Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Svet

Ajnštajnovi putni dnevnici: Kinezi tupavi, na Šri Lanci smrde...

“Čak i oni koji rade kao konji ne pokazaju znake svesne patnje. Čudna nacija nalik stadu, često više roboti nego ljudi.”, napisao je čuveni naučnik o Kinezima
Datum: 13/06/2018

Ajnštajnovi putni dnevnici: Kinezi tupavi, na Šri Lanci smrde...

Foto: Profimedia

Nedavno su široj javnosti postali dostupni dnevnici sa putovanja čuvenog naučnika Alberta Ajnštajna. U njima, Ajnštajn je zapisao svoje blago rečeno škakljive misli o drugim rasama, najviše o narodima istočne Azije.

Između oktobra 1922 i marta 1923, naučnik je zapisao svoje zapisao svoje primedbe o putovanju, nauci, filozofiji i umetnosti. Tokom boravka u Kini, čovek koji je rasizam jednom opisao kao “bolest belog čoveka”, opisuje “marljive, prljave, tupe ljude” kojima je došao u posetu.

On primećuje kako “Kinezi ne sede na klupama dok jedu, već čuče kao Evropljani kada se olakšavaju u šumi. Oni to čine tiho i povučeno. Čak su i deca bezdušna i izgledaju tupo.”

Napisao je nekoliko opaski o “obilju potomstva” i “snažnoj plodnosti” kineskog naroda i dodao da bi “bila šteta kada bi Kinezi zamenili sve rase. Za nas je sama ta pomisao nevorvatno turobna.”

“Čak i oni koji rade kao konji ne pokazaju znake svesne patnje. Čudna nacija nalik stadu, često više roboti nego ljudi.”

Zeev Rozenkranc, koji je priredio i preveo Ajnštajnove dnevnike, kaže da se u spisima tvorca teorije relativiteta može naći zdrava doza ekstremne mizoginije: “Primetio sam da ima jako malo razlike između muškaraca i žena. Ne razumem kakva je to fatalna privlačnost koju poseduju kineske žene koja je toliko neodoljiva za njihove muškarce da one ne mogu da se odbrane od blagoslova velikog potomstva.”

Kada je bio u poseti Kolombu, glavnom gradu Cejlona, današnje Šri Lanke, Ajnštajn je zapisao kako stanovništvo tu “živi u velikoj prljavštini i jakom smradu” i dodao kako oni “rade malo i malo im je potrebno. Jednostavni ekonomski životni ciklus.”

Ajnštajnova percepcija japanskog naroda je malo pozitivnija. “Japanci su skromni, pristojni, sve zajedno veoma prijatni. Čiste duše kakve se retko nalaze. Teško je ne voleti i diviti se ovoj zemlji.” Ipak, Rozenkranc ističe da naučnik zaključuje opaskom da su “intelektualne potrebe ove nacije slabije nego umetničke – prirodna sklonost?”

U predgovoru za izdanje, Rozenkranc piše kako je važno da se istraži kako je humanistička ikona poput Ajnštajna, čija je slika korišćena za kampanju UNHCR-a sa sloganom “Prosjački svežanj nije jedino što izbeglica sa sobom nosi u novu zemlju. Ajnštajn je bio izbeglica”, mogao da ispiše toliko ksenofobične komentare, prenosi Gardijan.


Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



Pera Peric
14.06.2018 - 10:10
sve je tacno
On je samo pisao hladne analize, to sto je danas mozda nesto tako napisano nepristojno nije njegova stvar. Smarate malo time. Isti ste kao ono koji su izbacili iz skole Marka Tvena zbog reci nigger. To su gluposti, to je drugo vreme bilo, tad se tak pisalo, a u tsvrai je verovaatno sve istina. Sta hocete da kazete, da te zemlje treveg sveta kao Sri Lanka nisu takve zato sto proizvode samo koliko im treba za hranu, i da nije tamo bazd i prljavstina? BTW, ni vi niste mnogo daleko, i vi ste sad zemlja treceg sveta ogrezla u prljavstinu, posebno onu u glavama.