Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Svet

Upoznajte Borisa Džonsona, čoveka koji želi da postane Čerčil 21. veka

Uzaludno je bilo pričati da Britanija nije u Šengenskom sporazumu, da nije deo evrozone, da niko nije u tako privilegovanoj poziciji u EU kao UK. Zagovornici ostanka u EU imali su tu nesreću da najekstravagantniji, medijski i intelektualno, najjači britanski političar - pored kojeg Dejvid Kameron i Džeremi Korbin deluju kao zalutali brucoši na maturantsku žurku - želi da stigne preko kampanje do liderske pozicije u Konzervativnoj partiji i zatim premijerske fotelje
Piše Željko Pantelić
Datum: 26/06/2016

Upoznajte Borisa Džonsona, čoveka koji želi da postane Čerčil 21. veka

Foto Profimedia

Nekadašnji omiljeni novinar Margaret Tačer, Bo Džo - kako ga iz milošte zovu u Londonu - na putu je da osveti svoju nekadašnju poštovateljku dok je izveštavao iz Brisela pre više od četvrt veka, koja je morala da podnese ostavku jer je njena evroskeptična struja bila poražena unutar torijevaca 1990. godine.

Da je Bo Džo političar koji izlazi iz ustaljenih šema, govori njegovo poreklo. Džonsonov pradeda po očevoj liniji bio je Turčin Osman Kemal, koji se krstio i postao Vilfred Džonson, zvani Džoni. Na njega je Boris veoma ponosan, kako zbog turskog porekla, tako i zbog činjenice da je bio novinar. Njegova baka je potomak vanbračne veze britanskog kralja Džordža II, zbog čega je Boris u rođačkim vezama sa polovinom evropskog plemstva, uključujući i Dejvida Kamerona, i sa nemačkom krvlju u sebi. Po majčinoj liniji Džonson ima rusko-jevrejske korene, i njegova prabaka je bila robinja u koju se njegov pradeda zaljubio i oženio se njom.

Rođen je u Njujorku od roditelja koji su bili liberalni levičari, ima i američko državljanstvo, školovao se na Itonu i Oksfordu, sa 23 godine je pisao za Tajms, sa 25 godina bio je već dopisnik iz Brisela za Dejli telegraf, najvažniji konzervativni list u Ujedinjenom Kraljevstvu, glavni i odgovorni urednik Spektejtora (najčitaniji nedeljnik među konzervativcima) postao je sa samo 35 godina, gradonačelnik Londona u dva mandata i aspirant da izvede Veliku Britaniju iz EU i postane njen premijer kao njegov omiljeni istorijski lik Vinston Čerčil. Rečju, životna biografija Džonsona kao da je izašla iz pera Kena Foleta.

Odmalena se isticao po svojoj vrcavosti, briljantnosti, oštroumnosti, ali i po lenjosti, nepouzdanosti, nepredvidivosti. Na Itonu, gde se školovao zajedno sa privilegovanim podanicima Njenog kraljevskog veličanstva i nadarenom decom, Džonsona se sećaju po aljkavosti i kampanjskom učenju, i pored toga što je na Iton ušao, kako ne izostavlja da podvuče u kampanji za Brexit, zahvaljujući stipendiji a ne kao privilegovan, aludirajući na Kamerona. Na Oksfordu, gde je studirao klasičnu književnost, BoJoa pamte, pre svega, kao spiritualnog lidera Bulingdonskog kluba, neke vrste tajnog studentskog društva u čijem su "opisu rada" opijanje i lumperajke po restoranima i pabovima.

Na jednom od dva najprestižnija univerziteta na Ostrvu, Džonson pravi i svoje prve novinarske korake. Njegova karijera nije počela najslavnije, pošto je dobio otkaz u Tajmsu jer je izmislio priču o kralju Edvardu II i njegovom navodnom gej ljubavniku. Novinarski uzlet stiže kada ga Dejli telegraf šalje u Brisel, kao golobradog dopisnika, u prestonicu EU. Mladom Džonsonu nije trebalo mnogo vremena da se istakne kao veoma oštar kritičar EU i da zaradi veliku popularnost među čitaocima tradicionalno evroskeptičnog dnevnika. Njegovi zajedljivi i pronicljivi članci protiv Evropske komisije Žaka Delora zaradili su mu i mesto među omiljenim novinarima Margaret Tačer. Džonson je bio neka vrsta novinarske perjanice među konzervativcima koji su ostali verni Čeličnoj Ledi u njenom antievropskom stavu koji je i platila napuštanjem Dauning strita broj 10. Od tada datira i netrpeljivost između Džona Mejdžora i Borisa Džonsona. Mejdžor je lično precrtao Borisovo ime sa liste kandidata torijevaca za Vestminster na izborima 1992. godine.

U novinarskim krugovima u Briselu i danas se prepričavaju Džonsonove anegdote, kao i njegova poslovična kašnjenja sa isporukom tekstova uz najneverovatnija opravdanja koja je ispaljivao kao salve. Nije bio ništa marljiviji ni u ulozi glavnog i odgovornog urednika Spektejtora, gde je vodio redakciju kao što je i učio - kampanjski. Broj se uvek zatvarao kada su svi rokovi već poodavno prošli u stalnoj trci sa vremenom i dostavljanjem tekstova u poslednjoj sekundi.

Kao i u poslu, i u privatnom životu Džonson je prilično opušten i nemaran. Izgubio je venčani prsten na venčanju, ženio se dva puta, a vanbračna veza sa koleginicom u Spektejtoru, Petronelom Vajt, koštala ga je zvanja ministra kulture u senci i umalo braka. Vajtova je otkrila da je Džonson u stvari samotnjak koji ima vrlo malo bliskih prijatelja, o čemu svedoči i činjenica da ga gotovo niko ne zove Aleksandar ili Al, što je njegovo kršteno ime, i da on traži od osoba koje su mu bliske da ga tako zovu.

I u poslovnom smislu Džonson se pokazao kao neko ko ne drži reč. Kada je postao glavni i odgovorni urednik Spektejtora, obećao je vlasniku da se neće kandidovati na izborima. Ma kakvi, Bo Džo je samo dve godine kasnije ušao u Vestminster, ali je uspeo i da iznudi oproštaj za svoju nedoslednost od vlasnika nedeljnika i Dejli telegrafa i da ostane na čelu Spektejtora do 2005. godine. Zatim je Bo Džo odlučio da izađe na crtu do tada neprikosnovenom i za mnoge nepobedivom Kenu Livingstonu, laburističkom gradonačelniku Londona, čuvenom "Crvenom Kenu" na izborima 2008. godine. Na opšte iznenađenje, Džonson je trijumfovao. Pobeda kandidata konzervativca na lokalnim izborima u Londonu je kao kada bi, primera radi, kandidat SNS-a pobedio na Vračaru, ili demokrata u Zemunu. Godine 2012. je bez problema osvojio i drugi mandat. Ali Bo Džo ne bi bio to što jeste da se zadovoljio foteljom gradonačelnika. Kandidovao se na izborima 2015. godine i vratio se u vestminsterske klupe, ali je njegov školski drug Kameron osujetio njegove namere da preuzme torijevce neočekivanom pobedom. Naime, Džonson se nadao porazu Kamerona koji bi automatski označio ostavku na lidersku poziciji u stranci, što bi Borisu otvorilo vrata za preuzimanje kormila partije.

Referendum o Brexitu pružio je novu šansu Džonsonu da vidi leđa Kameronu kojeg nikada nije vario. Smatrao ga je privilegovanim snobom još iz školskih dana. Nije Bo Džoa uplašilo ni to što je protiv sebe imao gotovo kompletan politički, ekonomski, finansijski, kulturni, akademski establišment, kao i predsednika Sjedinjenih Država, Kine, G7, EU i svih ostalih vodećih međunarodnih organizacija. Čak je i podrška koja mu je stigla od Donalda Trampa ili Vladimira Putina protumačena kao kontraproduktivna. Međutim, ko poznaje Džonsona, zna da ga svi pomenuti oponenti samo dodatno motivišu i da on lično ima mnogo jači razlog od Brexita za kampanju.

Kontroverzni plavokosi torijevac i biograf Vinstona Čerčila želi da postane premijer Velike Britanije i nema nameru da čeka 2020. godinu kada ističe mandat Kameronu. U tom kontekstu je referendum prečica, odnosno - da upotrebimo makijavelistički vokabular - sredstvo za stizanje do cilja. Drugim rečima, Kameron doživljava sudbinu Margaret Tačer, sa dijametralno suprotnom motivacijom. Čelična Ledi je smenjena jer nije ubedila konzervativce da ne učestvuju u rađanju EU, kakvu danas poznajemo, a Kameron bi mogao da bude primoran na ostavku jer je u međuvremenu većina konzervativaca postala evroskeptična.

To nije jedini paradoks britanskog odnosa sa EU. Na referendumu o EU koji je održan 1975. godine, laburisti, Škoti i građani Severne Irske bili su u većini protiv EU, dok su torijevci i Englezi bili za tadašnju Evropsku ekonomsku zajednicu. Danas je situacija okrenuta naglavačke. Laburisti, Škoti i građani Severne Irske su većinski za EU, dok su konzervativci i Englezi u većini za Brexit.

Mnogo veća opasnost danas za integritet UK od Škotske jeste Severna Irska. Članstvo Irske i Velike Britanije u EU delovalo je blagotvorno na smirivanje tenzija u Alsteru, kao i stišavanje zahteva za ujedinjenje ostrva pod irsku trobojku. Odnosi između Londona i Dablina nisu nikada bili tako pozitivni kao u poslednje dve decenije i politički zemljotres Brexita može da probudi težnje Iraca katolika u Alsteru da se ujedine sa ostatkom irskog ostrva. Tim pre što granica između Severne Irske i Irske postaje granica EU i Velike Britanije. Lideri Šin Fejna su već stavili do znanja da će krenuti putem ujedinjenja sa Irskom.

Referendumska kampanja u Velikoj Britaniji pretvorila se u trku ko će više da uplaši britanske birače, po gotovo istom obrascu primenjenom pred škotski referendum o nezavisnosti. Premijer Kameron je plašio Britance trećim svetskim ratom u slučaju Brexita, njemu naklonjena štampa je čak koristila kao argument da se izlasku UK iz EU raduju i navijaju svim srcem ruski predsednik Vladimir Putin i teroristi iz tzv. Islamske države. Engleska banka, MMF i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj upozorili su na katastrofalne ekonomske konsekvence, služeći se i providnim trikovima, kao kada su "slučajno" poslali internu analizu o posledicama Brexita na mejl jednog od urednika Gardijana.

Nekrunisani lider "bregzitera" Džonson nije ostao dužan i on se proslavio poređenjem EU sa Hitlerom, odnosno da je EU realizacija firerovog sna o nemačkoj dominaciji nad Evropom, samo drugim sredstvima. Ministar pravde Majkl Gov lansirao je očigledno varljive podatke o godišnjem broju novih migranata u Veliku Britaniju, i laž, veliku kao Big Ben, da će Turska, Srbija, Albanija, BiH, Makedonija i Crna Gora ući u EU 2020. godine, kao i da EU izdvaja dve milijarde evra kako bi pripremila Tursku za članstvo u EU. Istina je da Turska neće nikada ući u EU, da će Srbija i Crna Gora možda ući do 2025. godine, a ostale zemlje, kako sada stvari stoje, ni do 2030.

Džonson je iskoristio grešku u koracima pripadnika protivničkog tabora koji su prvi zaigrali na kartu emocija, silazeći na teren gde je on praktično neprikosnoven na aktuelnoj političkoj pozornici u UK. I pored toga što su svi ekonomski, finansijski, privredni i ostali parametri na strani kampanje za ostanak u EU, Džonson je maestralnim tekstom u Telegrafu na jednom primeru zasenio sve suvoparne statističke podatke.

"Pre dve godine top menadžeri su u proseku zarađivali 120 prosečnih plata običnih smrtnika, prošle godine su se popeli na 130, a ove godine na 150. Oni će vam opravdati na licemeran način da su njihove plate rezultat kretanja i njihove vrednosti na tržištu. Istina je da njima ostanak Britanije u EU odgovara iz dva razloga. Prvi je nekontrolisano useljavanje jer zahvaljujući njemu mogu da zadrže niske plate zaposlenih i na taj način da kontrolišu troškove. Očigledno je da na osnovu toga mogu da pumpaju dodatno svoje astronomske plate. Drugi razlog su direktive i regulative EU koje su toliko komplikovane, netransparentne i zakukuljene da ih samo razumeju top menadžeri i oni ih koriste za jačanje njihovog oligarhijskog sistema u kojem su nedodirljivi. Na taj način eliminišu konkurenciju i još više povećavaju svoja primanja. Dakle, top menadžeri hoće da ostanu u EU jer tako zarađuju više zahvaljujući nekontrolisanoj imigraciji i manipulaciji regulativama EU koje samo oni mogu da shvate", napisao je Džonson u autorskom tekstu.

Šta će uraditi EU posle Brexita? Ako je suditi po izjavama kancelarke Angele Merkel i njenih kolega iz ostalih članica EU, London neće imati privilegovan tretman, naprotiv. Napuštanje EU je regulisano članom 50. Lisabonskog sporazuma koji predviđa period od dve godine koji EU i zemlja koja odlazi imaju da ispregovaraju razvod i nove ugovorne odnose. Taj period je izuzetno kratak s obzirom na to da je izlazak Grenlanda iz EU posredno preko Danske, zahtevao trogodišnje pregovore a reč je o zemlji sa 50.000 stanovnika.

Zvanično, funkcioneri u EU i državama članicama izražavali su podršku ostanku Velike Britanije, ali u privatnim razgovorima veliki je broj onih koji rado gledaju leđa Britancima, jer u njima vide nepremostivu prepreku za stvaranje federalne EU. Zato je ironična poruka francuskog Liberasiona mnogo više blizu istine nego što se to može pomisliti na prvu loptu: "Dragi Englezi, želimo vam svu sreću i prosperitet. Stisnite petlju i napustite nas. Idite, ako ostanete, uništićete nas totalno. A mi vam obećavamo da ćemo vas primiti nazad za 20 godina."


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.