Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Magazin

A da li biste svojoj ćerki dozvolili da se uda za Stonse?

Rolingstonsi nisu samo živi eksponati jedne epohe i najveći bend koji je i dalje u pogonu. Oni su menjali svet pa su godinu dana dana posle ubistva Martina Lutera Kinga snimili pesmu protiv rasizma, njihov gitarista je ušmrkao i popio više nego što mnogi preplivaju za života, a Mik Džeger se tokom mračnih devedesetih uzimao kao suprotnost i pokazatelj rigidnosti njegovog vršnjaka iz Požarevca - Slobodana Miloševića. Zato su Stonsi bili bitni kako za legalizaciju češke revolucije, jugoslovenskog samoupavljanja pa sve do Đinđićeve overe tekovina pobedničkog 5. oktobra
Datum: 17/07/2017

A da li biste svojoj ćerki dozvolili da se uda za Stonse?

Foto Profimedia

I tog jula je bio Exit. Moja žena je otišla na tvrđavu u Novom Sadu. Gledala je Snup Doga. Ja sam to veče bio opravdano odsutan. Nazvao sam je. Ćutao sam. U slušalicu se slivala kanonada iz telekastera Kita Ričardsa - rifovi "Start Me Up", uvodne pesme na koncertu Rolingstonsa na Ušću. Posle nekoliko sekundi dobio sam njenu poruku u inboksu "Kako sam se zeznula!"

Meni se činilo da tog 14. jula 2007, gubim razum, mozak mi je ulazio u centrifugu, arterije su se njihale, pritisak divljao, nisam želeo da uđem u ambulantni kombi klinike Anlave. U drugom refrenu sve se nivelisalo, i mogao sam razložno da se prepustim istoriji. A bilo je to nešto poput oživljavanje postera iz tinedjžerske sobe. Štrikliranje svih onih albuma koje sam kupio u detinjstvu. Pa i one singlice "I Wanna Be Your Man" od Stonsa koja se iskrivila u prtljažniku zetove fiće i on je poludeo jer je bila raritetna.

Bila je raritetna i zbog toga što su ovu pesmu za Stonse napisali njihovi arhineprijatelji - The Beatles i dali je onima koji će im kasnije postati konkurencija. Jedan od tih albuma iz moje dečačke sobe bio je "Black and Blue" od Stonsa naravno. I u tu moju sobu slivali su se drugovi iz razreda da bi pomazili omot koji je baš na delu gde se nalazila brada bubnjara Čarlija Votsa bio hrapav i svi su hteli da pod prstima osete to čudo.

Stonsi su imali čudne momente od samog početka. Njihov prvi menadžer, Endrju Oldam je imao samo devetnaest godina kada je krenuo da radi s "kamenjem". Zbog svojih godina, prvi ugovor s bendom potpisala je njegova majka. I ovde dolazimo do jedne od bitnih stvari - rivaliteta sa Bitlsima. Oldamu se svideo jedan naslov o svojim pulenima a on je glasio "Da li biste svojoj ćerki dozvolili da se uda za Stonse?"

I upravo će taj novinski naslov postati nulta tačka na kojoj će se bazirati dugogodišnji imidž Džegera i kamarada iz benda. Treba reći da su za sve velike stvari potrebne rivaliteti. Zvezda - Partizan, Real - Barselona, Mesi - Ronaldo, Oejzis - Blur... Priča o Bitlsima i Stonsima na neki način spada u ediciju klasika "Kraljević i prosjak". Ne radi se baš o klasičnoj zameni identiteta, ali ima nešto i od toga. To je priča o želji nekog ko dolazi iz jednog životnog bekgraunda da načini skok u drugi. Bitlsi dolaze iz radničkog Liverpula, neke vrste provincije i sećam se priče moje starije engelske drugarice i fana Stonsa koja je u napadu arogancije rekla "Mi nismo mogli prihvatiti taj njihov sleng, a kad je došao Džeger, to je bilo to."

Bitlsi ruše engleski klasni jaz i kako se do njihove pojave moglo pričati u medijima. Bitlsi dolaze iz radničkog Liverpula, obučeni su kao pristojni momci, kravate, okej frizure su pomalo upitne za to doba, ali može to da prođe i kod mamica od devojčica koje gube razum i gaćice. S druge strane, Stonsi su srednja klasa koja to prikriva i odbacuje. Oni su divlji i problematični. Ali to je ono što je u izlogu, a iza toga... Bitlsi imaju mračni period u Hamburgu, gde su hapšeni članovi benda Džordž Harison - zbog nedozvoljenog napuštanja Engelske kao maloletnik i Pol Makartni - zbog podmetanja požara. Ubrzo nakon toga umire prvi basista benda Stjuart Satklif od izlivi krvi u mozak što je direktna posledica tuče u kojoj je učestvovao i Džon Lenon. Drugi singl Bitsla "Please Please Me" govori zapravo o felaciju.

Otac čitavog Bitls uspeha je Brajan Epstajn - vlasnik prodavnice ploča, njihov menadžer, homoseksualac koga je pre toga odbio Erik Bardon član benda Enimals. U mitske priče o prvim godinama uspeha spada i trač da je Epstajn proveo jedno letovanje sa Džonom Lenonom. Decenijama kasnije supruga Džona Lenona, Joko Ono otvoreno je govorila o njegovoj seksualnosti tvrdeći da je on želeo da bude sa muškarcem, ali da to nikada nije uradio, a prokomentarisala je i taj večiti trač pop kulture "Uh, to je veoma duga priča ali mislilm da nisu imali seks, mislim da to nikada nisu želeli da urade."

Ako su Bitsli svlačili sa sebe sve loše priče, delovalo je da su se Stonsi trudili da ih bude što više. Ali to nije bila nikava poza. Već 1967. dolazi do prvog skandala vezanog za Rolingstonse - podignute su optužnice a sve posle upadanja policije u kuću gitariste Kita Ričardsa koga je ocinkario njegov vozač. Tada kreće mračni period Stonsa. Čekajući presudu Džeger, Ričards i Brajan Džons i njegova devojka Anita Palenberg odlaze u Maroko. Posle jednog preodziranja Džonsa i njegovog odlaska u bolnicu, Kit Ričards mu preotima devojku. Uz novu devojku dobija od engleskog suda kaznu od jedne godine zatvora. Dve godine nakon toga, Ana Volin, je pronašla mrtvog Brajana Džonsa na dnu bazena u dvorištu njegove kuće. Mitski lik ranog urbanog Beograda - Moma Džeger, se svake godine pojavljivao pred zgradom Jugoslovenske kinoteke u Kosovskoj ulici u Beogradu i to na po ko zna koju reprizu filma o Stonsima. I poznato je njegovo "Nema Stonsa, bez Brajana Džonsa."

Njegova smrt će dugo pratiti Rolingstonse a Mik Džeger će u jednom intervjuu skoro trideset godina kasnije izjaviti: "Ne osećam se krivim za Brajanovu smrt. Nisam shvatao da su njegovi problemi s drogom tako veliki kao što su bili. U to doba LSD nam je svima bio jako nov, niko nije znao da postoje i negativne posledice. Ljudi su mislili da je kokain zdrav."

Počast Brajanu Džonsu održana je na velikom koncertu Stonsa u Hajd Parku i to dva dana nakon njegove smrti. Čak 250.000 gledalaca i hiljadu belih leptira puštenih u nebo kao pozdrav nesrećnom Džonsu. Ubrzo stiže nova nevolja. Na koncertu u Altamontu 1969. obezbeđenje su bili "Anđeli pakla" koji su ubili Meredita Hanter, obožavaoca benda koji je pištoljem nanišanio Džegera i ekipu. Po nekim verzijama "Anđeli pakla" su hteli ubiti nikoga drugog nego Mika Džegera.

Ali Stonsi su prebrodili tu nesrećnu 1969. i od tada su sigurni na šinama. Ruši se sva konkurencija, nižu se rekordi prodaje nosača zvuka i karata na turnejama. Ruše se i predrasude. Vlasništvo nad ključnim promenama čovečanstva oduvek se dodeljivalo političarima, naučnicima, filozofima... ali retko rok muzičarima. Kasnije su i oni primani u papske odaje kao i u one u Beloj kući i to kada je sve postalo amortizovano pa je čak Bono Voks dosadio i samom papi sa svojim "milosrđem". Ali i najnestašniji dečaci XX veka - Rolingstonsi su rušili planine. Kada su 1969. godine ušli u studio u Alabami i snimili pesmu "Brown sugar" o robovlasništvu i međurasnom seksu, Barak Obama nije bio na vidiku, a samo godinu dana pre toga ubijen je borac za crnačka prava Martin Luter King. Džeger je pesmu snimio u doba kada je mu je afroamerička lepotica Marša Hant rodila ćerku. Okej, pesma govori i o kunilingusu ali možda je trebalo vratiti Bitlsima za onaj felacio (ali zar Stonsi ližu dok "bubama" puš.?) Da, pesma govori i o heroinu, ali taj međurasni moment je najbitniji pa taman on bio projektovan i u krevetu.

Prošle godine u neformalnom susretu sa Borisom Džonsonom upitao sam britanskog ministra spoljnih poslova da ako je Toni Bler ugostio u svom mandatu u Dauning stritu Noela Galagera iz Oejzis koga bi on primio od rokera kada bi postao premijer, odgovorio je iz topa "Rolingstonse". Logično za političara koji briljatno sažima istoriju i zna da je apdejtuje sa sadašnjošću. I sve to uz harizmu i nekonvencionalnost.

Rolingstonsi su institucija koja nije podlegla. Oni su recept umetnosti pobune koja je s decenijama postala živo svedočanstvo promena u svetu koji je dostigao vrednosti za koje su se i oni borili. 

 

OPŠIRNIJI TEKST BRANKA ROSIĆE O FENOMENU "STOUNSA" OBJAVLJEN JE  AKTUELNOM NEDELJNIKU, KOJI JE NA KIOSCIMA OD 13. JULA, I U DIGITALNOM IZDANJU DOSTUPNOM NA NOVINARNICA.NET

 

Ukupno komentara: 0


Sva polja su obavezna.