uostalom, da La Palis nije mrtav bio bi živ ili bi mu zavideli svi.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.