Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Istorija

30 godina od Osme sednice: Da li je Milošević bio naša neminovnost?

"To je bila 'porodična svađa' koja je pokazala da je komunistički režim uspeo da u Srbiji, u mnogo većoj meri nego u Hrvatskoj i Sloveniji, svede državu i politiku na jednu partiju", kaže istoričar Čedomir Antić
Datum: 22/09/2017

30 godina od Osme sednice: Da li je Milošević bio naša neminovnost?

Foto-dokumentacija "Borbe"

Istoričar Čedomir Antić rekao je za Nedeljnik da je na Osmoj sednici Savez komunista dobio novo vođstvo, ali ne i politiku, program ili ideologiju koja bi dugoročno uticala na Srbiju ili SFRJ.

"Kulise raspada SFRJ postavljene su već 1974, 1981. i nizom pogrešnih odluka jugoslovenske komunističke oligarhije na polju politike i ekonomije donesenih i sprovedenih u prvoj polovini osamdesetih godina. Pobeda Miloševićevog krila u SKS bila je prirodna posledica istorijskog odnosa jugoslovenskog komunizma prema Srbima i posebno Srbiji. Nemoguće je sedamdeset godina vršiti negativnu selekciju, odnositi se loše prema čitavom jednom narodu kao prema istorijskoj reakciji i hegemonu, a onda očekivati da će na vlast doći umerena i reformska opcija. Miloševićev režim je privremeno prihvatio nacionalističku politiku ali on nikada, posle promena iz 1989. nije bio motor ni krize ni rata. On se borio za opstanak na vlasti i očuvanje postojećeg stanja", kaže Čedomir Antić.

Zato se iz jedne perspektive događaji na Osmoj sednici posmatraju i kao "porodična svađa" među komunistima, svađa koja je došla u najgore vreme po društvo. Čedomir Antić smatra da je dolazak takve političke figure kao što je Milošević bio neka vrsta "istorijske neminovnosti".

"To je bila 'porodična svađa' koja je pokazala da je komunistički režim uspeo da u Srbiji, u mnogo većoj meri nego u Hrvatskoj i Sloveniji, svede državu i politiku na jednu partiju. Decenije zatiranja svake alternative i nedostatak strane pomoći legitimnim nacionalnim pravima srpskog naroda i njegovoj ravnopravnosti sa drugim narodima, neminovno su jačali autoritarne tendencije i davali prostor partiji sa takvim položajem u društvu da se revitalizuje i opstane u novoj ulozi. Mnogo pre raspada Jugoslavije američki sociolog hrvatskog porekla Kris Cviić (Chris Cviich) pisao je o tome da prilikom raspada Jugoslavije Srbija treba da bude svedena na granice iz 19. veka i kažnjena zbog istorijskih grehova. Slično je napisao od nekih u Srbiji slavljeni Holm Zundhausen u Istoriji Srbije čije je objavljivanje kod nas pre nekoliko godina finansirala zvanična Nemačka. Takve ideje sledile su velike sile posle 1989. godine. Dodajmo tome moćni komunistički režim u Srbiji koji se upravo uoči promena bio podmladio.

Kako u takvim unutrašnjim i međunarodnim uslovima očekivati drugačiju politiku", kaže Antić.

 

U aktuelnom Nedeljniku nepoznate fotografije i istraživanja o događaju koji je presudno uticao na noviju istoriju Srbije: Slobodan Antonić, Čedomir Antić, Kosta Nikolić, Nebojša Vladisavljević, Latinka Perović, Žika Minović... Plus autorski tekst Predraga J. Markovića: Krivi smo mi

 

ISTRAŽIVANJE U NOVOM NEDELJNIKU, NA KIOSCIMA OD 21. SEPTEMBRA, I U DIGITALNOM IZDANJU DOSTUPNOM NA NOVINARNICA.NET

 

 


Ukupno komentara: 2



Sva polja su obavezna.



Zoran
23.09.2017 - 13:02
Slobo nije bio neminovnost
Verujem da Slobo nije bio nasa neminovnost, jer dok je on zabranjivao knjige Slobodana Jovanovica, Ivan i Latinka su uveliko proucavali John Stuart Mill-a.
Goran Djordjević
23.09.2017 - 13:02
Dosadno mazanje očiju
Moj stav je malo drugačiji, Antiću. A šta je to nama falilo pod vlašću jedne partije? Jel demokratija i višepartijski sistem carstvo sreće, pravde i prosperiteta? Daleko od toga. Šta je to bilo dobro u višestranačju? Višestranačje je nered. Jel bilo sreće kada je Mladja uzeo za sebe finansije, Ivica Galeniku, Kopaonik i GSP, Velja naplatu drumarine i asfaltiranje drumova, kada je Mrka prodavao dozvole za kamione? Stalno neko od diktature pokušava da napravi bauk i da nam nameće nešto od čega se Srbija skoro urušila, a da nam protežira višestranačje koje je carstvo korupcije. Nije samo moje lično mišljenje da se bolje živelo u jednopartijskom sistemu, o tome se sve češće govori u bivšim jugoslovenskim republikama. Dolaze priče i sa Kosova, gde Albanci kažu da je više prosperiteta bilo za vreme Miloševića, nego sada. Zar Libijci i Iračani nisu bolje živeli u diktaturi? Zar Singapur nije postao najuredjenija i najbogatija država pod diktatorom Li Kuan Ju-om? Ništa Srbija nije dobila višestranačkim sistemom. Višestranačje je bilo i ostalo trula jabuka, Antiću.