Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Sluge javnog interesa i poneki vitez

Datum: 27/04/2017

Predstava „ Sluge javnog interesa“ autora Nikole Masala, koja je u utorak izvođena na Pravnom fakultetu definitivno zaslužuje da se o njoj nešto napiše. Žao mi je što nemam više iskustva u kritici,  pravih, ozbiljnih reči da opišem rad ovih mladih umetnika. Politička satira, komedija, tragedija, a zapravo stvarna priča, sa vrlo malo karikiranja, pokazuje koliko je naša društvena svakodnevica trivijalna i pogodna za ismevanje. Realne, poznate slike smeštene na pozornicu publici odjednom izgledaju neodoljivo simpatične i duhovite, dok one zapravo predstavljaju stvaran život. Ako je umetnost ono što kaže Gete, pronaći nešto što je neobično i to bez straha pokazati, onda je Pravni fakultet u utorak veče imao pravi umetnički doživljaj. Ova predstava je jedan veliki udarac pasivnoj i nezainteresovanoj masi, koja je navikla da joj vrhunac borbe bude tiho negodovanje. Ona u sebi nosi duh svih onih pređašnjih velikih pozorišnih boraca, koji su decenijama stvarali našu kulturu, igrajući se i stvarajući svoj slobodni mikrokosmos. Ona se ne nameće kao čudo, kao nešto novo, nikad viđeno. To joj i nije cilj, kao što joj nije cilj da šokira, uznemiri, privuče komentare. I baš zato je posebna, zato što je čista i lišena pretencioznosti.

  Pravi pozorišni kritičari bi sada rekli nešto o glumcima i ulogama, ali pošto oni već dugo nisu zainteresovani za male, a  značajne stvari, već se bave samo velikim, a potršnim, taj posao ću morati da obavim ja, potpuni amater u kritici. U družini koja je zaista sjajna, jako je teško izdvojiti najbolje momente. Predsednik vladajuće stranke ubedljivo ostavlja najjači utisak na publiku, koja ga u potpunosti prihvata kao autentičnu političku figuru današnjeg doba. Nikola Masal to tako sjajno igra, da sam poprilično sigurna da je bez problema mogao na kraju predstave da skupi potpise za neku buduću kandidaturu. Nikako se ne sme zaobići Nikola Dragašević u ulozi popa, koji je ostao miljenik publike, a koji je nije kupovao jeftinim glumatanjem, nego je humor gradio kao jednu jaku karikaturu. Sjajna je bila i Katarina Vidaković u ulozi Rajke, neverovatno harizmatična i energična, a opet nikad bez mere i sa preterivanjem. Janko Balšić, kao profesor stvorio je vrlo simpatičnog i duhovitog lika. Tu je još i Denis Ovčarević koji je dobio izuzetno zahtevnu ulogu kontraša, suprotnosti, nečeg što je bila protivteža ludilu i on se sa tim zadatkom junački izborio. Iako jedan od retkih likova koji nije bio karikatura već mnogo realniji i ozbiljniji lik, on uspeva da odmah privuče pažnju i simpatije publike. Moram pohvaliti i Nikolu Todorovića, koji je vrlo harizmatična pojava na sceni. Vrlo je upečatljiv i zanimljiv, te je napravio sjajnog stranačkog potrčka. U predstavi igraju i : Aleksa Filipović, Sandra Milenković, Igor Vesović, Nikola Sretenović, Marta Ašanin, Danijela Sarapa i Danica Radovanović. Svako od njih zaslužuje posebne pohvale i čestitke.  Reditelj Marta Ašanin je konačno iz svih njih uspela da izvuče te iskre, da bi to pred nama moglo sve fino i skladno da gori, kao vatra koja u jednom trenutku plamti, da bi već u drugom tinjala i sasvim umirila atmosferu.

  Iako često negodujem zbog poplave pozitivnih kritika u medijima, kao da se nikada ništa loše nije prikazalo, ovde ne mogu uraditi ništa drugo, osim pohvaliti i čestitati, pohvaliti umetnički kvalitet, tekst, glumu, muziku, režiju, a čestitati na hrabrosti, smelosti i energičnosti. Pa dobro, možda ovo i nije neka kritika. Najbolje će biti da sad od one prvobitne ideje da pišem kritiku odustanem. Umesto nje napisaću jedan iskreni i duboki naklon.

       

 

 

Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.