Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Politika

Analiza: Kakve bi bile posledice Brexita na Srbiju?

"Šta zahtevate da biste ostali u EU?", pita predsednik Saveta EU Donald Tusk britanskog premijera Dejvida Kamerona, koji mu kaže: "Morate nam dopustiti da se pravimo da nismo u EU." Ovaj dijalog je vic iz jednog briselskog magazina, koji sadrži mnogo istine. Želja mnogih Britanaca da obezbede "najbolje iz oba sveta", dakle, i članstvo u EU, i britansku nezavisnost, donekle je arogantna i drska, a nadasve nerealna. Konsekvenca je jasna: ako bi to tražili, i drugi raspad EU postao bi pitanje dana. Procena pomenutog predsednika Evropskog saveta da je: "Opasnost od raspada EU više nego realna", čini se nervoznom, upozoravajućom ali ne tako nerealnom. Kako to utiče na one koji bi tek da se pridruže Uniji?
Piše: Goran Nikolić
Datum: 21/06/2016

Analiza: Kakve bi bile posledice Brexita na Srbiju?

Foto Profimedia

Debata o Brexitu ukazala je na ono što je i za Srbiju od velikog značaja, a to je da kako se EU bude menjala, tako će se menjati i način pristupanja naše zemlje u tu organizaciju. Ipak, uprkos jakom rastu evroskepticizma, zagovornici ideje "ujedinjenog kontinenta" će u dogledno vreme biti u većini. Međutim, neizvesno je koji oblik i struktura ove zajednice će našu zemlju dočekati pri učlanjenju. Eventualni odlazak Britanije, zemlje koja je bila snažan zagovornik širenja EU na Zapadni Balkan, u sklopu svoje strategije: što "šira" i što "plića" EU, svakako će blago usporiti EU integracije Srbije.

Referendumu je prethodio ustupak EU prema Britaniji u vidu kompromisa za socijalne izdatke prema migrantima, ukidanja dela finansijske regulative i izostavljanja Britanije iz daljnjih integracija s pravilima i principima zajednice koja podrazumeva članstvo u EU. Kako stvari stoje, samo nekoliko dana pred referendum možda ni to neće biti dovoljno da bi "Gordi Albion" glasao za ostanak u EU.

Iako podrška Britanaca za izlazak iz EU raste poslednjih sedmica, daleko je od toga da je rezultat izvestan. YouGov sedmodnevni prosek svih objavljenih anketa, objavljen 8. juna, daje Brexitu 44%, nasuprot 45% za ostanak u EU, a takođe jedan posto razlike pristalicama EU daje i poslednja anketa istog instituta objavljena 6. juna. Smatra se da je vođstvo pro-EU kampa posledica i odluke vlade da produži krajnji rok za registraciju glasača za referendum, jer dobar deo njih živi van Britanije, pa su prirodno zainteresovani za zadržavanje svojih prava u zemljama EU. S druge strane, nedavna onlajn anketa ICM-a kaže da je čak 48% za izlazak, a 43% za ostanak zemlje u EU.

Piter Kelner iz uglednog instituta YouGov smatra da je izglasavanje istupanja daleko od izvesnog. Po njemu, i dalje je izvesnije da će u četvrtak 23. juna pobediti pobornici ostanka u EU, jer je na prethodnim referendumima najčešće na kraju prevagu odnosio status kvo.

Kladionice, koje očekuju da se dan-dva pred referendum talas pristalica "stabilnosti" probudi, jesu "protiv" Brexita. I to u mnogo većoj meri nego što bi to i za Brexit najnepovoljnije ankete javnog mnjenja ukazivale. Na primer, ako se kladite na izlazak iz EU, na funtu ćete dobiti dve i po ili tri, a ako uložite na ostanak u EU, samo 25 penija.

Inače, "Brexitu" su skloniji stariji birači (kod onih preko 65 godina trećina je za EU, a 57% za izlazak), dok su za ostanak u EU dominantnije imigranti, mladi, bogatiji (52% versus 36%), iako bi paradoksalno Brexit najviše pogodio siromašne. Regionalno posmatrano, Škoti podržavaju ostanak u EU (51% : 39% za EU) i posebno stanovnici Londona (55% : 33% za EU), dok su ostali regioni većinski za Brexit. Interesantno je da visokoobrazovani snažno podržavaju ostanak u EU (62% : 25%), dok oni sa najnižim obrazovanjem imaju opozitan stav (28% versus 58%). Samo 5% onih koji su glasali za UKIP podržava ostanak u EU, nasuprot većini glasača laburista i LibDema, koji su više nego dvostruko češće za tu opciju od Brexita. Bitka se bije u dvorištu najjače stranke: konzervativaca, od kojih tačno polovina želi Brexit a 39% ostanak u EU (dve struje reprezentuju Džonson i Kameron).

 

Efekat Brexita na Srbiju

Kada je u pitanju položaj Srbije, od značaja je da je vrlo moguće da bi posle Brexita moglo dići do preispitivanja mnogih aspekata EU. Nije nemoguće da se iskristališe opcija ubrzanja procesa priključivanja zemalja koje hoće da uđu u EU, odnosno država Zapadnog Balkana, među kojima je Srbija izvesno najvažnija, kao kompenzacija za izlazak Britanije. Za nas lošiji hipotetički scenario podrazumeva do dođe do faktičkog pauziranja procesa pregovora sa zemljama kandidatima do razrešenja komplikovanih pravnih odnosa sa UK posle Brexita ("svođenje računa" i pravnih obaveza u slučaju istupanja oročeno je Lisabonskim ugovorom na dve godine). Stvar za Srbiju može da zakomplikuje i to što su neki od EU administrativaca čiji posao jesu pregovori sa Srbijom -- iz Britanije. U tom slučaju nije jasno da li oni nastavljaju svoj posao do završetka tih pregovora ili napuštaju Brisel u roku ne dužem od dve godine (ta stvar je nepoznanica trenutno i u Briselu).

Kako je nedavno pisao Blumberg, u jednoj postkomunističkoj državi investitori su pronašli zaštitu od rizika Brexita: Srbiji. Naime, naše evro-obveznice nadmašile su one u Poljskoj, Mađarskoj, Hrvatskoj i Rumuniji tokom maja ove godine zbog narastajućeg straha u tim zemljama da će pretrpeti velike gubitke u sredstvima EU ako se desi Brexit. Kako je naš zahtev za pridruživanje EU već sedam godina "u vazduhu", mi smo zaštićeniji od svojih suseda u pogledu posledica mogućeg izlaska Britanije iz EU. Zato su nemačka Commerzbank AG i austrijska Raiffeisen banka i preporučile klijentima kupovinu srpskih obveznica (npr. bolje je kupiti srpske bondove s dospećem 2021. umesto sličnih poljskih).

Za srpske kladioničare, a posebno za naše fudbalere i njihove menadžere značajnu promenu donela bi eventualna odluka Britanaca da napuste EU. Više od 100 premijerligaških fudbalera moglo bi da dospe pod udar, jer će skoro polovini fudbalera u toj ligi biti potrebna radna dozvola. Prema važećim zakonima, igrači sa pasošima EU slobodno mogu da igraju u Engleskoj (što bi se promenilo ako Britanija napusti EU). Srpski fudbaleri bi mogli da imaju lakši zadatak da se uhlebe u Premijer ligi, jer bi sada bili u istoj poziciji kao njihovi takmaci iz zemalja EU.

Ono što se neće menjati sa Brexitom su tzv. kriterijumi konvergencije, ili prostije rečeno -- uslovi da Srbija uđe u evrozonu. Britanija ne koristi evro, niti planira tako nešto, tako da naš put prema uvođenju jedinstvene evropske valute neće biti usporen eventualnim izlaskom Britanije iz EU. Paradoksalno, možda bi to olakšalo posao zagovornicima ideje o jedinstvenoj monetarnoj zoni na nivou EU, jer će ostale zemlje koje ne koriste evro imati manju pregovaračku snagu. U tom slučaju, nije nemoguće da se i novoprimljenim zemljama, pa i Srbiji, olakša put ka evrozoni, posebno zato što većina država koja je ušla u EU 2004. odlaže odbacivanje svojih moneta (ugovor sa EU ne precizira rok do koga to moraju uraditi).

Kako Britanija nije u Šengenu, tj. bezviznoj zoni kojoj pripada većina zemalja EU, a koja u limitiranoj formi ("beli Šengen") važi i za nas, za srpske državljane Brexit tu neće ništa promeniti. Britanija izvesno ostaje u NATO, tako da će se najviši stupanj saradnje sa tom vojnom alijansom koji ima Srbija (IPAP) odnositi i na Ujedinjeno Kraljevstvo. Britanija će i dalje biti vrlo važan član Svetske trgovinske organizacije, ali budući da ona nije bila jedna od nekoliko država članica koje blokiraju ulazak Srbije u tu instituciju, može se pretpostaviti da Brexit tu ništa ne bi promenio. U OCED-u, klubu najbogatije 34 zemlje sveta, UK će i dalje, bez obzira na ishod referenduma, igrati važnu rolu, ali to teško da bi u skorije vreme moglo imati uticaja na Srbiju budući da je naš put ka toj organizaciji na dugom štapu (Češkoj je, recimo, to relativno skoro "pošlo za rukom").

Kada su u pitanju naši studenti po važnim univerzitetima Britanije (Oksford, Kembridž), te i ostali iseljenici, promena bi bila to što bi i nada da će postati punopravni državljani zemlje u kojoj trenutno žive (preko ulaska Srbije u EU) automatski prestala (samo donekle slična briga mnogo više muči 1,2 miliona Britanaca koji trenutno žive u EU, polovina njih u Španiji i Irskoj).

Efekat Brexita na domaću inače slabo razvijenu berzu bio bi marginalan, za razliku od dramatičnog pada kakav bi se mogao očekivati na globalnim berzama jutarnjih sati 24. juna. Vrlo verovatan pad funte takođe je od marginalnog uticaja na srpsku ekonomiju, budući da je razmena sa Britanijom relativno mala, dok je javni dug Srbije, denominiran u sterlinzima ispod 0,5% ukupnog duga (udeo funte u našem spoljnom dugu, koji uključuje i dugove naših kompanija, manji je od 1%). Brexit bi posledično doveo do uvođenja carina na izvoz u Britaniju i obrnuto, ali to ne bi mnogo smanjilo razmenu niti povećalo carinske prihode, jer tek 1,5% domaćeg robnog izvoza ide na tržište te države (177 miliona evra prethodne godine), a udeo UK u našem uvozu je takođe skroman (1,2%, odnosno 200 miliona evra). Uticaj na smanjenje priliva stranih investicija iz te zemlje ne bi trebalo da bude značajan, budući da je i dosadašnje ulaganje Britanije u Srbiju bilo relativno malo (počevši od 2005, zaključno sa 2015, strane direktne investicije iz UK iznosile su neto 213 miliona evra ili 1,3% ukupnih stranih investicija u tom periodu).

Po uglednom zagrebačkom polit(ik)ologu Dejanu Joviću, ako Britanija izađe, Hrvatska bi trebalo da se okrene regiji. Po analogiji, postavlja se pitanje da li bi za Srbiju onda važilo isto.

U svakom slučaju, bez obzira na rezultat referenduma, Britanija će i dalje kroz MMF i Svetsku banku, OUN, kao i druge međunarodne organizacije čiji je jedan od najvažnijih članova, imati važan (in)direktan uticaj na Srbiju. Posmatrano kroz dugu (novovekovnu) istoriju naših odnosa, koji su bili okarakterisani i povremeno snažnim prisustvom ali i periodima relativno slabe zainteresovanosti Londona za Beograd, čini se da će uslediti period manje intenzivnih bilateranih odnosa (prirodno, multilateralni odnosi kroz institucije EU će prestati).

 

Da li će Britanija ostati Velika?

Međunarodni monetarni fond procenjuje da bi Brexit imao negativan i "održiv" uticaj na BDP i prihode Velike Britanije, i usled dugog perioda povećane neizvesnosti te posledične finansijske nestabilnosti. Centralna banka Engleske izdala je upozorenje da bi izlazak zemlje iz EU mogao pogoditi ekonomiju zemlje i dovesti je u recesiju, te uzrokovati rast nezaposlenosti i pad funte, što se od kraja maja i tokom juna i dešava kako podrška Brexitu raste. Naime, od kraja maja funta je oslabila prema američkoj valuti za oko 2%, premu evru za 3%, dok je pad u poslednjih 12 meseci u odnosu na obe monete bio po oko 7%.

U slučaju Brexita, prvi cilj biće ostanak Britanije na jedinstvenom tržištu, odnosno pristupanje Evropskoj ekonomskoj zajednici koju čine EU, Norveška, Lihtenštajn i Island, i koja garantuje slobodno kretanje ljudi, dobara i usluga u EU (pre svega je to zona slobodne trgovine, ali ne i carinska unija). Prema tink-tenku "Open Europe", cena Brexita je gubitak 1% BDP-a do 2030. godine. Zaključivanje novog trgovinskog sporazuma sa EU nameće se kao neminovnost, a da bi zemlja izvan EU prosperirala, potrebna je dalja liberalizacija trgovine i deregulacija, navodi se u studiji.

Britanski izvoznici bi se mogli suočiti sa dodatnim godišnjim carinskim nametima u iznosu od 7,2 milijarde evra ukoliko zemlja izađe iz EU, procena je Svetske trgovinske organizacije, s kojom bi Britanija morala da pregovara o nekim izmenama uslova članstva (samo članstvo se ne dovodi u pitanje). Ponovno uvođenje carina i ostalih ekonomskih barijera za države ostatka EU je neminovno, ali to znači i dodatne budžetske prihode za London.

Postoji nešto što je sigurno u svim scenarijima: Britanija će preuzeti kontrolu nad svojim granicama i ograničiti imigracije iz svih zemalja, uključujući i države Istočne Evrope, te i Srbije, lišavajući njihove građane socijalnih davanja. Građani EU koji žive u Britaniji biće tretirani kao i svi drugi stranci: moraće dobiti dozvolu za boravak i radnu dozvolu, što za Srbe i trenutno važi.

Od tzv. svođenja računa odvojen proces je pregovaranje o uslovima trgovine i druge saradnje nakon istupanja, što podrazumeva dug proces ratifikacije u zemljama članicama (plus pregovori sa svakom od 58 država koje imaju sporazume o slobodnoj trgovini sa EU). Pregovaračka moć EU za utvrđivanje odnosa biće prirodno jača. Neki viši pregovarači EU, posebno Francuzi, uvereni su da je potrebno ubediti ostale koji bi se mogli povesti britanskim primerom da istupanje ima svoju cenu. Tako bi se eventualni raskid sa UK mogao završiti brzo i uz tvrđe uslove da bi se poslala "poruka" ostalima koji hoće da narušavaju jedinstvo EU.

Britanci će povratiti mogućnost donošenja samostalne razvojne politike a prestaće i neto-finansiranje glomazne briselske administracije. Istina, Škotska bi se ovoga puta lakše mogla otcepiti, jer je dominantno proevropski raspoložena (zato njihova vodeća partija SNP vrlo neubedljivo i tiho podržava ostanak u EU).

Istupanje UK bi, naravno, bio veliki gubitak za EU kojoj Britanci daju i veliki finansijski doprinos. I politički značaj EU u svetu bi se bez Velike Britanije umanjio. To što bi više izgubila sama Britanija, i ekonomski i politički, za Srbiju, kao buduću članicu, nije od preteranog značaja. Zanimljiv je opis britanskog premijera koji napuštanje EU vidi kao čin ekonomskog samoranjavanja.

Po analizi S&P Global Ratings, posledicama Brexita najizloženije su Irska, Luksemburg, Malta, Kipar te Švajcarska (zbog značajne aktivnosti njenog finansijskog sektora u Londonu). Najmanje pogođene bi bile Kanada, Finska, Mađarska, Italija i Austrija. To pokazuje "Indeks osetljivosti na bregzit", zasnovan na raznim pokazateljima -- izvoz robe i usluga u Britaniju, direktna strana ulaganja, finansijski faktori i migratorni tokovi.

I ako izađe iz EU, Britanija će ostati finansijski centar Evrope. Američki uticaj na EU bio bi blago oslabljen jer ne bi mogli delovati i preko Londona. Jedno je sigurno: Lamanš se neće "raširiti" niti će se Atlantik "suziti" ako Britanija napusti EU.

Ostanak Britanije u EU, pored vodećih rukovodilaca EU, podržao je Obama (i donekle tiho Si Đinping), dok Putin nije rekao apsolutno ništa. Kameron je povodom toga rekao kako bi Putin ''mogao da bude srećan'' ukoliko Britanija izađe iz EU. Ministar diplomatije UK, Dejvid Hamond, bio je direktniji: "Rusija je jedina zemlja koja bi volela da Britanija napusti EU." Ubedljiva većina Evropljana smatra izlazak UK iz EU kao stvar koja je loša za EU.

*Tekst je originalno objavljen u štampanom izdanju Nedeljnika br. 231 od 16. juna 2016.

** U NAREDNOM BROJU NEDELJNIKA, OD 23. JUNA PROČITAJTE I EKSKLUZIVNU ANALIZU VELJKA LALIĆA KOJI U LONDONU PRATI FINIŠ REFERENDUMSKE KAMPANJE


Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



mile
22.06.2016 - 13:16
sve o EU referendumu ovde
sve o EU referendumu ovde : https://youtu.be/aKy5Ubgauhg