Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Bauhaus i kako sam prvi put dobio peticu iz pismenog iz srpskog

Mislim o tim hangarima dok ulazim u Hangar na Dorćolu u kojem pršte Bauhaus pesme i razležu se po svima koji dolaze na popravni iz puberteta, tačnije na nadoknadu gradiva koje su propustili uživo
Piše: Branko Rosić
Datum: 18/11/2018

Bauhaus i kako sam prvi put dobio peticu iz pismenog iz srpskog

Kad vratim film, potpuno sam siguran da nikada nisam gledao na vreme koncert omiljenog benda. Tek pre dve godine sam bio na koncertu grupe Sham 69; mnogo decenija kasnije odgledao sam Damned, Sex Pistols, Cockney Rejects...

Tek pre neki dan sam prvi put video Džetro Tal jer sam bio baš klinac za njihovu beogradsku premijeru 1975. Nisam stigao da gledam The Smiths, pa sam Morisija video po raspadu benda. Čitavu eru brit popa ispratio sam sa bugarskih diskova, pa sam Lijama Galagera iz Oasisa video decenijama nakon što su popucali zidovi Vemblija zbog tog mančesterskog benda, a njegov brat bio ustoličen kao vrhunska faca u odajama britanskog premijera u Dauning stritu.

O tome razmišljam dok idem u prošli petak uveče na Dorćol, u Luku, u Hangar, gde je koncert Pitera Marfija i benda u slavu 40 godina benda Bauhaus. Setim se ludila kada sam u trećem razredu gimnazije maštao da idem na njihov koncert na nekom festivalu u Lidsu na koji nikada nisam stigao, ali mi je bilo drago da maštam tomsojerovski i zamišljam svet koji sam gledao iz slika.

Pomislim i da ne bih bio ovde da nisam počeo da slušam ovaj bend. Počeo sam da čitam knjige kada je Piter Marfi preporučio omiljene naslove u svom izboru u NME-u. Sutradan sam bio prvi put svojom voljom u biblioteci. Za dva meseca sam prvi put dobio peticu iz pismenog iz srpskog. O tome razmišljam dok se spuštam na Dorćol koji je zakrčen od automobila ljudi koji idu na istu svirku. Kao da se u Luci Beograd igra večiti derbi. Tolika je gužva. Ali o tome neće pisati novine i neće izveštavati elektronski mediji. Mediji ne beleže ljude koji ispunjavaju koncerte, filmske festivale. Sutradan je puna i Slobodna zona i Koljin koncert u Domu sindikata, ali u medijima tandrkanje gluposti jer se ne sme zabeležiti odvijanje normalnog života već da će nam i Kinezi poslati avione.

Gde su hangari za sve te kineske i ruske avione koji će stići? U Srbiji je nestašica vozača GSP-a, a da li će biti svih tih pilota da upravljaju kineskim i ruskim letelicama? Mislim o tim hangarima dok ulazim u Hangar na Dorćolu u kojem pršte Bauhaus pesme i razležu se po svima koji dolaze na popravni iz puberteta, tačnije na nadoknadu gradiva koje su propustili uživo. Koncert se završi trijumfalnom obradom Bouvijevog Zigija Stardasta. Setim se da sam kao gimnazijalac odlazio u bioskop da gledam film "Hunger" sa Bouvijem i Katrin Denev, na čijem je početku svirao Bauhaus i ja sam posle toga izlazio iz bioskopa. Od "Hungera" do Hangara svašta se izdešavalo, a ostao je Bauhaus i mi koji smo postali ovakvi i onakvi ljudi.

 

 

 

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.