Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Intervju

Akademik Ljubomir Maksimović: SANU nije ni politička stranka ni privredna korporacija

Od Akademije se često očekuje da povodom nekih važnih društvenih pitanja zauzima javne stavove. Nije mi poznato da se slična iščekivanja iskazuju u vezi sa drugim nacionalnim akademijama, a u svakom slučaju ona pokazuju nepoznavanje osnovnih postulata na kojima treba i može da funkcioniše SANU, konstatuje u razgovoru za Nedeljnik Ljubomir Maksimović, potpredsednik Srpske akademije nauka i umetnosti
Razgovarao Nenad Čaluković
Datum: 27/10/2016

Akademik Ljubomir Maksimović: SANU nije ni politička stranka ni privredna korporacija

Foto Nedeljnik/Oksana Toskic

Malo je poznato da je Srpska akademija nauka i umetnosti odigrala određenu uloga u nastojanju da Kosovo ne bude primljeno u Unesko. SANU je reagovala na sebi svojstven način - u tišini - poslala je protestno pismo, naravno, naučno utemeljeno, na adrese 53 nacionalne akademije nauka. I taj glas se čuo jače od svakog medijskog ili političkog pristupa koji bi neko mogao da očekuje od SANU.

Možda ovaj primer najbolje ilustruje kako treba da deluje Akademija, koja naučnim istraživanjima može najviše da doprinese u rešavanju najvažnijih državnih i društvenih pitanja, kaže u razgovoru za Nedeljnik akademik Ljubomir Maksimović, potpredsednik SANU za društvene nauke.

Naš sagovornik je inače zadužen za međunarodne veze u najvažnijoj naučnoj instituciji, zbog čega ga njegove kolege u šali zovu "ministrom spoljnih poslova". Maksimović, ipak, ne želi da se upušta ni u spoljnu, ni u unutrašnju politiku. Samo u naučnu... Jedan je od najvećih srpskih vizantologa, pa nam prirodno objašnjava koliko je važan bio 23. svetski kongres vizantologa, upravo održan u Beogradu pod pokroviteljstvom predsednika Srbije i Uneska.

 

Svetski kongres vizantologa

U Beogradu je od od 22. do 27. avgusta održan 23. međunarodni (svetski) kongres vizantologa pod pokroviteljstvom Predsednika Republike i organizacije UNESKO. Ovakvi kongresi održavaju se svake pete godine u zemljama koje su članice Međunarodne asocijacije vizantologa (AIEB, 35 zemalja), ali se učesnici, uvek individualno, mogu prijaviti iz bilo koje zemlje sveta. Ovo je treći put da „beogradska vizantološka škola" organizuje ovu vrstu kongresa (Beograd 1927, Ohrid 1961), što je pošlo za rukom još samo grčkim vizantolozima.

Ovogodišnji Kongres bio je zamišljen ambiciozno, i to u punoj saradnji sa Biroom AIEB. Na šest plenarnih i šest specijalnih sesija (od kojih jedna u tri dela), na 58 okruglih stolova, koji su predstavljali kičmu Kongresa, na čak 117 tematskih sesija sa slobodnim saopštenjima, na 20 posebnih poster prezentacija predstavljena je široka lepeza tema koje su sazrele tokom poslednjih pet godina od prethodnog kongresa. Tome treba dodati osam pratećih izložbi (od kojih je najznačajnija o starim srpskim rukopisnim knjigama), sajam stručne knjige, koncert duhovne muzike, filmski program u Kinoteci o našem kulturnom blagu, sedam stručnih ekskurzija (od kojih je najznačajnija i najposećenija bila četvorodnevna poseta Kosovu i Metohiji). Za ostvarivanje ovakvog programa bilo je, po raznim osnovama, akreditovano čak 1.648 učesnika (od čega preko 1.300 govornika) iz 49 zemalja, što je ubedljivo najveći ikada održani svetski vizantološki kongres.

Glavni organizator Kongresa bio je Srpski komitet za vizantologiju koji je član Međunarodne asocijacije vizantologa od njenog osnovanja 1948. godine (tada Jugoslovenski komitet). Veliki doprinos dali su, u svojstvu saorganizatora, Srpska akademija nauka i umetnosti, Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Vizantološki institut SANU kao logistička baza, koji je zbog svoje opšte uloge u nauci i udela u organizaciji dvaju svetskih kongresa (1961, 2016) odlikovan Sretenjskim ordenom 2. stepena, kao i mnoge druge ustanove (pre svega Srpska pravoslavna crkva) i pojedinci koji su stavljali na raspolaganje izložbene predmete. Materijalnu podršku pružili su Vlada Republike Srbije, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Grad Beograd, Turistička organizacija Srbije, nekoliko manjih ustanova i nekoliko privatnih sponzora. Usluge kongresnog turizma i tehničke organizacije Kongresa pružala je Agencija MIROSS.

 

"Sve se menja a ne iščezava ništa"

Ovaj celokupni angažman i njegovi rezultati učinili su Kongres verovatno najznačajnijim kulturnim događajem u širem smislu te reči, koji se u našoj zemlji odigrao ove godine. Dodatni doprinos predstavljalo je izdavanje trotomne publikacije, na engleskom i srpskom jeziku, o srpskoj kulturi srednjeg veka i njenim vizantijskim okvirima. Nastojali smo, i Međunarodna asocijacija vizantologa je to prihvatila, da oslone tačke programa budu osmišljene prema opštem nazivu Kongresa: Vizantija - svet u promenama, pod zajedničkim antičko-vizantijskim motom - Sve se menja a ne iščezava ništa. To znači da je trebalo prikazati, pored mnoštva raznovrsnih saopštenja, osnovna civilizacijska iskustva Vizantije u njihovim menama, kao i pokazati u čemu su ona ne samo nadživela propast Carstva 1453. godine, nego u izvesnom smilu žive i danas, a mogu biti i određena pouka za budućnost. Ovo je od posebnog značaja za razumevanje položaja srednjovekovne Srbije i nekih drugih zemalja koje su pokazivale samosvojnost svog obličja i delovanja, a istovremeno predstavljale, u civilizacijskom smislu, deo vizantijskog sveta. Funkcionalsnost i prepoznatljivost tog sveta, uprkos istorijskim potresima i razmiricama, trajala je vekovima. Upravo to istorijsko iskustvo čuva i danas određenu životnost, ne samo u sferi pravoslavne kulturne tradicije zemalja kao što je Srbija, nego i u sferi opštijih društvenih i političkih kretanja. Savremena Evropa bi iz ovog iskustva mogla povući određene konsekvence u projektovanju sopstvene budućnosti. U ovoj mogućnosti leži osnovni značaj kongresa i njegove ključne poruke koje će u vremenu koje dolazi biti zasigurno pretresane u nauci.

 

Suština Memoranduma ima manje veze sa sadržinom dokumenta ili činjenicom da on nije nikada dobio zvaničan oblik, nego sa obračunom sa Akademijom. Kako je ta potreba jenjavala, tako se o Memorandumu sve manje govorilo. Na kraju je i Haški tribunal doneo zaključke koji neutrališu njegove "grehe". Izvesna stigma je, međutim, ostala 

 

Ugroženo spomeničko nasleđe na Kosovu

Poseban značaj u ovom kontekstu imali su izveštaji, u okviru jedne velike specijalne sesije, o stanju spomenika vizantijskog porekla ili stila u deset regija nekadašnjeg vizantijskog sveta, od Kavkaza do Kosova i Metohije. Potvrđena je ugroženost tog spomeničkog nasleđa, zbog nebrige ili neprijateljskog odnosa prema njemu, praćenih nedovoljno stručnim konzervatorskim zahvatima, sa detaljima od kojih su mnogi bili nepoznati. Razume se, ova činjenica osim negativnih posledica za samu struku, koja gubi dragoceni izvorni materijal, u izvesnim oblastima, kao što je Kosovo i Metohija, ukazuje na širu destrukciju, jer ugrožava jedno još uvek živo, i u duhovnom i u materijalnom pogledu, nasleđe sa viševekovnim korenima.

Organizacija Kongresa i kvalitet njegovih rezultata visoko su ocenjeni od svih učesnika, tako da još uvek stižu usmena i pisana priznanja. Posebno je važno očuvanje nivoa i standarda beogradske vizantološke škole, jer ona je ostvarila prvi veliki, složeni kongres u istoriji struke 1961. godine, nadmašujući dotadašnje kongrese. Usledilo je deset velikih kongresa koji su sada svi nadmašeni stvaranjem, kako su izjavile neke inostrane kolege, standarda od kojih će vizantologija u budućnosti morati da polazi u organizaciji ovakvih skupova.

 

Značajna kulturna misija

Kao što je već rečeno, saorganizator Kongresa bila je Srpska akademija nauka i umetnosti, čija je uloga pri tome bila višestruka, a najviše se ogledala u organizovanju dveju značajnih izložbi: o starim srpskim rukopisnim knjigama (12-17. vek) i o srpskoj arhitekturi motivisanoj vizantijskim uzorima (19-20. vek). Ovim postupkom SANU je zvanično uklopila organizaciju Kongresa u ovogodišnje aktivnosti povodom svoje 175. godišnjice. Ali takav postupak ne bi bio neobičan ni za godine koje nisu jubilarne. Valja se podsetiti, što se često gubi iz vida u široj javnosti, da je Akademija pozornica neprekidnih događanja koja njenu zakonom određenu ulogu najviše naučne i umetničke ustanove u zemlji obogaćuju javnim manifestacijama. Praktično svake nedelje održavaju se bilo domaći i međunarodni naučni skupovi ili javna predavanja i promocije knjiga iz veoma bogate izdavačke delatnosti Akademije ili njenih članova. Dva puta nedeljno priređuju se koncerti sa kompozicijama domaćih i stranih autora, kako starih majstora tako i modernih stvaralaca, a dosta često i izložbe likovnih umetnika, koje odlaze i po gradovima Srbije. Ovakvim postupanjem ostvaruje se značajna kulturna misija u najširoj javnosti, uključujući i studente i učenike.

Čitava ova aktivnost temelji se na osnovnoj delatnosti članova Akademije. Baveći se istraživanjima ili umetničkim stvaralaštvom oni neprekidno potvrđuju glavnu karakteristiku Akademije kao zajednice individualnih stvaralaca koji ne podležu nekakvoj institucionalnoj uniformnosti. Na ovoj činjenici, poduprtoj Zakonom o Akademiji, počiva samosvojnost SANU. Ali upravo zbog ovih okolnosti status SANU u srpskom društvu nije uvek procenjivan i shvatan na adekvatan način. Recimo, od Akademije se često očekuje da povodom nekih važnih društvenih pitanja zauzima javne stavove. Nije mi poznato da se slična iščekivanja iskazuju u vezi sa drugim nacionalnim akademijama, a u svakom slučaju ona pokazuju nepoznavanje osnovnih postulata na kojima treba i može da funkcioniše SANU.

 

Najvažnija pitanja dolaze kroz nauku

Njeni članovi se, razume se, bave nekim od najvažnijih pitanja koja interesuju široku javnost, ali na sebi svojstven način - kroz naučna istraživanja. Akademija nije ni politička stranka ni privredna korporacija, da bi trebalo da zauzima jedinstvene stavove po političkim i ekonomskim temama i javno ih iskazuje. Ona ima svoje odbore i ekspertske grupe, u čiji sastav se uključuju, često u pretežnom broju, i stručnjaci izvan Akademije. U njihovim istraživanjima, obeleženim naučnim skupovima i tematskim monografijama, sadržano je traženje naučnih odgovora u vezi sa temama spomenutih profila. Tako su reagovali, na primer, Akademijski odbor za Kosovo i Metohiju, Odbor za selo, Odbori za visoko obrazovanje i obrazovanje, ekspertska grupa za „Beograd na vodi". Drugo je pitanje koliko je to sve poznato javnosti ili kako ovako postignute rezultate prihvataju javnost ili institucije koje vode državnu politiku. Ovo utoliko pre, što važni dugoročni projekti od nacionalnog značaja na kojima se radi u Akademiji, kao što su Srpska enciklopedija i Rečnik SANU, imaju nedovoljnu i sve manju materijalnu podršku, uprkos obavezjućim zakonima.

 

Hipoteka i stigma Memoranduma

U ovoj ravni treba posmatrati i pitanje famoznog "Memoranduma SANU" koji već trideset godina, sa manjim ili većim intenzitetom, predstavlja hipoteku u životu Akademije. Pretpostavljam da će se u SANU raspravljati o današnjoj dimenziji ovog pitanja, ali je prilično jasno, bar je to moje mišljenje, da njegova suština ima manje veze sa sadržinom dokumenta ili činjenicom da on nije nikada dobio zvaničan oblik, nego sa potrebom raznih činilaca, stranih i domaćih, za obračun sa Akademijom. Kako je ta potreba jenjavala, tako se o Memorandumu sve manje govorilo. Postepeno, on je prestajao da bude nekakvo "dokazno" sredstvo protiv Akademije, da bi na kraju i Haški tribunal doneo zaključke koji neutrališu njegove "grehe". Izvesna stigma je, međutim, ostala.

 

Udari u pravilnim trogodišnjim razmacima

U vremenu u kojem živimo, ne samo u našoj zemlji, institucije koje čine deo identiteta neke sredine nalaze se pod određenim udarima koji su rezultat nedovoljno shvaćenih ili pogrešno shvaćenih potreba globalnih kretanja. SANU je svakako takva jedna institucija, ali je za našu sredinu karakteristično da do većine kritika i nerazumevanja karaktera i uloge Akademije dolazi u pravilnim trogodišnjim razmacima - prilikom izbora njenih novih članova. Negativne reakcije nastaju uglavnom zbog nerazumevanja karaktera izbora i nepoznavanja načina na koji se sprovode.

 

Karakter i sprovođenje izbora akademika

Karakter izbora. Izbor nije uporediv ni sa podizanjem spomenika, ni sa dodelom velike nagrade ili ordena. Izborom se, da kako, ističu rezultati kandidatovog rada, ali i postavlja obaveza doprinošenja radu i životu Akademije. Prema tome, izbor počiva, ili bi trebalo da počiva, na složenim procenama.

Sprovođenje izbora. Svaki izbor počinje kandidaturom. Malo je poznato da je SANU jedna od retkih akademija u svetu, koja je zakonom obavezana da, osim kandidatura iznedrenih po složenim pravilima u samoj Akademiji, prihvata kandidature koje dolaze iz najšire akademske zajednice: univerziteti, fakulteti, naučni instituti, naučna i umetnička udruženja imaju pravo da predlažu kandidate. Nemali broj ovakvih predloga biva i realizovan izborom. Sama trostepena procedura izbora, sa tajnim glasanjem, najbolji je garant za objektivnost rezultata. Iskustvo je pokazalo da „promašaji" do kojih povremeno dolazi uglavnom bivaju ispravljani u nekom od sledećih izbornih ciklusa. Pravi problem predstavlja činjenica, o kojoj se u Akademiji raspravlja i traži rešenje, što neke umetničke oblasti nisu obuhvaćene Zakonom i Statutom kao oblasti iz kojih mogu da poteknu kandidature. Drugi ozbiljan problem, koji je teško rešiv, je poremećena ravnoteža u pogledu broja članova između pojedinih oblasti koje su danas zastupljene u Akademiji.

 

Naučno i umetničko angažovanje

Izvesno je, dakle, da je SANU institucija specifičnog karaktera, zasnovana na posebnom Zakonu o Akademiji. U strukturi države i velikih sistema ona ima svoje mesto, ostvarujući na strogo institucionalan način saradnju sa njima. Uz to, pojedini članovi Akademije delegirani su u njihova savetodavna tela za naučna i prosvetna pitanja. Tako Akademija, na osnovu naučnog i umetničkog angažovanja svojih članova, ima važnu društvenu ulogu koja nije uvek neposredno pred očima javnosti. Tu, međutim, nema nikakve tajnovitosti, pa stoga ni permanentnog interesovanja za ulogu koju ostvaruje SANU.

 

 

 

 


Ukupno komentara: 4



Sva polja su obavezna.



byzantino
31.10.2016 - 10:31
knjige i izbori
O strogosti prijema akademika govori čovek koji je primljen s jednom knjigom (objavljenom disertacijom), koja mu je poslužila za izbor i u zvanje docenta i vanrednog i redovnog i u akademiju.....
Miroslav B. Mladenović Mirac, Vlasotince
12.12.2016 - 12:35
PORUKA SANU-Čudi me vaše ćutanje!
Komentar(4):-Nikoga ne znaima što se danas događaju ubistva i samobistva, što su poroci droge i alkohola i bahatosti sa pohlepom potpuno urušili naš sistem života u svim sferama društva. Nikoga ne zanima što nam je država i dalje partiska i tajkunska i što nam u svakom gradu vladaju kriminalne grupe, što se nesme šetati slobodno ni danju a kamo li noću. Nikoga ne zanima što o svim ovim problemia se nesme nigde pisati ili se svako boji za ličnu ili bezbednost i egzistenciju svoje porodice. Ovaj škart i šljam vlada u Srbiji još od 90.godina 20 veka i nezna se dokle ćemo da tonemo a da neko ne kaže-DOSTA JE! Nikoga ne zanima što u Srbiji ne postoji nikakav MORAL, a kada je tako onda je naravno neminovno posledica- biološki nestanak takvoga naroda sa Balkana. Nikoga ne zanima što su nam sela na jugu Srbije( a sada i gradovi) potpuno pusta i sve se kreće ka Beogradu-BEOGRADIZACIJA Srbije! Dragi akademici, svako ko iole ima savest i svest, dužan je da svojim znanjem i savešću digne svoj glas i sebe uključi tamo gde je najsposobniji da se spašava što se spasiti može da ovaj BROD(Srbija)-ne potone! Miroslav B Mladenović Mirac, penzioner matematičar inovator , lokalni etnolog, etnograf i istoričar i lokalni pisac pesama i priča na dijalektu juga Srbije 11.12.2016.g. vlasotince, republika Srbija
Miroslav B. Mladenović Mirac, Vlasotince
12.12.2016 - 12:35
PORUKA SANU-Čudi me vaše ćutanje!
Komentar(3):-Zar je moguće da akademici ne vide da se namerno stvara organizovano model čoveka da živi u potrošačkom društvu, pa se izbegava da se u školi formira vaspitno kritička svest kod učenika da misle svojom glavom. Ovde je to važno samo da se za BOGATAŠE stvara \"Naučni model\" mladog čoveka, koga odmah uzimaju bankarske i druge koopanije i tako mi ostajemo sa sa potpunim ŠKARTOM -koji je u svim sferama društva u Srbiji. Kada nam sve ode i nestane, više neće imati ko da čita sve knjige koje mi pišemo, sa bilo kog aspekta, jer sadašnjeg mladog čoveka obrazovanje, kultura i nauka ne zanima. Zanimaju ih samo pevaljke, provodi i velika kola i luksuzni život koji se stvara lažnom predstavom čak i gradnjom BEOGRADA NA VODI. Miroslav B Mladenović Mirac, penzioner matematičar inovator , lokalni etnolog, etnograf i istoričar i lokalni pisac pesama i priča na dijalektu juga Srbije 11.12.2016.g. vlasotince, republika Srbija
Mirolsav B Mladenović Mirac, Vlasotince
12.12.2016 - 12:35
PORUKA SANU-Čudi me vaše ćutanje!
Komentar(2):- Da li su čuli ili da li se sećaju svojih učitelja i nastavnika i profesora, koji su im davali prva znanja -da je škola obrazovno-vaspitna ustanova ; a sada se o njoj i tim svojim PROSVETITELJIMA samo \"govori\" na jedan sramni način u vidu takozvanih (koji su sihronizovano oraganizovani od starne vlasti) štrajkova za gole plate. O učenicima i o njihovoj pedagoškoj fomri u izgrađivanju svetsrane i zdrave ličnosti se i ne pominje. Čak je ova tema i zabranjena I NESME SE NIGDE NI POMINJATI. DA LI TO SE STVARA MODEL POKORNOG ČOVEKA OD VRTIĆA PREKO OSNOVNE I SREDNJE ŠKOLOE DO FAKULTETA-SAMO ROBOTA- ROBA JEDNOG EKSPLOTATORSKOG ROBOVLASNIČKOG DRUŠTVA, U KOME ČOVEK KAO DRUŠTVENO BIĆE UOPŠTE I NE POSTOJI. Miroslav B Mladenović Mirac, penzioner matematičar inovator , lokalni etnolog, etnograf i istoričar i lokalni pisac pesama i priča na dijalektu juga Srbije 11.12.2016.g. vlasotince, republika Srbija