Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Fenomen

Brže, bolje, jače! Ili šta nam govori Beli Preletačević?

U društvu gde jedina ideologija postaje lična dobit i automatsko zadovoljstvo, korupcija narasta a mi tonemo sve dublje. Pitamo se odakle ovoliki "botovi"? Gde su mladi željni pravde i slobode? Oni koje vodi energija, inat i odbijanje da se utope u sistem? Izgleda da je Beli jedini oblik i kolektivne akcije mladih. O političkom fenomenu iz ugla Geštalt psihoterapije
Piše Dunja Vesić, geštalt psihoterapeut
Datum: 17/03/2017

Brže, bolje, jače! Ili šta nam govori Beli Preletačević?

Foto Tanjug

Za šta Nova generacija danas daje svoj glas? Šta je ono što treba da znamo o generaciji koja se razvijala zajedno sa tehnologijom i njenom ekspanzijom? Šta nas čeka kada oni preuzmu kormilo? I da li postoje ideali ili metanarativi koji danas u doba postmoderne upravljaju njima?

Kao Geštalt terapeut, u kontaktu sam sa predstavnicima različitih generacija koji svakodnevno donose lične teme koje ih muče i uznemiravaju. Od onih koji su rođeni šezdesetih, do predstavnika Nove generacije koji danas imaju dvadeset godina. Bivajući u kontaktu sa tim mladim ljudima, često se zapitam ko su oni? Šta je ključna razlika strukture mladih danas, u odnosu na pređašnje generacije?

Nakon tehnološke revolucije koja je u velikoj meri promenila funkcionisanje ljudi na svakodnevnom nivou, upoznajemo se sa Novom generacijom koju je ona iznedrila. Ona danas ima dvadeset jednu godinu. Koliko mi znamo o njoj? Ono što je sigurno, jeste da je ova tehnološka ekspanzija doprinela kreiranju novih oblika iskustava koja su značajno uticala na strukturu Nove generacije.

Dunja Vesić, geštalt psihotarapeut
Dunja Vesić, geštalt psihotarapeut

Ko su ovi mladi ljudi? Šta je njihova istina i baza? Posmatrajući današnje fenomene i iskustva Nove generacije, kroz prizmu ciklusa kontakta (ili ciklusa iskustva) pratimo njihovu kreativnu adaptaciju kao civilizacijski odgovor na pređašnja iskustva. Ovaj koncept koji predstavlja centralnu paradigmu Geštalt teorije i prakse, je alatka koja će biti od koristi u razumevanju funkcionalnog i disfuncionalnog ponašanja ove generacije. Na osnovu toga, pokušaćemo da shvatimo šta je ono u šta veruje generacija rođena 1996. godine.

Posmatrano iz ugla Geštalt psihoterapije, važno je napomenuti da svako iskustvo ima svoje faze Predkontakta (kada se budi svest o nekoj potrebi), Kontakta (punog doživljaja iskustva) i Postkontakta (odnosno, asimilacija iskustva). Dakle ako u fazi predkontakta osetim glad, ja ću pripremiti sebi obrok, u fazi Kontakta ću pojesti tu hranu (doživeti zadovoljstvo, uklanjanjem gladi) i u fazi Postkontakta svariti hranu koju sam unela. Iza toga ide plodna praznina, do nove potrebe, novog iskustva i ponovnog povlačenja. Šta se dešava kada ove faze nisu ispoštovane ovim redosledom? Kao što je svima poznato, kad stalno jedemo, kada smo stalno u Kontaktu sa hranom, dolazi do disbalansa u našem organizmu, problema s varenjem, i gojenja.

Moja pretpostavka da je učestalost kontakta (težnja ka zadovoljstvu) jedina "ideologija" mladih danas, proizašla iz jednostavnog, fenomenološkog posmatranja, i narastajuće svesnosti o svakodnevnim promenama koja oblikuju naša iskustva naročito u kontaktu sa mojim klijentima u adolescenciji. Neka od njih, podržana su razvojem tehnologije i upravo ona modifikuju ranija iskustva i doprinose novoj dinamici kojoj svi mi danas svedočimo. Da li Nova generacija danas pristaje na čekanje za zadovoljenjem neke potrebe? Da li je zadovoljstvo (kontakt) jedina vrednost Nove generacije, i da li je moguće biti u jednom orgazmičkom iskustvu ispunjenja non-stop? Kada je prokrastinacija postala negativan trend?

 

Tehnologija kao prečica do lakog i brzog zadovoljstva

 

O prisustvu tehnologije koja je postala deo naše svakodnevnice, ne treba mnogo govoriti. Dovoljno je da se prisetimo prizora ljudi na ulicama koji uniformisani sa svojim ajfonima čekaju prevoz, ili red u prodavnici, banci... Bila sam svedok tome da studenti koji nemaju svoj nalog na Fejsbuku imaju ozbiljne poteškoće da prate različite tokove na fakultetu kao što su vanredne objave, literatura ili raspored ispita koji svakodnevno cirkulišu na online stranicama sajta. Danas više ne moramo da čekamo narednu nedelju da bismo odgledali narednu epizodu omiljene serije, na internetu možemo pogledati celu sezonu... Moramo primetiti da nas odbacivanje učešća u novoj "sajber" realnosti koju kreira tehnologija, u značajnoj meri onemogućava da učestvujemo u društvenoj zajednici. Dakle rekla bih da to više nije izbor, već nužnost koja proizilazi iz savremenih tokova društva.

 

"Onlajn" kontakt

 

Dobar kontakt je temeljna ideja Geštalt terapije koja otvara mogućnost promene. Kako Geštalt potencira upravo na kontaktu, postavlja se pitanje kakav je kvalitet ovog "onlajn" kontakta? Da li nas ekspanzija tehnologije danas sputava ili podstiče u njegovom ostvarivanju? Da li su kontakt i svesnost uopšte mogući u kontekstu veza u sajber prostoru?

Dok ovo pišem, ja sam online na nekoliko društvenih mreža i aplikacija preko mobilnog telefona, i svako u bilo kom trenutku može da me kontaktira. Kontakt teži da postane nešto do čega možemo mnogo lakše doći. Kontaktirati iz bezbedne zone, i povući se mnogo lakše i bezbolnije onda kada postane ugrožavajuće. Dakle ova opcija postaje sigurna zona gde kontaktiramo druge, a iz kontakta izlazimo klikom na jedno dugme "oflajn". Ovaj osećaj kontrole postaje zavodljiv i daje nam doživljaj moći.

Potrebe slobode i pripadanja koje se stalno prepliću, i ovde stvaraju doživljaj da smo povezani sa mnogo drugih u svakom trenutku, i time nemamo osećaj usamljenosti, dok s druge strane imamo svoju slobodu da radimo šta želimo sami u svom prostoru, uz mogućnost da svakog trenutka kontaktiramo nekog i povučemo se iz kontakta. Tu više nema prevelike odgovornosti. Prema kontaktu, procesu, niti prema onome koga kontaktiramo. Ne postoji ništa veće od nas samih. Imamo slobodu, ali ne i dovoljno svesnosti o neizbežnoj odgovornosti prema sebi i svojim izborima koji proizilaze iz slobode.

 

Kakav je uticaj savremene tehnologije na intimne odnose?

 

Kako bi mlad čovek danas stupio u intimne, seksualne odnose, dovoljno je da ima Thrinder aplikaciju, ukuca kakvu osobu za intimne odnose traži, gde se nalazi, šta je ono što želi, kao i ostale pojedinosti vezane za prirodu odnosa, i aplikacija će mu izbaciti onlajn osobu koja je najbliža tom opisu, i koja je locirana najbliže njegovom mestu odredišta (ma gde se on nalazio u svetu, na poslovnom putu ili odmoru). Tako može ostvariti zadovoljstvo na najlakši i najbrži način.

Nema predkontakta. Nema čekanja, udvaranja i neizvesnisti koje traje. "Ne moram da snosim odgovornost za jedan odnos gde ćemo zajedno rasti i praviti kompromise koji će nas razvijati i učiti, nego ću biti u kontaktu samo onoliko koliko mi to izaziva zadovoljstvo, onda kada to prestane biti zadovoljstvo, upotrebiću taster 'oflajn' i destruktivno napustiti taj odnos". I tako, izbegavajući susret, izlaženje na granicu, rizik, odbacivanje, i bol, mladi ostaju usamljeni, u pretežno nezadovoljavajućim odnosima okrećući se poligamiji i kreiranju novih oblika veza (takozvanih trijada). A sve to na konfliktnoj osnovi nepomirljivih težnji za slobodom i pripadanjem.

 

Kakve ovo ima veze sa popularnim Preletačevićem?

 

Odsustvo "velikih metanarativa" kod mladih danas može se posmatrati i kroz prizmu njihovog odnosa prema organizovanju društvene zajednice i narastajuće političke apstinencije.

Politička ideologija kao set međusobno povezanih moralnih i političkih stavova i vrednosti o razvojnim ciljevima društva i metodama kako bi se oni dostigli ima sve manji značaj u privlačenju mladih da se politički angažuju. Nagoveštava se kraj ideologije čemu svedoči iscrpljenost političkih ideologija i nastanak stanja u kome je, bar u zapadnim demokratskim društvima, ekonomija porazila politiku. Drugim rečima, lični interes i hedonizam postaju jedna nova ideologija kapitalističkog drustva, koja dalje stvara povoljnu atmosferu za korupciju i ubijanje velikih ideja. Autori koji govore o kraju ideologije takođe govore o izgubljenom kapacitetu ideologije da pokrene kolektivnu akciju.

Kada bismo preveli ovo na Geštalt jezik, mogli bismo reći da je svet u konstantnoj akciji. Nema mesta da se oseti kontakt, da se povučemo i napunimo energiju u plodnoj praznini, za narednu akciju. Klasičan simbol ovog trenda jeste "Fast food", jer svet i društveni tokovi su previše brzi da bi nas čekali. To je upravo ono što čini i strukturu Nove generacije. Nema ideologije, nema vrednosti, prokrastinacije i posvećenosti.

Tako u društvu bez ideologije i vrednosti u koje verujemo, ili gde jedina ideologija postaje lična dobit i automatsko zadovoljstvo, korupcija narasta a mi tonemo sve dublje. Pitamo se odakle ovoliki "botovi"? Gde su mladi željni pravde i slobode? Spremni na žrtvu i rizike? Oni koje vodi energija, inat i odbijanje da se utope u sistem? Izgleda da je Preletačević Beli, kandidat za predsednika u ovom momentu, jedini oblik specifičnog bunta i kolektivne akcije mladih u Srbiji danas.


Ukupno komentara: 2



Sva polja su obavezna.



Jovan
17.03.2017 - 13:26
sjajna analiza
Sjajna analiza obicno su pisanja po principu trlababa lan. Beli kakav god nudi bar nekakav aktivizam mladima koji su izgubljeni u shumi tehnologija i nemaju nikakva interesovanja.
Mladen
17.03.2017 - 16:49
Pitanje
am i neke sugestije u vezi teze da \'nema ideologije\'. Ubedjen sam ideologija postoji i zove se neoliberalizam i jača je nego ikad, jer se ne ispoljava deklarativno već kroz odnose vlasti, biznisa i tehnologija informisanja. To je u Srbiji brutalnije ispoljeno nego u Evropi. Osnova te ideologije je dominacije tržišnog takmicenja sa razlicitim pravilima - kapitalizam za 99,5\% i socijalizam za 0,5\% populacije. Većina živi sve gore, a u isto vreme 0,5\% je profitabilniji svake godine. Pitanje je da li je za vreme socijalizma gde su postojala mnogo manje socijalne razlike bilo masovnih psiholoških simptoma poput anksioznosti i depresije? Da li je depresija ideoloski i ekonomsko-socijalni problem, a ne individualni?