Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Intervju

Danski istoričar Karsten Fledelius: Moram da priznam da sam jugonostalgičan. Ta kombinacija naroda bila je tako dragocena

"U Beogradu je bio profesor Ostrogorski, jedan od najvećih vizantologa u svetu i ja sam tražio stipendiju da odem tamo. Položio sam ispit iz srpskohrvatskog jezika 1969. godine i to je razlog zašto govorim vaš jezik. To je jezik koji ima bogatstvo", kaže za Nedeljnik profesor Karsten Fledelius, jedan od najboljih poznavalaca Balkana u Danskoj
Razgovarala Marija Božić
Datum: 10/09/2017

Danski istoričar Karsten Fledelius: Moram da priznam da sam jugonostalgičan. Ta kombinacija naroda bila je tako dragocena

Foto M.B.

Istoričar Karsten Fledelius sa Univerziteta u Kopenhagenu važi za jednog od najboljih poznavalaca društvene i političke situacije u Srbiji i na Balkanu. Ispit iz srpskohrvatskog jezika položio je 1969. godine, a istoriju vizantologije predavao mu je čuveni profesor Georgije Ostrogorski, osnivač Vizantološkog instituta SANU.

Do 1985. godine bio je na Institutu za istoriju u Kopenhagenu, a onda je prešao na Institut kinematografije, medija i komunikacija i tu i ostao. U Beograd dolazi često. Povodom obeležavanja sto godina diplomatskih veza Srbije i Danske govori o odnosima između dve zemlje, spoljnoj politici i raspadu Jugoslavije.

 

Zvanični diplomatski odnosi između Srbije i Danske uspostavljeni su još 1917. godine. Zbog čega je postojalo interesovanje Danske za taj deo Balkana?

Važno je pomenuti Prvi svetski rat. Srpska vlada 1917. godine nalazila se na Krfu zbog agresije Austrijanaca i Nemaca, a Danska je istovremeno bila pod pritiskom Nemačke koja je bila veoma opasna. I u međuratnom periodu bilo je interesa za Srbiju, to se vidi u depešama iz Ambasade Danske u Beogradu. Danci su brinuli zbog stabilnosti Evrope, na primer kad se Albanija pridružila Italiji pod Musolinijem. Italijani su hteli da prave italijansku Dalmaciju i to se ostvarilo od 1941. godine. Danci su dvadesetih i tridesetih godina imali više obzira za Ligu naroda jer su radili na tome da male države, okružene velikim silama budu zajedno, da se zaštite u borbi protiv velikih.

 

Kako ste i zbog čega doneli odluku da posetite baš Srbiju?

Kao mlad čovek ja sam se interesovao za Istočnu Evropu, prvo sam učio ruski jezik, pa sam hteo da studiram istoriju Vizantije u Istočnoj Evropi, ali je tada postojao veliki ideološki pritisak u Sovjetskom savezu, pa sam našao Jugoslaviju. I u Beogradu je bio profesor Ostrogorski, jedan od najvećih vizantologa u svetu i ja sam tražio stipendiju da odem tamo. Položio sam ispit iz srpskohrvatskog jezika 1969. godine i to je razlog zašto govorim vaš jezik. To je jezik koji ima bogatstvo. Posle boravka u Beogradu, kad sam išao u Tursku, video sam da sam mnogo reči kao što su "komšija" i "avlija", znao, zahvaljujući ljudima iz Beograda. I mnogo sam zavoleo Beograd kao grad.

 

Mnogo je razloga zašto se Jugoslavija, koja je u Hladnom ratu bila neophodna kao jedna država, raspala. Prvi bi bio da je u velikom delu Evrope pao komunizam i ljudi nisu mislili da je Jugoslavija potrebna kao most između Istoka i Zapada. U Evropi nisu razumeli da je mir na Balkanu bitan za mir u Evropi. Velika je tragedija da se najuspešnija socijalistička država raspala na takav način 

 

Kad ste bili u glavnom gradu Srbije poslednji put i kako izgleda danas u odnosu na ranije godine?

To je bilo u avgustu prošle godine, ali ja često idem tamo. Bio sam na kongresu vizantologa i stanovao sam na Vračaru. Srbi uvek imaju neki optimizam i nadam se da će to da živi. Uvek sam imao poštovanja za civilno društvo. Još od 1989. kad je Milošević izgradio svoju politiku i vlast, stalno su bili protesti i držali su tu opoziciju. Za mene, Srbija se nije duboko promenila i to što volim u Srbiji, to definitivno ostaje, ali ova izolacija koja je bila karakteristična za Srbiju, na to gledam kao na nešto vrlo tragično.

 

Zbog čega je došlo do raspada Jugoslavije?

Za multietničku državu Jugoslavija je bila primer. Mnogo je razloga zašto se Jugoslavija, koja je u Hladnom ratu bila neophodna kao jedna država, raspala. Prvi bi bio da je u velikom delu Evrope pao komunizam i ljudi nisu mislili da je Jugoslavija potrebna kao most između Istoka i Zapada. U Evropi nisu razumeli da je mir na Balkanu bitan za mir u Evropi. Velika je tragedija da se najuspešnija socijalistička država raspala na takav način. Moram da priznam da sam jugonostalgičan. Ta kombinacija naroda bila je tako dragocena. To je bio skup tradicije i jezika, da možeš da koristiš pet reči za istu stvar, svi ti različiti dijalekti bili su bogatstvo.

 

Mnogo nam je značio Tito. On je bio lider oslobođenja od Nemaca, a Dansku je posetio 1974. godine. Socijalistička narodna partija Danske koja je 1958. izašla iz Komunističke partije i formirala svoju stranku, gledala je na Jugoslaviju kao na alternativu 

 

Šta je to kroz istoriju povezivalo naše dve zemlje, Srbiju i Dansku?

Ako gledamo od danas, pa kroz istoriju, mnogo nam je značio Tito. On je bio lider oslobođenja od Nemaca, a Dansku je posetio 1974. godine. Socijalistička narodna partija Danske koja je 1958. izašla iz Komunističke partije i formirala svoju stranku, gledala je na Jugoslaviju kao na alternativu, kao na treći put između komunizma i kapitalizma.

 

Da li onda možemo da kažemo da je Jugoslavija bila uzor Danskoj u to vreme?

Bilo je ljudi koji su ovde hteli da uspostave samoupravni sistem kao u Jugoslaviji, ali nisu uspeli. Razvili smo drugi sistem baziran na dogovorima između organizacija radnika i poslodavaca i koje država ne sme da se umeša.

 

Bilo je ljudi koji su ovde hteli da uspostave samoupravni sistem kao u Jugoslaviji, ali nisu uspeli. Razvili smo drugi sistem baziran na dogovorima između organizacija radnika i poslodavaca i koje država ne sme da se umeša 

 

Kakva je danas spoljna politika Srbije?

Mnogo bolja nego ranije. Srbi su se mnogo svađali, a politika posle pada Miloševića nije bila baš najbolja. Naročito međusobne borbe su bile veliki problem. Vidim promene u sadašnjoj Vladi sa sadašnjim predsednikom, on je imao hrabrosti da ode u Srebrenicu, da se sretne s Albancima, on stvara politiku. Srbija mora da ide iz izolacije, kao sve normalne zemlje u Evropi.

 

Pregovori oko članstva Srbije u Evropskoj uniji su u toku i poglavlja se otvaraju. Da li će Srbija postati deo EU?

Naravno, uveren sam da hoće zato što je to tako potrebno, ne samo Srbiji nego i Evropskoj uniji. Nemoguće je završiti gradnju evropske kuće bez Srbije ne samo zbog geografskog položaja nego i zbog duhovnog nasleđa.

 

Nemoguće je završiti gradnju evropske kuće bez Srbije ne samo zbog geografskog položaja nego i zbog duhovnog nasleđa 

 

Jugoslavije više nema, kakva je budućnost odnosa Danske i Srbije?

Mi imamo sve mogućnosti da to pozitivno razvijemo i u vezi s tim, srpska diplomatija danas je oprezna i konstruktivna. Čini mi se da je srpsko predsedavanje OEBS-om bilo uspešno. A u vezi sa crkvenom diplomatijom pratio sam kako su predstavnici Srpske pravoslavne crkve radili za ljudska prava i pomirenje među crkvama.

Danska luteranska crkva ima odlične relacije sa Patrijaršijom u Beogradu.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.