Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Požeška republika

Požega je maglovita opština u Zapadnoj Srbiji smeštena na tri reke, koja prema poslednjem popisu ima 39 638 stanovnika. Prelomni trenutak u razvoju varošice Požega predstavlja 1832. godina kada je knez Miloš Obrenović naredio ubrzanu izgradnju i urbanizaciju varošice kako bi u nju preselio srpsko stanovništvo iz Užica koje je došlo u sukob s Turcima. Značajnu ulogu u izgradnji i naseljavanju požeške čaršije imao je srpski političar i jedan od ustavobranitelja Lazar Zuban, koji je iscrtao prepoznatljivi požeški kružni trg.

Ipak, u okvirima istorije moderne srpske državnosti, požeški kraj je i pre početka četvrte decenije 19. veka stupio na istorijsku pozornicu. Najpoznatija epizoda u Prvom srpskom ustanku iz požeške nahije je Boj na Lopašu 1806. godine u kome su Karađorđevi ustanici, pod komandom prote Milutina Ilića Gučanina, do nogu potukli turske odrede.

Iako borba u požeškom selu Lopašu ne predstavlja neku odlučujuću bitku s Turcima, pobeda ustanika sprečila je prodiranje turske vojske sa te strane u dolinu Morave, što je moglo da ugrozi srpsku vojsku koja se borila na frontu iz pravca Niša. Turci više nisu ni pokušavali da prodiru u dolinu Zapadne Morave, a narodni pevač je ovu pobedu uporedio sa čuvenim Bojem na Mišaru iste godine.

Uz sve drugo, posle pobede u Lopašu 1806. godine, u selima koja su bila poprište okršaja, oživela je legenda o Djetetu Laušu iz Lopaša, junaku koji je predvodio hrabre Dragačevce u Boju na Kosovu 1389. godine. Govorilo se u toj, 1806. i narednim godinama da su požeški ustanici osvetili Kosovo.

Iste godine i meseca kada su požeški ustanici u Lopašu ginuli za oslobođenje Srbije, na drugom kraju Evrope, u Londonu rođen je poznati britanski filozof Džon Stjuart Mil. Džon Stjuart Mil je 1859. godine, kada Srbijom po drugi put vlada Požežanin knez Miloš Obrenović, objavio svoj znameniti spis 'O slobodi'. Mada je, ističe to u svom prevodu Milove knjige na srpski jezik kralj Petar I Karađorćević, ovo tek omanji spis prema ostaloj književnoj delatnosti Milovoj, ipak po samome predmetu koji razlaže zaslužuje da se stavi na prvo mesto.

U svom pomenutom delu, koje je i danas jevanđelje klasičnog političkog liberalizma, Mil ispituje i mišljenje koje kaže 'da treba dopustiti da se slobodno izjavljuju mnjenja, ali da se to čini umereno i bez da se prekorače granice učtivog razgovora'.

Mil osnovanost tog gledišta raščlanjuje sledećim rečima:

"Moglo bi se govoriti o tome da je nemoguće povući ove granice, jer uzmemo li za merilo uvredu onih na čije se mnjenje napada, to će nas iskustvo uveriti, da se oni nađu uvređeni čim je napad snažan i od uspeha, i da im se čini da je svako prešao granice, čime je žešće i življe napao i u tesnac uterao. Ali ovaj način mišljenja, koji je važan za praktičan život, gubi se čim ga dublje načelno ispitamo. Nema sumnje da se način kojim se tvrdi neko mnjenje,  iako je ono istinito, ne da pravdati, i da se može s pravom strogo ukoriti. Ali pri ovom načinu vređanja veoma je teško dokazati kome da je učinio uvredu, van ako on to sam prizna...

A još manje bi valjalo da sam zakon uzima tu slobodu mešati se u takve prestupe učinjene govorom. Možda bi manje osudili ove, takozvane neumerene izraze kao: ruženje, ismevanje, uvredu itd., kad bi se to uskratilo i jednoj i drugoj stranci; ali ovako se ne da da (se) oni ne upotrebljavaju samo protiv vladajućeg mnjenja...

Najgora uvreda koja se ovim načinom može, u žestini prepirke, naneti pristalicama suprotnog mnjenja jeste, žigosati kao rđave i nemoralne ljude. Najviše su izloženi ovakvim klevetama, pristalice neomiljenog mnjenja, i pošto ih obično malo ima, to se van njih slabo ko stara da li im se čini krivo.

A napadačima na neko vladajuće mnjenje, zabranjuje se da se ne služe ovim oružjem... Uopšte mnjenja koja su suprotna vladajućem mnjenju, biće saslušana, ako se najblaže izraze i ako se klone svake nenužne uvrede, ustupe li od toga i za dlaku, izgubiće tako svoje zemljište; pristalice pak vladajućeg mnjenja tako užasno nabeđuju svoje protivnike da se ljudi često boje, ispovedati suprotno mnjenje i slušati one koji ga brane".[1]

Mil je kao oštrouman mislilac i logičar vrlo dobro razumeo da u javnoj razmeni mišljenja subjektivni osećaj uvredljivosti jedne strane tuđim rečima ne može biti objektivan kriterijum za razvrstavanje dozvoljenih od nedozvoljenih mnjenja, jer bi tako svako mišljenje koje ubojito pogađa slabe tačke druge strane moglo da bude proglašeno uvredljivim. U tom smislu, i zakon bi trebalo da se uzdrži od restriktivnog pristupa slobodi govora, naročito zato što stvarnost sama po sebi favorizuje vladajuće mišljenje na štetu onog u manjini.

Zato bi sloboda mišljenja i govora morala da bude univerzalno zagarantovana i najšire moguće tumačena, jer čak i da se na obe strane ograniči upotrebljavanje vređajućeg govora, praksa pokazuje doslednu neravnopravnost u tretmanu dominantnog i podređenog mišljenja.

Isto kao što su slobodarski napori požeških ustanika utkani u temelje moderne srpske državnosti, tako su i Milovi liberalni principi slobode mišljenja i govora postali delom ustavnih načela svih demokratskih zemalja.

Ipak, lokalna opštinska vlast u Požegi, već duže vreme odmetnuta i od građana i od zakona, ovih dana odriče se svih tih slobodarskih tradicija, jer demokratsku lokalnu samoupravu zamenjuje neprijateljskim, klevetničkim odnosom prema građanima, a neistomišljenike zbog izgovorene reči proganja po sudovima.

Pisac ovih redova, zbog govora[2] koji je održao 11. februara 2018. godine na centralnom Trgu slobode u Požegi, u okviru protestnog skupa protiv opštinske vlasti, koji je organizovala neformalna grupa građana, tužen je od strane predsednika opštine Požega za krivično delo uvrede po članu 170 stavu 2 KZ Srbije. Slučaj praktično nezabeležen u modernoj političkoj praksi da predsednik jedne opštine, iz redova najmoćnije političke stranke, tuži stranački neangažovanog, slobodonog građanina zbog izgovorene reči na javnom skupu, tim je drastičniji što ničega u inkriminisanom govoru nije bilo što već ranije nije bilo prisutno kao mišljenje u velikom delu javnosti o liku i delu uvređenog predsednika.

A tužio me je za uvredu čovek koji je sam sebe, na početku svoje nesrećne političke karijere, afirmativno nazvao kvalitetnom političkom kučkom. Tužio me je za uvredu čovek koji opozicione odbornike na sednicama SO naziva krokodilima i majmunima. Tužio me je za uvredu čovek čija predsednica SO pljuje građane po ulici i najgnusnije ih vređa po društvenim mrežama. Tužio me je za uvredu čovek koji je majkama savetovao da, po uzoru na stare Spartance, nesposobnu decu bacaju niz liticu. Tužio me je za uvredu čovek koji je zbog kršenja više odredbi Kodeksa veterinarsko-medicinske etike jedan od nekolicine javno opomenutih od strane Etičkog komiteta. Tužio me je za uvredu čovek koji je jednu divnu ženu i umetnicu oglasio odgovornom za povećanje gledanosti rijaliti programa u Požegi. Tužio me je za uvredu čovek koji je pre svega uvreda za samog sebe, a onda i za sve građane Požege.

Predsednik opštine Požega Milan Božić, zbog svojih skandala i sramote koju je naneo svom gradu, preti da postane prepoznatljivija asocijacija na Požegu i od čuvenog uzvika iz filma Užička republika 'Alo, Požega'. Ipak, Požega je prethodnih dana dokazala da je republika u onom iskonskom, rimskom značenju tog pojma, res publica ili 'javna stvar'. Požega i Požežani stali su na put najbahatijem mogućem privatizovanju opštine od strane grupice odmetnutih lokalnih vlastodržaca i sprečili su da ono što pripada svim građanima Požege postane plen opštinske kakistokratije.

Time je od mandata lokalne naprednjačke vlasti u Požegi ostala samo mrtva legalistička ljuštura, jer su joj građani u potpunosti oduzeli legitimitet i bespovratno urušili njenu koruptivnu strukturu. Opštinska vlast u Požegi trenutno najviše liči na fudbalski tim koji je na brzinu primio tri gola i jedva čeka zvižduk sudije da odsvira kraj utakmice.

 



[1] Džon Stjuart Mil, O slobodi, prevod kralja Petra I Karađorđevića iz 1869. godine (http://rsroyalfamily.net/files/on_liberty_lat.pdf)

[2] https://www.youtube.com/watch?v=EgFsI7g_GiU&t=2028s

 

Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.