Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Naš- našiji- najnašiji

Datum: 12/02/2017

Sve bih ja to na njive pa lepo Jokića za predsednika! 

Kako, bre, kog Jokića?! Pa, ovog malog iz Amerike što je sad naš da našiji ne može biti!
Našiji više i od Noleta koji je bi najnašiji ali je, kao u Pimpekovim stihovima:"Bacio sve niz reku/reket i pošao u drugi svet"!

Bože, koliko nas je samo taj mali tazočarao, a od dece smo odvajali da bi bilo za njega, ej!
Ma, nema toga ko pomogao nije malom tršavm i mršavom reketašu kada je počinjao i išao od kuće do kuće gurajući onaj kačketić pod nos: "Čiko, čiko, daj neki dinar da postanem šampion, il ću da te pljunem..."!
I davalo se, vala, neštedimice da bi postao najnašiji Nole broj 1 a vidi ga sad- valja se na drugoj poziciji ko nekakav klošar, skitnica, pijanica i raspikuća što je bagatelisalo kući i imanje za kafanskim stolom- bruka!
No, imamo mi novog najnašijeg- Nikolu Jokića, sultana od NBA koji nije kao ovaj bivši najnašiji i sasvim sigurno neće izdati, izneveriti i pljunuti na sve što smo učinili za njega, iako mu do juče ni imena nismo znali, ali ne mari- verovali smo u njega i kad niko nije, bez razlike što pojma nismo imali gde je i šta radi, niti nas je nešto žigalo u dnu abdomena za sve to, da se ne lažemo!
Sad je najnašiji i samo to je važno! Pokorava Trampovu Ameriku, mada i nema potrebe za tim jer smo odavno elaborirali da većeg Srbofila od brata Donalda nema i da će nam za mandata vratiti ne samo Kosovo i Metohiju, već i Madagaskar, Patagoniju, Obalu slonovače/lozovače i Vijetnam, čisto kao kamatu za sve godine američkog zuluma!
No, da se vratim na malog najnašijeg- evo ga u medijima lagano sustiže Staniju i onog Rastu pa roditelji listom ispisuju decu s tenisa i kupuju "basketare", uz pomazanje: "Je.o te tenis, bre i ko te upisa na njega?! To te ona luda majka naterala da treniraš iako sam oduvek govorio da treba da se orijenttišeš na košarku, bez obzira što te uopšte nee zanima, što je lopta teža od tebe i što imaš tri godine- to nije i ne sme da bude opravdanje! Nije bilo ni Jokiću! Šta bi ti, da budeš ko onaj Nole neuhranjen, bledunjav i drugi na svetu, a?!"
Nemamo mi, bre, najnašijih za bacanje i razmetanje i valja ih čuvati ko zenicu i "basketaru" oka svog!
Doduše, političari su oduvek verovali u malog, iako se toga ne sećamo, ali ide kampanja pa će se, siguran sam, naći požuteli govori i izbledele trake koje svedoče o tome da su oduvek imali alternativ za najnašijeg baš kao što ne postoji alternativa za njih, jer oni su, ipak, najnajnašiji i nema tog Đokovića ili Jokića koji mogu postići takve uspehe, no...
Mogao bih da potpišem da sam još pre 15 godina, kada ni Jokić nije razmišljao o basketu čuo Vučića kada je govorio: "Za dve do dve i po godine ovaj mali Jokić biće čudo od košakraša i zato danas polažem temeljac za ovaj košarkaški teren koji će finansirati Arapi i koji će od 12 do 19 sati služuti kao javni parking koji će uposliti čak troje ljudi koji godinama čekaju posao u struci lekara, ali za početak neka nauče da dižu i spuštaju rampu kako bi sutra mogli i da otvore i zatvore čoveka!"
Naravno, tu su i kandidati opozicije, živo se sećam kada su govorili će stvoriti bolje, poštenije i pravičnije društvo ne bi li Jokić mogao da se vrati iz Amerike i karijeru nastavi u Srbiji, državi ravnopravnih, sitih i srećnih ljudi koji će čekajući na zaposlenje moći da se razgibavaju i "raspucavaju" na košarkaškim terenima tempirajući formu za nove radne pobede od kojih će moći pristojno da žive nepristojno dobro zarađujući!"
Sećam se i nas, bogami, naroda kojem uvek treba neki heroj koji bi dao smisao životima, jer bez kulta ličnosti ne postoji ni ličnost u nama...
Vazda su nam trebale tuđe pobede da imamo valjani izgovor da ne pokušamo da izvojemo ni jednu svoju.
Uvek smo verovali u njihove uspehe ne verujući da sami možemo postići bilo kakav.
Nikada nismo oklevali da bezrezervno podržimo šampione kako se ogledala ne bi cerila gubitnicima pred njima!
Rečju, ništa nama bez najnašijih jer šta bismo za sobom samima kad nismo svoji?!
Teško je naći pobednika u sebi, a tako lako sebe prišljamčiti uz najnašijeg, dok ne razočara i izneveri, al na sreću brzo se nađe novi naš- najnašiji u kojeg smo toliko verovali da nismo ni znali ko su ali smo itekako znali ko nismo, osim ovih koji vazda znaju ko su i koliko mogu da nas ubeđuju da smo niko bez njih...
Hvala Bogu na Jokiću (car, bez daljnjeg)- već sam se poplašio da će nam omladina ostati neuhranjena, bledunjava i gubitnička ko onaj Nole...
Sećate se onog malog što je hteo da pljune ako ne ubacite koji dinar u kačketić, a mi davali, davali i verovali u njega, a on u stvari ni nalik Jokiću koji možda već sutra neće biti ni nalik nekom Đokiću koji se zlopati ali će zasijati ne bi li zaslužio da postane najnašiji, jer toliko nam barem duguje...

Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



vlada
16.02.2017 - 00:37
sta ces...
Takve su nase naravi!