Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Sport

Ako želimo dobro srpskom fudbalu, svi treba da podržimo Dušana Tadića

Postoji nada da je Mladen Krstajić gledao utakmicu Real Madrid - Ajaks i da je u igri srpskog Kopljanika u Amsterdamu prepoznao ulogu koju je taj fudbaler igrao u nekim, ne tako davnim, znatno višim letovima "orlova"
Piše Uroš Jovičić
Datum: 15/03/2019

Ako želimo dobro srpskom fudbalu, svi treba da podržimo Dušana Tadića

AP Photo/Bernat Armangue

Postoji ona jezička konstrukcija o izuzetku koji potvrđuje da postoji određena pravilnost.

Postoje i trenuci kada se ta konstrukcija može rašrafiti pa prespojiti tako da nešto izgleda najbolje što bi ikada izgledati moglo.

Dušan Tadić je na "Santjago Bernabeu", makar na devedeset minuta, bio najbolji fudbaler na svetu. Dve asistencije (po novim pravilima tri, jer je Šene pogodio posle faula nad Tadićem) i jedan gol - najbolje što bi ikada izgledati moglo.

Kad su Murinja pitali ko ga je najviše zadivio u nokaut fazi Lige šampiona, Posebni je rekao kratko - prvo mi na pamet padne Dušan Tadić.

Ipak, više od sedam dana kasnije, jasno je da je on srpski fudbalski izuzetak. 

Kada se od kraja četrdesetih pođe ka sadašnjem trenutku, korak po korak, deceniju po deceniju, heroj svake nove generacije na dresu je nosio manji broj od svog prethodnika sa fudbalskim plaštom. Tako smo, uz dužno poštovanje (i strahopoštvanje naravno), počeli da obožavamo štopere. Desetke su bile retke, kratke, blistave i strašne. Strašne jer su lestvicu podizale do budućeg bola, a blistave u svom talentu i daru. Jednu takvu, zapravo poslednju takvu, zvali su Piksi. Čak i kad su ih bile dve pravcate u reprezentaciji - doduše jedna japanska verzija, a druga sa problematičnim primicačem - nedostajale su.

Oni kojima je peta cifra u matičnom broju nula nikada nisu gledali takvog igrača. Sve do tog petog marta i najvećeg terena među velikim terenima.

Međutim, na drugom polu u odnosu na izuzetak stoji nepravilnost, kao pravilnost.

Stoji tamo da čovek prvo može da postane selektor, a onda da dobije diplomu trenera, kao da je sam sebi otac. Stoji i da neki ćata koji pred ogledalom i dalje nosi kopačke i podiže kragnu može da pravi preraspodelu mladih srpskih fudbalera po okolnim bivšim republikama SFRJ. I da je selektor autoritet, pa makar i u svojoj kući. 

U tom nizu fudbalskih nepravilnosti, Tadić nažalost nije izuzetak.

Jer svaki je Krstajić imao svog Milivojevića, svaki je Mihajlović imao svog Matića, pa i svaki Ćurčić svog Tadića. Samo što su oni koji su u karijeri dosegli visine sa kojih se ego gleda u podnožju života, svoje greške ispravili, makar ih nikad ne priznali. A neki nisu nikada.

Kako je Kazemira odrešio od ravnoteže, tako je u prvom velikom intervjuu posle velike partije, Tadić odrešio jezik. Govorio je o raspuštenoj bandi iz prošlosti, o tome da je vezan za neke za koje možda ne bi smeo biti, i o tome da neke bivše poštuje i fudbalski i ljudski.

Postoje, nažalost, neke teme o kojima se diplomatski ćuti. Zbog njih i zbog tog ćutanja, jaki bočni vetrovi duvaju u brod "orlova" godinama. Neprijateljstvo ljubitelja fudbala u Srbiji prema svojoj reprezentaciji je platonsko. Nikada im ne bi naudili, nikada protiv njih ne bi navijali, ali ih s vremena na vreme svi mrze onoliko koliko ih vole.

Ne igrače, razume se. Već one koji se kockaju sa njihovim darom i teraju ih u strah. Jer ako jednoj reprezentaciji koja svoju poslednju pravu "desetku" može da gleda samo na izanđaloj VHS kaseti, u bilo kom trenutku nije potreban Tadić - zašto bi joj bilo ko drugi bio potreban?

Između ostalih i igrač koji je pretrčao najviše kilometara u Premijer ligi i najbolji je strelac i kapiten svog tima. Nije se opet o tome mnogo govorilo - selektor je tako odlučio i neka tako bude. Glavna je vest bila da se simpatični dugajlija, što je iz refrena isterao Mihajla Pjanovića, nije našao na spisku. Uzgred je pomenuto i da je sa spiska izostavljen igrač koji je u veoma dobroj formi, a bio je redovno pozivan dok je grejao klupu. Samo da se ojača uporište nepravilnosti kao pravilnosti.

Zbog toga su izuzeci važni. Kada odigraju izuzetno i kada tako govore ili ćute.

I kada budu glavni šraf, pa ih skrajnu na krilo iako tamo njihova sposobnost da dodaju, šutnu, driblaju ili naprosto ništa, ali uvek u pravo vreme, potpuno gubi smisao.

A selektor je rekao i ovo: "Ako želimo dobro srpskom fudbalu, svi treba da podržimo spisak."

Postoji nada da je Mladen Krstajić gledao utakmicu Real Madrid - Ajaks i da je u igri srpskog Kopljanika u Amsterdamu prepoznao ulogu koju je taj fudbaler igrao u nekim, ne tako davnim, znatno višim letovima "orlova".

Jer ne morate biti Posebno dobar kapetan da bi vam, kada pomislite na upravljanje fudbalskim jedrima, na pamet prvi pao Dušan Tadić.

Ako niste zaboravili da ga pozovete.


Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



Milan
17.03.2019 - 14:16
Ako želite dobro našem fudbalu
Ako želite dobro našem fudbalu prvo šutnite Krstajića varalicu i sve njegove pomoćnike. Sramota je da selektor bude Krstajić posle svega.