Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

NBA

NBA

Zašto Majkl Džordan više nije kul

Nova generacija košarkaških fanova poznaje samo ovog zemaljskog, umanjenog Džordana, i izgleda da su odlučili da on baš i ne može da se meri sa čovekom koji danas nosi titulu najboljeg igrača na planeti Stef Kari
Izvor: Ijan Krauč, The New Yorker
Datum: 15/11/2017

Zašto Majkl Džordan više nije kul

Foto Profimedia

Godine 1991. Gatorade je izbacio prvu reklamu sa Majklom Džordanom. U jednominutnoj reklami, snimci Džordana na košarkaškom terenu ispresecani su klincima koji imitiraju njegove poteze, dok u pozadini bruji pesma napisana specijalno za reklamu, "If I could be like Mike", kad bih mogao da budem kao Majk, hor dečjih glasova, koji u stvari predstavlja sve ljude, svih uzrasta, svuda. Džordan se već godinama pojavljivao na reklamama po nacionalnoj televiziji, ali ovo je bilo njegovo krunisanje.

Atletska veličiina Majkla Džordana bila je očigledna, i ona je to i danas. Ali njegov šarm, četvrt veka kasnije, kao da je teži za prizvati. Tamo, u poslednjim sekundama reklame Getorejda, kada Džordan podigne svoje obrve, prevrne očima i okrene se od kamere, kao da shvata koliko je čudno što je postao toliko veliki. To je bila rana verzija Jordan Shruga, onog sleganja ramenima koje će ući u sportsku legendu naredne godine, tokom prve utakmice finala NBA. Džordan je postigao šest trojki u prvoj poluvremenu, i kada je dao poslednju, pogledao je prema klupi, okrenuo dlanove na gore i slegnuo ramenima, praveći se da je i sam zabezeknut onim što je upravo uradio. Ne pitajte me zašto sam toliko dobar, rekao je taj gest; sami to provalite.

Postalo je teško odvojiti Džordana od imidža koji se prodaje potrošačima. Ali on nije bio samo marketinški trik. Stvari za koje su oglašivači pričali da su kul kod njega stvarno i jesu bile kul kod njega: isplaženi jezik; akrobatski skokovi; odlučujući šutevi na najvećoj pozornici; ta savršeno okrugla ćelava glava; vrhunski smisao za humor i laki osmeh. Logo Jumpman koji se nalazi na njegovim "najkama"? On je stvarno mogao tako da skače.

Prošle godine, Gatorade je oživeo svoju kampanju "Like Mike", novim serijalom reklama. Džordan se pojavljuje u poslednjoj, i saopštava svetu da "i dalje ima to". Ali iz marketinške perspektive, to više nije bila istina. Džordan je negde usput izgubio svoj šarm i mogućnost da proda nešto - ali ne, kao drugi penzionisani sportisti, što je uradio nešto strašno ili neoprostivo. Ne, promena je došla postepeno, praktično nevidljivo. Majkl Džordan više nije bio kul.

Ako ste skorije bili na internetu, verovatno ste videli fotku uplakanog lica Majkla Džordana na nečijem drugom telu. Meme poznat kao Crying Jordan (Uplakani Džordan) prisutan je već nekoliko godina, ali je tek od prošle jeseni postao raširen. Kad god neko - sportista, glumac, političar - uradi nešto loše u očima javnosti, njihovo lice će biti promptno zamenjeno Džordanovim. Kada je Donald Tramp izgubio izbore u Ajovi, postao je Crying Jordan. Kada je kvoterbek Kem Njuton izgubio Superboul, postao je Crying Jordan. Kada je Majkl Džordan lično sedeo na finalu NCAA i gledao kako njegova Severna Karolina gubi od Viljanove, postao je Crying Jordan. (Meme takođe funkcioniše i na predmetima, ne samo na ljudima). Baš u ovom trenutku, neko negde fejluje, i Crying Jordan čeka.

Za nas koji smo bili radosni kada je Džordan osvajao titule, činjenica da je njegovo lice postalo zaštitni znak tuge i nekompetentnosti je potresna. Džordan nikada nije izgubio kada je bilo važno, i čak i tokom one čudne bejzbol-odiseje, malo je bilo onih koji bi se drznuli da za njega kažu da nije kompetentan. Ali danas je Crying Jordan samo jedan element u mnogo širem pozicioniranju Džordanovog mesta u kulturi. Uplakano lice priziva druge ne-kul momente iz duge Džordanove karijere: bizaran povratak u NBA početkom ovog veka; njegovo nestručno vođenje franšize Šarlot Hornetsa; njegovo uporno loše oblačenje. O njegovoj odeći - ogromnim košuljama, užasnim džemperima i širokim, ispranim džinsom - kritičar Vesli Moris jednom je napisao: "U stvari se ja loše osećam što on zaista nema pojma. I ne znam da li ima ljudi koji bi imali srca da mu kažu da mora da spali sve te pantalone."

Sama fotografija Džordana u suzama, kako je Vol Strit Džurnal objavio u februaru, nastala je 2009. godine, kada je Džordan govorio na ceremoniji povodom ulaska u košarkašku Kuću slavnih. Veza između tog govora i memea koji je izrodila je veoma važna. Govori u "Kući slavnih" su, generalno gledano, topli i ravnodušni - bivši igrači prisećaju se svojih legendarnih karijera. Ali Džordan je imao drugi pristup. Nakon što je na početku govora nakratko zaplakao, Džordan je ispalio, jednu po jednu, anegdotu o svim bitkama koje je vodio sa trenerima i direktorima Bulsa tokom godina, fokusiravši svoj govor na ljude koji su sumnjali u njega ili zapretili njegovonm uspehu. Bio je ogorčen i ljut, i čak su njegove pošalice bile previše tvrde. Za igrača koji je bio toliko graciozan na terenu, ovo je bio šokantan govor. Takođe je bilo najviše što je Džordan ikada pričao o sebi i svojim godinama u košarci. Pa gde je bio voljeni heroj "Spejs džema" i sa kutija za cerealije?

Čak i pre nego što je Džordan održao taj govor, ljudi su počeli drugačije da razmišljaju o njemu. Nekoliko godina nakon konačnog odlaska u penziju, njegova borbenost se stavljala u prvi plan, a ne njegove sposobnosti koje kao da nisu bile s ovoga sveta. Proširile su se priče: kako je udario pesnicom saigrača tokom treninga, kako je omalovažavao manje talentovane igrače. Pričalo se o njegovoj kompetitivnosti na golf terenu, u kazinu, ili bilo gde drugde gde je trebalo pokazati da si muškarac. Biti "kao Majk" odjednom je počelo da znači da se mora pobediti. I zaboravilo se da se svet zaljubio u njega pre nego što je i osvojio sve one pehare. Njega su prodavali, i njega smo voleli i cenili ne zato što je mnogo želeo da pobedi, već zato što je bio superčovek, koji nas nije zapanjio svojim pobedama već samom činjenicom da postoji.

Ali čak i dragulji ostare. Prošle godine, Rajt Tompson sa ESPN-a napravio je Džordanov profil, uoči Majklovog pedesetog rođendana. Tompson je predstavio Džordana kao usamljenog čoveka - kompulzivnog takmičara koji više nema gde da se takmiči. Duže od decenije bio je van igre, petnaest ili dvadeset kilograma teži nego što je bio dok je igrao, ali i dalje se kočoperio, govoreći da bi mogao da pobedi LeBrona Džejmsa samo kad bi hteo. Bio je to Majkl Džordan kojeg je mlađa generacija, što ga nikada nije videla kako igra, prepoznala: cigara u ustima, daleko od terena, gleda utakmice iz svoje direktorske lože. O svom takmičarskom duhu Džordan je ovako pričao Tompsonu: "Toliko me je to pojelo... Ja sam svoj najveći neprijatelj. Toliko sam se terao da budem bolji da i dalje živim na tom teranju." Ovaj Džordan bio je skoro tragična figura, i to nam pomaže da razumemo taj meme Crying Jordan: ako više ne možeš da pobediš, možeš samo da izgubiš. Slika nesrećnog Džordana je delimično tuga, i delimično izliv besa. Meme je poslužio da ga ljudi obore na svoj nivo. Kada je bio na vrhuncu, Džordan je bio nedodirljiv, daleko iznad svih nas. Sada čak i vi možete da mu se suprotstavite.

Što dalje idemo od Džordanovih igračkih dana, lakše je poverovati da je bio samo marketinška prevara. Za ovo je delimično sam zaslužan. Iako nikada nije rekao "i republikanci kupuju patike" - često mu je zamerano da se drži previše daleko od politike i da nikada ne priča o društvenim pitanjima - uvek je bio pažljivi kurator svog imidža i agresivni zaštitnik prava da zaradi novac od svog lika. (Čak postoji i blaga zabrinutost da bi Jordan, Inc. mogla da se ustremi na meme Crying Jordan i preuzme ga.) Ironično je, takođe, da kako čovek postaje sve manje kul, marka patika koja nosi njegovo ime postaje sve traženija, sve više fetiš, do trenutka u kojem "Džordan" i "džordanke" imaju dva potpuno različita značenja. Prošlog leta, Džordan je postao žrtva jednog drugog internet memea, kada je gostovao u nekom košarkaškom kampu za decu. U sali prepunoj mladih ljudi, jedan dečak je skočio i pitao Džordana "Šta je to?", pokazujući njegove patike. Erupcija smeha: to što ga je nadmudrio jedan sedamnaestogodišnjak mora da je jako teška pozicija za Majka Džordana ovih dana.

Nova generacija košarkaških fanova poznaje samo ovog zemaljskog, umanjenog Džordana, i izgleda da su odlučili da on baš i ne može da se meri sa čovekom koji danas nosi titulu najboljeg igrača na planeti: Stef Kari. Kari, kao Džordan u njegovo doba, predstavlja korak napred u evoluciji košarke. I on je centar tima koji ne samo da pobeđuje mnogo utamica (najviše u istoriji ove sezone, oborili su rekord Bulsa iz 1995-1996), ali čini se da se i dobro zabavlja dok to radi. Teško je zamisliti Karija kako udara saigrača na treningu, ili da se ruga slabijem igraču. Kari emituje samo sreću koja, zasad, izgleda da će trajati zauvek. Naravno, i Džordan je jednom bio mlad.

"Mislim da će ljudi postepeno naučiti da više prepoznaju lice uplakanog Džordana nego ono što je zaista ostavio za sobom", stvarni dvadesetčetvorogodišnjak je rekao Vol Strit Džurnalu početkom godine. Molim vas, neka nego stavi Crying Jordan lice na tog milenijalca. A onda stavite jedan na mene, pa na sve druge.

 



 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.