Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Politika

30 godina Milove i Momirove revolucije: Kako su "mladi, pametni i lijepi" u džemperima smenili "kravataše"

"Mi ćemo sve to ukinuti - restorane, mercedese, stanove nećemo davati, živećemo kao vi, običan narod. Sa vama ćemo deliti sve", tvrdili su tada novi lideri
Datum: 11/01/2019

30 godina Milove i Momirove revolucije: Kako su "mladi, pametni i lijepi" u džemperima smenili "kravataše"

Printscreen

Pre tačno 30 godina, ispred Skupštine Crne Gore održan je masovni miting građana na kojem je zatraženo smenjivanje državnog i partijskog rukovodstva.

Pod dvodnevnim pritiskom demonstranata to rukovodstvo je podnelo ostavke, a na političku scenu Crne Gore stupila je grupa mladih komunista na čelu sa Momirom Bulatovićem i Milom Đukanovićem.

Takav razvoj situacije imao je svoje dublje ekonomsko i političko utemeljenje.

U SR Srbiji u to doba bili su organizovani "mitinzi solidarnosti" sa Srbima i Crnogorcima sa Kosova, a jedan takav organizovan je 20. avgusta 1988. i u Podgorici, na Trgu Ivana Milutinovića.

Ubrzo, tačnije početkom oktobra, organizovani su novi mitinzi, ovoga puta kao nastavak antibirokratske revolucije koja je otpočela u Vojvodini.

Tada je prvi put zatražena smena partijskog i republičkog rukovodstva u Crnoj Gori.

"Mi smo legalni organi u legalnoj zemlji u legalnoj republici. Treba proceniti jesu li to zahtevi naroda ili su to zahtevi grupe ljudi, pojedinaca. Očigledno je da je to dobro organizovana mreža koja funkcioniše, koja ima političke zahteve", rekao je tada Božina Ivanović, predsednik Predsednišva SR Crne Gore.

Sto dana kasnije, do promene je i došlo.

Na televizijski prenošenom sastanku centralnog komiteta Saveza komunista Crne Gore i Univerzitetske konferencije Saveza komunista, održanom 10. decembra, Momir Bulatović je izneo zahteve pred rukovodstvo partije.

Mesec dana kasnije, univerzitetsko rukovodstvo je odbilo da se sastane sa partijskim čelnicima i bilo je jasno šta sledi

Radnici fabrike "Radoje Dakić", devetog januara su pokrenuli demonstracije. Uz njih su stali i radnici nikšićke železare, kao i nekoliko hiljada studenata.

U masi su se pojavili transparenti "Glavu damo, Kosovo ne damo" i "Narod će vam suditi".

Zatim je stiglo i ozvučenje i predstavnici univerziteta, među kojima je značajnu ulogu imao rektor Univerziteta Crne Gore Miloš Radulović.

U popodnevnim satima, 10. januara, na trgu je bilo oko 20 hiljada ljudi, dok je 11. ujutru bilo i više od 40 hiljada nezadovoljnih građana.

Uzvikivalo se "Aoj Slobo, aoj rise, Crnoj Gori navrni se".

Pred ljudima su se zatim pojavili mladići u džemperima, što je bio simbolični prkos birokratama sa kravatama.

Bili su to Milo Đukanović, Momir Bulatović i Svetozar Marović - "mladi, pametni i lijepi".

Potpredsednik skupštine je oko 11 časova saopštio da su kompletna rukovodstva i republičko i partijsko podneli ostavke, a Momir Bulatović je obznanio da su "svi zahtevi ispunjeni" i da je ostvarena "velika pobeda".

On je posprdno komentarisao delovanje starog rukovodstva nešto kasnije, apostrofirajući da "imaju obraza" da i dalje dolaze u restoran Centralnog komiteta.

"Imaju obraza da posle svega dolaze tu kako bi besplatno jeli. Mi ćemo sve to ukinuti - restorane, mercedese, stanove nećemo davati, živećemo kao vi, običan narod. Sa vama ćemo deliti sve", tvrdio je tada Bulatović.

Tako je došlo do promena čiji su nosioci postali najvažniji subjekti političkog života Crne Gore u godinama, čak i decenijama, koje su usledile.

Trio Đukanović - Bulatović - Marović osnovao je Demokratsku partiju socijalista, po ugledu na Socijalističku partiju Srbije i na prve demokratske izbore izašao sa sloganom - "Godine počinju januarom..."

 

Fotografija: Profimedia
Fotografija: Profimedia

 

Zaista, od 11. januara 1989. godine, sve počinje i završava se uz važnu ulogu Mila Đukanovića na političkoj sceni.

Sa 29 godina, 1991. je postao najmlađi premijer u Evropi. Nešto više od pet godina kasnije promenio je svoje stavove i podržao demonstrante koji su u Srbiji protestovali protiv njegovog mentora.

U to doba, pobedio je na unutarstranačkim izborima Momira Bulatovića - koji mesec kasnije i na predsedničkim izborima - i zvanično postao nosilac crnogorskog političkog života.

Bio je deo brojnih afera, donosio odluke da se povuče iz politike, pa onda sam sebe demantovao.

Bio je u prvoj liniji borbe za nezavisnost Crne Gore i ulazak te zemlje u NATO alijansu.

Zato su, tačno trideset godina od "događanja naroda", na snazi i dalje dve pravilnosti: "Godine uvek počinju januarom, a Milo Đukanović je najmoćniji političar u Crnoj Gori".


Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



Lomi
12.01.2019 - 12:02
Ima i gorih
Milo se u ovom periodu konstantno povlači po medijima u dabome veoma negativnom svijetlu. Ali kad se podvuče crta nakon tih 30 godina ispostaviće se da CG pored svih problema (korupcija, kriminal, loše sisteme) ima u odnosu na Srbiju pošteniju vlast, uredjeniju državu, bolje stanje u medijima, dostojanstvenije državnike, veoma konkretnu i jasnu nedvosmislenu politiku, kao i 100 eura vecu platu u prosjeku. Srbija se pak resetovala na 1996 i mora sve ispočetka, sa ulice. Ako to hegemon Vučić dozvoli.