Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Bronzani Đinđić

Datum: 25/10/2017

Još je po dobro poznatoj priči o sadašnjem simbolu Beograda, spomeniku Pobedniku, javnost imala toliki uticaj da ga izmesti na Kalemegdan gde neće svojom nagošću plašiti žene i malu decu. Novija je istorija puna sličnih zgražavanja javnosti, a povodom idejnog rešenja (spomenik žrtvama NATO agresije, Momo Kapor), mesta spomenika, osobe kojoj se podiže  (Gavrilo Pirncip, bivšem azerbejdžanskom predsedniku Hejdaru Alijevu, kazahstanskom pesniku Žabajevu) ili ka onima koji spomenik podižu (Borislav Pekić).

Spomenik Zoranu Đinđiću za razliku od gorepomenutih, sporan je po svim ovim osnovama, pa se javnost ustalasala u doslednoj srazmeri. Ako ostavimo rasprave “ko podiže” i “kome se podiže” po strani, budući da suštinski nisu ništa novo, komentari na idejno rešenje spomenika koje sam mazohistički iščitavala na portalima najrazličitijih uređivačkih politika još jednom su me ostavili u očaju i sa utiskom nepoznavanja sopstvene okoline.

U prvom se redu dovodi u pitanje umetnički kredibilitet komisije i samog umetnika, iako se u toj komisiji verovatno nalaze neka imena koja prosečnom komentatoru ne znače ništa. Sud je donesen na osnovu sopstvenih estetskih kriterijuma koji se postavljaju za univerzalne, opšteprihvaćene i zdravorazumske, jer šta je zdravorazumskije od toga da spomenik predstavlja tačnu kopiju, identičan odraz nečije pojave izlivene u bronzi?

Korak dalje vodi do komentara koji smeštaju idejno rešenje u naš društveni kontekst. Tako se pri izboru moralo voditi računa o neukosti našeg naroda, jer nismo mi neka tamo razvijena država u kojoj prosečan šetač može da dokuči “šta je umetnik hteo da kaže”, već se to mora nedvosmisleno, crno na belo, naglasiti, ne ostavljajući prostora za pogrešne interpretacije. Oni koji još dalekosežnije razmišljaju uplašeni su za naš imidž u svetu, jer kako objasniti neupućenom Japancu, Nemcu ili Kanađaninu koji dođe u prijateljsku posetu šta to sad znači? Tom bi se turisti, podrazumeva se, bronzani lik Zorana Đinđića uklesao u sećanje, te bi ga do kraja života pamtio i znao sve pojedinosti njegovih ideja i nesrećnog kraja, znao bi i celokupnu srpsku istoriju i protivio bi se nezavisnosti Kosova samo kad bi Đinđićev lik izvoleo biti jasno isklesan.

Limitirano razumevanje ide ka onima koji nemaju ništa protiv simboličnog predstavljanja bivšeg premijera, ali im se ne sviđa strela i to slomljena. Naši stari su bili mudri, pa nisu Karađorđu dizali spomenike u obliku slomljene sekire ili knezu Mihailu u obliku revolvera. Ovo viđenje koje strelu poistovećuje sa trećim metkom, zapravo bi moglo imati smisla kada se ne bi uzela u obzir sama ličnost pokojnog Đinđića poznatog po svojoj brzini i vizionarstvu. Uzevši to u obzir, poistovećivanje sa strelom, ipak ide na njegov kantar, zbog čega meni, više nego bilo kakav bronzani kip, ovakvo rešenje nedvosmileno i jednoznačno predstavlja ne samo Đinđića, nego i njegovu životnu i političku filozofiju.

Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.