Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Intervju

Akademik Bogdan Šolaja: Gospoda iz vlasti ne znaju da se školovanje ne završava doktoriranjem, pogotovu ne kupovinom diploma

Možda će doći vreme kada će vladajuće strukture uvideti da nauka nije trošak koji opterećuje budžet već dugoročno ulaganje koje sigurno donosi mnogostruki boljitak društvu. Inače ćemo svi praviti žice za automobile. Završiti fakultet na vreme, sa dobrim ocenama, veoma je težak posao koji zahteva mnoga odricanja. Možete samo zamisliti sa kakvim prezirom ti mladi gledaju na tzv. doktorate, diplome, ili na kragujevačku aferu, koja je nestala iz vidokruga, kaže za Nedeljnik prof. dr Bogdan Šolaja, redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu, koji je nedavno dobio nagradu za životno delo Srpskog hemijskog društva
Razgovarao Nenad Čaluković
Datum: 16/12/2016

Akademik Bogdan Šolaja: Gospoda iz vlasti ne znaju da se školovanje ne završava doktoriranjem, pogotovu ne kupovinom diploma

Foto Igor Pavicevic

Redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu Bogdan Šolaja nedavno je dobio nagradu za životno delo, koju Srpsko hemijsko društvo - osnovano 1897. kao deseto u svetu - dodeljuje svojim istaknutim članovima u zrelim naučnim godinama.

Akademik Šolaja kaže da mu ova nagrada znači jer je dobijena od kolega, ali i zato što je znak priznanja za učinjeno u nauci i razvoju "svoje" oblasti kod nas i u svetu. Pa ipak...

"Status naučnika u Srbiji je marginalan, svodi se na slučajne, retko namerne - kao ovaj - intervjue. Zadatak naučnika nije da skreće medijsku pažnju trivijalnostima već je potrebno da njihovi rezultati budu prepoznati od društva, prvenstveno države. U SAD postoje firme kao što je TechLink koje na inicijativu države (finansijera) povezuju istraživače sa sponzorima u cilju daljeg razvoja pronalaska ili nekog dostignuća. Država bi trebalo da je ta čija je dužnost da bdi nad rezultatima naučnika i da nesebično pomaže nauku, jer tako ulaže u sebe - svoj narod. Nažalost, nekako se čini da državu - osim nekoliko istinski posvećenih osoba u Ministarstvu prosvete i naučno-tehnološkog razvoja - to malo interesuje.

Ceniti nekog naučnika implicira, između ostalog, i da ti je on potreban za naučnu saradnju. U tom kontekstu imao sam/imam šest finansiranih ugovora/projekata o naučnoj saradnji, jedan sa privatnom kompanijom i dve saradnje u Srbiji. Procenite sami", kaže na početku intervjua za Nedeljnik prof. dr Šolaja.

 

Kakva je trenutno pozicija naučne zajednice u Srbiji?

Veoma loša već duže vreme: nauka se ne primećuje. Čak se u izjavama pojedinih direktora privatnih instituta/fakulteta može čuti da ulaganje u nauku treba još više smanjiti (iako država nikako da dostigne u Strategijama obećana, zacrtana ulaganja u nauku na godišnjem nivou). Tim izjavama sam lično bio svedok prilikom savetovanja na Univerzitetu i u SANU. Zgrozio sam se.

 

A kakav je status SANU?

Rezultati agilnosti novog rukovodstva i predsednika akademika Vladimira Kostića postaju vrlo vidljivi; uložen je veliki trud da se objasni javnosti šta je Akademija i šta je cilj njenog delovanja, kao i aktivnost u njoj okupljenih akademika. Akademija će, nadam se, iskoristiti zamah, stvoren dosadašnjim angažovanjem članova i delovanjem predsedništva SANU, da organizuje još više izložbi i seminara da bi se zainteresovanim građanima, posebno mladima koji jesu gladni znanja, što više približila naučna istraživanja i po mogućstvu njihova primena u praksi. Dobar primer su izložbe u Galeriji nauke i tehnike gde je trenutno izložba o arhitekturi, a neposredno su joj prethodile izložbe o realizovanim rešenjima članova Odeljenja tehničkih nauka SANU i izložba o spektroskopiji na Studentskom trgu.

 

Kako vam izgleda Akademija, u godini u kojoj proslavlja 175 godina postojanja, ali i tri decenije od pojavljivanja Memoranduma SANU?

Reč "Memorandum" kao da je jedna poštapalica koja služi određenim krugovima da mašu SANU ispred očiju kao navodnom krivcu za neki događaj, odnosno sled događaja, baš kao kad neko tvrdi da je principijelan a vi na osnovu njegovog ponašanja vidite da je to samo uzrečica. Memorandum postoji već 30 godina i svi su mogli da se upoznaju sa njim (preveden je i publikovan na četiri jezika). Znači, jedan nacrt je neko uzeo i namerno dao u novine, a tadašnji režim ga je iskoristio u svoje svrhe. Tom prilikom data je od strane članova SANU vrlo jasna poruka tadašnjem režimu: SANU je jedinstvena. Kao i danas. Naravno, takvu kolosalnu grešku neukih iskoristili su njihovi politički unutarpartijski protivnici, a posledicama smo nažalost prisustvovali. Prema tome, Memorandum je deo naše istorije i ponašajmo se prema njemu kao delu naše istorijske građe, a ne štivu za svakodnevnu upotrebu. Ne možete ispraviti prošlost, na njoj pametni uče budućnosti radi.

 

Kako ocenjujete danas odnos vlasti prema nauci, pošto ste svojevremeno pokretali peticiju podrške jednom kolegi na Hemijskom fakultetu kada je smenjen s mesta pomoćnika ministra prosvete iako je imao 70 naučnih radova i 580 puta je citiran, dok je njegov naslednik imao tri naučna rada i jednom je citiran? I šta vam govori taj slučaj?

Kolega je zaposlen na Hemijskom fakultetu, ali njemu sam dao podršku kao tadašnjem pomoćniku ministra za osnovne nauke, a usprotivio sam se partijskom postavljanju nekompetentnih kadrova. On je taj posao vrlo korektno radio, a partijski postavljeni naslednik se nije uopšte trudio da uđe u suštinu svog novog postavljenja. To postavljenje uvredilo je naučnike, Vlada je time pokazala svoj tadašnji stav prema naučnom radu. Pisma protivljenja sam poslao tadašnjem predsedniku i potpredsedniku Vlade, kao i tadašnjem ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; nijedan od njih nije odgovorio. Čak je i SANU tada objavila izvode tog dopisa na svom sajtu, sa istim efektom.

Da se vratim na prethodno izneto mišljenje: nauka se ne primećuje. Možda će ipak doći vreme kada će vladajuće strukture uvideti da nauka nije trošak koji opterećuje budžet - i da je, eto, imamo kao cvet na reveru - već dugoročno ulaganje koje sigurno donosi mnogostruki boljitak društvu. Inače ćemo svi praviti žice za automobile i slične stvari, a nećemo imati i visokoisplativu tehnologiju jer nećemo imati školovani kadar. Ono što možda gospoda iz vlasti ne znaju: školovanje se ne završava diplomiranjem, doktoriranjem (pogotovu ne kupovinom diploma), već stalnim usavršavanjem. Naučno istraživanje možda je najviši stepen permanentnog školovanja i umnog pregnuća.

 

Ono što možda gospoda iz vlasti ne znaju: školovanje se ne završava diplomiranjem, doktoriranjem (pogotovu ne kupovinom diploma), već stalnim usavršavanjem 

 

Delite li stav nekih umnih ljudi i kolega akademika da je nauci sve više zabranjen pristup politici, ili da je politika postala predominantna za nauku?

Akademicima nije zabranjen pristup politici, svako od nas je slobodan da deluje po svom nahođenju, ali nisam siguran da žele da se bave opetovanjem da bi nekoga ubedili da je crno u stvari belo. Politika nije dominantna nad naukom - daleko od toga! - već je to drugo polje delovanja gde stručno mišljenje ne mora biti u prvom planu. Najčešće i nije.

 

Član ste međunarodnog tima za iznalaženje leka protiv ebole. Da li ćete definitivno stati na put toj opakoj bolesti?

Reč "definitivno" ne može se upotrebiti u nauci. Postoji nekoliko prilaza lečenju ebole (kao i mnogih drugih oboljenja): od izrade vakcine do upotrebe tzv. malih molekula. Želja nam je da naši mali molekuli - oni koje smo dizajnirali i napravili - imaju postinfektivno dejstvo u obolelom (da ga leče, blokirajući/ubijajući virus). Trenutno su istraživanja u osetljivoj fazi ispitivanja na životinjama, ispitivanja mehanizma njihovog dejstva, a u saradnji sa institucijama u SAD. Možda bih za mesec-dva mogao nešto više na ovom mestu da kažem.

 

Može li hemija da pomogne u rešavanju još nekih bolesti?

Kako da ne! Malarija, Parkinson, Alchajmer, tuberkuloza, rak, da navedem samo mali broj primera. Kolega Velimir Popsavin, recimo, dopisni član SANU, ima izvanredne rezultate u oblasti inhibicije proliferacije ćelija raka, ali nema sredstava da podigne istraživanja na viši nivo. Nažalost, sve se svodi na izvanredne naučne radove pojedinaca, ali to nije ono što istraživača interesuje: njega interesuje da što više prodre u oblast svoga istraživanja, da se uveri u ispravnost svojih pretpostavki, ili ih opovrgne.

Nešto što istinski naučnici znaju: naučni radovi i patenti su posledica uspelih istraživanja koja su sledila vaše polazne ideje, a nisu proizvod manipulacije niti nestručnog prepisivanja (eto plagijata!) samo radi napredovanja. Možda ne znate: naučnici se svuda u svetu suočavaju sa visokim procentom neuspeha (50-70%).

 

Kao univerzitetski profesor, kako biste okarakterisali jedan od najvažnijih sistema u državi - obrazovanje? I u kojim segmentima moramo urgentno da ga popravimo?

Naše društvo nije zrelo. Kada to kažem, mislim na poštenje i prilježnost prilikom studiranja kod nas. Prepisivanja dela studenata na ispitima su notorna činjenica, tzv. bubice se slobodno reklamiraju (verovatno i prodaju) i niko ništa ne preduzima. Znate, od Rusije do Amerike na ispitu se ne prepisuje, uhvaćenom prestaje status studenta. Još lepše, nikom to ne pada na pamet, jer mora da poseduje znanje da bi dobio (dobar) posao! Ipak, za nas su usmeni ispiti, to kažem na osnovu sopstvenog 29-godišnjeg nastavnog iskustva.

Druga važna činjenica jesu profesori. Oni koji se ne bave naučnim istraživanjem - a u obavezi su samim činom svog izbora - pretvaraju se godinama u neinventivne predavače na osnovu gotovog teksta (udžbenika). Možda bi na Univerzitetu trebalo uvesti zvanje predavač.

 

Jedan od najvećih srpskih problema je odliv mozgova. Koliko su mladi naučnici iz oblasti hemije imuni na tu pošast?

Vaše pitanje, čini mi se, implicira krivicu onih koji se "odlivaju". Potpuno pogrešno gledanje! Kriva je država jer ne stvara uslove za zapošljavanje najkvalitetnijih mladih ljudi (eto gornjeg primera partijskog zapošljavanja). Znate, završiti fakultet na vreme, sa dobrim ocenama, veoma je težak posao koji zahteva mnoga odricanja. Možete samo zamisliti sa kakvim prezirom ti mladi gledaju na tzv. doktorate, diplome, ili na kragujevačku aferu, koja je nestala iz vidokruga!

Mladi naučnici iz oblasti hemije su kao i ostali. Rado bi ostali ovde, ali se ne libe da se usavršavaju napolju. Neki ostanu, neki se vrate. Svež primer je odlazak izvanrednog mladog asistenta Hemijskog fakulteta - master studije završio je na ETH u Cirihu - sa studija na Hemijskom fakultetu na Univerzitet u Groningenu, u grupu profesora Bena Feringe koji je potom dobio Nobelovu nagradu! Ne može čovek mladom kolegi da zameri odlazak, već da se trudi da mu obavezno nađe poziciju ukoliko bude želeo da se vrati!

Ministarstvo, koje već prima povratnike iz inostranstva na projekte, i Vlada bi možda trebalo da se ovom temom ozbiljnije pozabave učeći iz istorije: pročitajte, gospodo, istoriju SANU (od DSS, SUD, SKA) i videćete da su srpsku nauku i školstvo (ili obrnutim redom, ali neraskidivo povezane) iznedrili i razvili naučnici školovani redom u inostranstvu i kod eminentnih profesora i naučnika, a ne oni koji radi školovanja nisu nogom van granica kročili.

Ukupno komentara: 3


Sva polja su obavezna.



Lari King
16.12.2016 - 18:05
Budite i majka i maćeha.
Jednosmerni ste i neprincipijelni, gospodine Šolaja! Gde ste bili, kada je taj apel o završetku školovanja i kupovini diploma trebalo uputiti ljudima iz prethodne vlasti? Jesu li oni svoje obrazovanje okončali doktoriranjem ili možda kupovinom diploma? Ili možda ne znate ništa o tome? Šta mislite o doktoratu Bojana Pajtića iz oblasti Porodičnog prava? Nije valjda da mislite da nije kupljen?
Мирослав Б Младеновић Мирац
25.12.2016 - 18:01
“ПРЕПИСИВАЊЕМ” ТУЂИХ СИСТЕМА- ОБЕСМИШЉАВА СЕ НАШ СИСТЕМ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
“ПРЕПИСИВАЊЕМ” ТУЂИХ СИСТЕМА- ОБЕСМИШЉАВА СЕ НАШ СИСТЕМ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА У јавности се ФОРСИРАЈУ они којима није права струка односно предмет ПЕДАГОГИЈА, па се само обесмишљава наш систем васпитања и образовања у погледу пружању помоћи деци у одрастању. Неко ко је компентентнији од ових саговорника, може само згранути којим циљевима и коме се служи оваквим погрешним приступима у погрешно одабраним меотодским поступцима у решавању проблема деце у школи, породици и друштву. Више ми је досадно да пишем да још у новинама, телевизијама и народној скупштини влади републици Србије нису на ДИЈАЛОГ позвани компентенти саговрноци који ће интердисциплинарно тражити праве узроке проблема у виду насиља свих видова у друштву, па и међу децом. Са педагозима, социолозима (али који нису продали веру за вечеру) можда би учествовао у јавним дебатама, али када би створиле друштвене претпоставке за стваранје нормалног СИСТЕМА-ДРЖАВЕ, Овако се лута као гуска у магли. Од избора до избора. Ми немамо визионаре друштва. Без јавног морала са ненормалним богаљеем пјединаца у поремећеном систему вредности, са тајкунима, самоубицама нарко дилерима, певаљкама ненормалним садржајима таблоида и ТВ програма РИЛИЈАЛИТ ШОУ-добор су ТЛО да се ХРАНИ овакав шљам који влада Србијом из иностранства и у земљи. За сада ако се нешто суштински у моралу и СИСТЕМУ не промени-нема нам спаса да ћемо биолошки опстати на Балкану. Мирослав Б Младеновић Мирац, пензионер математичар иноватор, локални етнолог и етнограф и историчар и локални писац песама и прича на дијалекту југа Србије 19.12.2016.г. Власотинце, република Србија(југ Србије) STARE FAMILIJE, POREKLO I KRSNE SLAVE•НЕДЕЉА 25. ДЕЦЕМБАР 2016. https://www.facebook.com/pg/Miracyu/notes/?ref=page\_internal *
KalemberS
08.01.2017 - 10:59
To zemo nek si im reko
Podržavam u potpunosti,redovno školovanje na državnom univerzitetu je izgubilo smisao.Potrebni su poslušni a ne pametni i stručni.

Sva izdanja