Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

#10YearChallenge: Globalna zavera koju smo sami kreirali

Nisam ostario za deset, ali jesam za trideset godina: našao sam fotografiju na kojoj smo sestra i ja, u prolećnom parku u gradu našeg detinjstva. Eto ti, Fejsbuče, pobedio si; sad slobodno zloupotrebi te smeđe okice, dozvolu imaš odavno
Piše: Marko Prelević
Datum: 27/01/2019

#10YearChallenge: Globalna zavera koju smo sami kreirali

Foto: Nedeljnik/Privatna arhiva

Probao sam da uradim onaj #10YearChallenge, koji je onoliko trendovao po Fejsbuku i Instagramu i Tviteru - ideja je objaviti sopstvenu (ili već neku smiješnu) fotografiju od pre ravno decenije i uporedo neku sadašnju - i nije mi išlo.

Valjda je do gena, pa gde nešto izgubiš (nemam bradu, imam nos, ubiće me srce pre nego što napunim pedesetu, ako dotad jetra ne otkaže), nešto i dobiješ: izgledam skoro isto, kilo-tamo kilo-vamo, kao 2009. Prodžarao sam Fejsbuk, i sem što sam podosta putovao po Srbiji, kao reporter jednog dnevnog lista, a sad neću niđe, čak su mi interesovanja slična: poneka pesma bendova na koje se jednako ložim, poneki loš citat i mnogo nadanja da će Liverpul najzad da osvoji titulu.

Inače, te 2009. Fejsbuk je tek uveo dugme "Like" - kako li smo dotad, zaboga, pokazivali da nam se nešto sviđa? - i imao je 360 miliona korisnika globalno, tek deo od više od dve milijarde koliko ga danas koristi.

Ono što na mom "starom" Fejsu nije pisalo je da sada znam da sam s 25 bio pametniji i srećniji. I otac je bio živ, pa bi garant neki pametnjaković s diplomom Filozofskog fakulteta rekao da upravo zato, a ne jer je gospodin mladolik, ne želim da se sećam davnog januara.

Drugi nisu bili te sreće, pa su feedovi, lajne i šareni postovi bili zagušeni haštagom #10YearChallenge. I svima je bilo slatko, posebno kad se stvar, kao što biva na mrežama, otela kontroli i počela da živi neki svoj meme-oliki život. Uključili su se selebritiji, fudbalski klubovi, brendovi, neko s uspehom, neko sa krindžom...

A onda se odjednom u sve uvukla zebnja. Šta ako - jao nama - ovo nije tek bezazlena zabava koju je pokrenuo neko sasvim dokon? Šta ako je ovo - uf - još jedna podmetačina velikih korporacija kojima smo, svojom naivnošću, svojom nostalgijom, pomogli da usavrše opaki algoritam za biometrijsku identifikaciju, a koji će biti zloupotrebljen u najgore svrhe, od kojih je kontrola nad svetom i našim mislima tek efemerna?

Lavinu za promenu nije pokrenuo neki teoretičar zavere, već Kejt O'Nil, autorka knjige "Tech Humans", koja je duhovito prokomentarisala da bi pre deset godina veselo okačila svoje fotografije, a da se sada pita šta će se desiti sa tim podacima.

Usledilo je na stotine manje ili više zabavnih i poučnih tekstova na ovu temu (neke je na svom sajtu objavio i Nedeljnik). O'Nilova je i sama shvatila da je, iako njen tvit nije bio zlonameran, postao toliko popularan jer ljudi zaista obraćaju pažnju i zapravo brinu o tome da li njihovi podaci i lica mogu da budu iskorišćeni za nešto što nije šala-maškara. Čak je i Fejsbuk, koji je inače 2010. uspešno implementirao tehnologiju prepoznavanja lica - zbog čega lako tagujete svoje prijatelje - morao javno ga se ogradi...

Okej, i ja sam se glasno nasmejao. Naravno da ljudi - u većini - ne brinu o tome da li njihovi podaci mogu da budu iskorišćeni. Naravno da će suludo da ulete u bilo kakav zabavni trend, bez ikakvog razmišljanja. Naravno da i ja to radim: za vikend sam povezao svoj Fejsbuk nalog sa svojim Tviter nalogom sa svojim Gmailom samo da bih mogao da se registrujem na neki sajt s kojeg mi nije trebalo ništa, ali mi je delovalo jednostavnije; već danima se borim sa spamom i dobro sam prošao ako ostane na tome. Fejsbuk mi već nedeljama reklamira igre za konzolu koju nisam kupio i mikrotalasnu pećnicu o kojoj sam, zakleo bih se, pričao samo uživo, i to više nije ništa čudno.

Šerujemo sve, šerujemo svoje i živote naše dece odmalena. Ranije sam proklinjao ljude koji krste dete pre nego što ono to poželi (a valjda neće poželeti!), sada se pitam kako će reagovati sadašnji klinci kada shvate da su svaki njihov trenutak, svaki drugi rođendan, svako navikavanje na nošu, prva menstruacija i prva polucija objavljeni, tagovani, saopšteni, emitovani stotinama poznatih i nepoznatih ljudi.

Gomila kompanija, ne samo Fejsbuk i Gugl, zna svašta o vama, uključujući to i kako izgledate sada, a kako pre deset godina; ako to budu želeli da zloupotrebe - čuješ, ako - moći ćete samo da kunete i da gorko jecate nad sitnim fontom u "Terms of Service" koji niste pročitali, u želji da što pre dođete do narednog posta, filma, slike, pornića. To je globalna zavera, podsetio je ovih dana The Atlantic, u čijem ste grananju svojevoljno učestvovali.

Jedini odgovor je onda da se prepustite, ako već niste raspoloženi da budete hermit.

Nisam ostario za deset, ali jesam za trideset godina: našao sam fotografiju na kojoj smo sestra i ja, u prolećnom parku u gradu našeg detinjstva, onda kada su i otac i majka bili živi i kada sam, znam to sada, bio pametniji i srećniji, i skroz sladak. Eto ti, Fejsbuče, pobedio si; sad slobodno uradi nešto loše tim smeđim okicama.

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.