Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Svet

Čovek sa sedam života: Ko je bio Dejvid Rokfeler

Proveo je čitav život ušuškan u sjaj i privilegije, bilo da po Petoj aveniji s braćom vozi skejt dok ih prati limuzina za slučaj da se umore, ili na onim veličanstvenim imanjima koja su Rokfelerovi posedovali. Kada su ga pitali zašto je napisao "Memoare", odgovorio je: "Pa, nekako se namestilo da sam vodio prilično zanimljiv život"
Datum: 20/03/2017

Čovek sa sedam života: Ko je bio Dejvid Rokfeler

Foto: Profimedia

Stojednogodišnji naslednik imperije Rokfeler oborio je protekle godine rekord. U broju transplantacija srca. Imao ih je više nego bilo koji drugi čovek koji je ikada živeo.

To naravno nije tačno. Ali lepo zvuči. Kao i mnoge druge teorije zavere.

Dejvid Rokfeler je preminuo danas. Bankar, filantrop i poslednji predstavnik svoje generacije Rokfelerovih, porodice koja se poslednjih godina sve manje eksponirala. Njegov status prevazalizao je korporativnu titulu koju je nosio, piše Njujork tajms. A njegov uticaj jednako je dosezao do Vašingtona, inostranih prestonica, umetničkih muzeja i univerziteta. Bio je jedna od najimpozantnijih figura na svetskoj sceni, sila u globalnim finansijama i spoljnoj politici svoje zemlje. A kažu da su ga u inostranstvu dočekivali kao da je sam predsednik.

Dejvid Rokfeler bio je najmlađi od šestoro dece Džona D. Rokfelera juniora. Bio je na čelu jedne od najmoćnijih porodica na svetu, a nakon smrti svoje braće i sestara postao je "čuvar" bogatstva i čovek koji je upravljao jednom od najvećih poslovnih imperija na planeti.

Proveo je čitav život ušuškan u sjaj i privilegije, bilo da po Petoj aveniji s braćom vozi skejt dok ih prati limuzina za slučaj da se umore, ili na onim veličanstvenim imanjima koja su Rokfelerovi posedovali.

Diplomirao je 1936. godine na univerzitetu Harvard, nakon čega je počeo da radi u porodičnoj banci u Londonu i pohađa postdiplomske studije na jednako uglednoj London School of Economics, koja je u to vreme primala od Rokefelerovih tako značajnu finansijsku potdršku da je LSE dobio nadimak "Rockefeller Baby". Doktorat iz područja ekonomske nauke stiče 1940. godine na univerzitetu u Čikagu, ustanovi koju je 1890. godine osnovao njegov otac Džon D. Rokefeler.

Kažu i da je stari Džon Rokfeler, kao "pater familias", odredio da jedan od sinova bude političar. Tako je Nelson Rokfeler izrastao u kandidata za predsednika; bio je i guverner države Njujork i potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država dok je Džerald Ford bio predsednik. Dejvid navodno nikad nije mogao da preboli što nije ušao u političke kombinacije porodice, jer je njemu poveren biznis, ekonomija i novac "Čejsmenheten" banke. I tako je došlo do čudnog spoja. Dejvid Rokfeler je veoma često ulagao novac tamo gde je bio i interes Stejt departmenta. Pokrenuo je 1954. godine Bilderberg grupu, a 1973. godine osnovao je Trilateralnu komisiju. Uticaj tih udruženja na svetska kretanja je velik, ali ne do kraja prepoznatljiv. Niko mu ne može poreći da je voleo svoj posao i da je gotovo dogmatski verovao u moć i čari američkog kapitalizma.

"Američki kapitalizam je doneo više koristi ljudima nego bilo koji sistem u bilo kom delu sveta u bilo kom trenutku u našoj istoriji. Problem je pobrinuti se da se taj sistem sprovodi najefikasnije i najpoštenije moguće", govorio je.

Zadojen suptilnim, nerazmetljivim manirima elite sa istočne obale, vladao je visokim krugovima njujorškog društva. Njegova filantropija bila je monumentalna gotovo kao i umetnička kolekcija koju je posedovao - uskladištenih petanestak hiljada komada, među kojima je bilo nemoguće izbrojati remek-dela. Neka su krasila i zidove njegove kancelarije u Rokfeler centru, 56 spratova iznad ulice, u koju je dolazio kao skoro stogodišnjak.

A kao tihi svedok njegove moći i uticaja, odmah pokraj njegove kancelarije, nalazio se Rolodeks, katalog sa 150.000 imena svih ljudi sa kojima se susreo kao bankar.

Ispod tih 56 spratova, prostirao se grad koji je obožavao i koji je oblikovao na mnogo načina. Sredinom sedamdesetih pomogao je privatnom sektoru da prevaziđe fiskalnu krizu, a kao upravnik Muzeja moderne umetnosti - u čijem je osnivanju 1929. godine učestvovala njegova majka - vodio je inicijativu podsticanja korporacija da kupuju i prikazuju umetnička dela u svojim kancelarijama i subvencionišu lokalne muzeje.

Za dobrotvorni rad je dobio i najveće američko građansko priznanje - Predsednički orden slobode 1998. godine. Ali uvek je ostajao svestan mistike koja je obavijala ime Rokfeler.

"Nikada to nisam smatrao preprekom", rekao je jednom. "Očito, bilo je situacija kada sam bio vrlo dobro svestan toga da me tretiraju drugačije. Nema sumnje da je novac, koji sam zahvaljući roditeljima naučio da trošim dikretno i ograničeno, velika prednost."

Neretko su ga kritikovali što toliko putuje, a voleo je da obilazi Evropu čak i u svojim devedesetima. Govorili su da možda neće u istoriju ući baš kao najbolji bankar na svetu, ali je to značilo nešto još bolje - pamtiće ga kao stvarnu ličnost, istaknutog člana zajednice. Rokfeler od krvi i mesa.

Nakon smrti njegovog starijeg brata Nelsona Rokfelera 1979. godine, nekadašnjeg potpredsednika i guvernera Njujorka, Dejvid je ostao jedini tako istaknuti član porodice. Jedino je Džej Rokfeler, praunuk Džona D. Rokfelera, uspeo da stekne ugled kao guverner i senator u Zapadnoj Virdžiniji, ali niko se iz mlađih generacija Rokfelerovih nije mogao ni primaći Dejvidu.

"Niko ga ne može zameniti", rekao je njegov dugogodišnji prijatelj za Njujork Tajms 1995. godine. "Ne zato što nisu dovoljno dobri, pametni ili talentovani. Samo nisu iz istog sveta."

Sa bogatstvom procenjenim na skoro 3 milijarde dolara, Dejvid Rokfeler bivao je sve posvećeniji filantropiji, donirajući na desetine miliona dolara naročito Harvardu, Muzeju moderne umetnosti i Univerzitetu Rokfeler koji je 1901. osnovao Džon D. Rokfeler.

Čak i kao devedesetogodišnjak nastavljao je da radi tempom koji bi verovatno iznurio i mnogo mlađeg čoveka. Širio je svoju kolekciju umetnina, što onih od stakla i porcelana, sve do drveta i nameštaja. Uz stotine slika, podrazumeva se.

Sa 87. godina, 2002. postao je prvi u tri generacije Rokfelera koji je objavio autobiografiju. Kada su ga pitali zašto je napisao "Memoare", odgovorio je u sebi svojstvenom rezervisanom maniru: "Pa, nekako se namestilo da sam vodio prilično zanimljiv život."

Ukupno komentara: 0


Sva polja su obavezna.



Sva izdanja