Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Moj Nedeljnik

Ulice starog Beograda

Datum: 20/02/2018

Ulice starog Beograda

Beograd

Ako želimo da zaista vidimo i doživimo grad kao celinu, moramo se otisnuti u prošlost i razumeti kako je on nastao. Iz današnje perspektive to jeste teško, ali u dobrim knjigama se nalaze male i velike tajne.


Možda nam one rastumače sve pikantne detalje. Mnogo sam knjiga o Beogradu pročitao, mnoge fotografije sa uživanjem gledao, naslušao se muzike koje veličaju lepotu Beograda.


U ovom malom tekstu podsetiću na nekoliko divnih delova grada i njihov značaj. Pažnju ću usmeriti na gradske ulice.

 

Kako je izgledala urbanistička slika grada na prelasku vekova?


Beograd se nije mogao ranije izgraditi zbog poznate činjenice da je bio stalno rušen - najpre početkom 19. Veka, dok je trajalo neprijateljstvo između Austrije i Turske, a onda i u velikim ratovima koji su rasturali svet.


U vreme starog Beograda, u drugoj polovini 19. veka, grad je bio podeljen na sokake i šančeve, pa je tako glavni šanac išao od pristaništa na Savi, preko Kosančićevog venca do Narodnog pozorišta.



Postojale su četiri kapije kroz koje se ulazilo u varoš: Savska kapija (današnje stepenice prema Savi), Varoš kapija (početak Pop Lukine ulice), Stambol kapija (kod Narodnog pozorišta) i Vidin kapija (Dušanova ulica).



Raznoliko stanovništvo je živelo u određenim delovima: ispod današnjeg Studentskog trga živelo je tursko stanovništvo; Jevreji su bili u donjem delu oko Dunava i uz ulicu Cara Dušana; oko Zelenog venca, u tom močvarnom delu grada, u trošnim barakama živeli su Romi, a Srba je bilo najviše na padini Save.


Ispod Tašmajdna prostiralo se veliko selo Palilula, a livade i pašnjaci Bulbuldera zelenili su se na mestu današnjih padina Zvezdarske šume, tamo gde je dnas ulica Dimitrija Tucovića i ulice koje se u nju ulivaju. Istoričari pišu da je postojao plan sokaka krajem 18. veka i da ih je bilo 40.

Godine su prolazile, Turci su još držali sve u svojim rukama, tako da značajnija izgradnja Beograda nije mogla početi pre 1867. 

 

Urbanistički planovi


Bilo je i ranije nekoliko pokušaja uređenja varoši , bilo je ideja, urbanističkih ambicioznih planova da se grad proširi ka Vračarskoj padini, ali tek pošto su Turci otišli, pravi planovi regulacije ulica su mogli biti ostvareni. Vlast je donela zakone o gradnji.



Gradska vlast je izabrala stručnjaka Emilijana Joksimovića, profesora arhitekture i prvog srpskog urbanistu, da napravi sveobuhvatni urbanistički plan koji je podrazumevao pravougaonu mrežu ulica od Vasine do Jevremove. Ovaj plan nije slavno prošao, budući da istoričari tvrde da ga Državni savet nije odobrio, pa je parcelisanje ulica i prekrajanje reona nastavilo da se radi bez plana i reda .

 

Kako su ulice dobijale nazive?



Tokom 17. i 18. veka beogradske ulice su najčešće dobijale imena po zanatima koji su se u njima obavaljali (Ćurčijska, Kujundžijska, Kazandžinska ulica).  Ponegde nije ni bilo ulica, samo oznaka sokaka.



Krajem 18. veka veliki broj ulica je nosio turska imena (Spahijska, Muftijina, Derviševa, Deli-Ahmetova) ili su se nazivale po narodnostima - Grčka, Jevrejska, Carigradska mahala. 

 

Ulice su prvi put obeležavane 1872, zatim i 1886, 1888, 1893. Do danas je sačuvano nekoliko naziva ulica iz 1872.: Balkanska, Velike stepenice, Solunska, Skadarska, Lomina, Cara Dušana i još možda desetak njih.


Podaci kažu da je 1930. izvršena najveća promena naziva ulica. Pripadnici raznih nacija koji su se u Beograd doseljavali iz Vojvodine počeli su da zidaju kuće po ugledu na evropske gradove pa je grad počeo da menja svoj lik, ulice su sve više dobijale pravilan oblik, ukrštale su se pod pravim uglom.

 

Na velikom spisku ulica na samom kraju 19. veka bilo je preko 200 naziva. Njih 80 je imena dobilo po toponimima (balkanski termini) samo je ulica Rige od Fere dobila ime po jednom strancu. Postojala je i potreba za nacionalizacijom javne svesti pa su ulice dobijale nazive po balkanskim toponimima (tragajući za potvrdom i dajući im simbol nacionalnog bića).


U vezi sa tim istoričarka Dubravka Stojanović piše: „Imena beogradskih ulica označavala su granice istorijske, srednjovekovne ili pak buduće srpske države. U uši građana postepeno su ulazila imena krajeva i mesta koje oni nisu poznavali, ali koji su preko imena ulica postajali naši (Krajina, Dubrovnik, Zadarska ulica, Sarajevska, Krušedolska, Fruškogorska, Prizrenska ulica)“



Od ličnosti iz starije srpske istorije bilo je ovih imena: Stefan Visoki, Sibinjanin Janko, Strahinić Ban, Car Dušan. Od ličnosti vezanih za kulturu i istoriju ulice su dobili Branko Radičević, Vuk Karadžić, Dositej Obradović, Ilija Kolarac.

 

Admirala Geprata je dobila ime po Emilu Gepratu, francuskom admiralu. Dok je komandovao pukom u Bizerti pomogao je srpskim vojnicima i izbeglicama.

Aberdareva ulica je ime dobila po Kujundžić Milanu Aberdaru (1842-1893)

pesniku i političaru , koji je još bio i poslanik u Rimu i ministar prosvete, bavio se književnom kritikom i tumačenjem filozofskih teorija.

Birčaninova ulica je ime dobila po Iliji Birčaninu (1764-1897) knezu iz Valjevskog kraja koji je pogubljen za vreme seče knezova u Prvom srpskom ustanku 1804.

Ulica Braće Baruh dobila je ime po revolucionarima Isidoru, Bori i Josifu. Isidor, inženjer i narodni heroj istakao se Užičkoj partizanskoj četi, Bora je bio veoma uspešan slikar ( izlagao je u gradovima Evrope), nažalost streljan je u Jajincima 1942. Josif je bio profesor i partijski radnik.

Masarikova ulica je ime dobila po Tomašu Masariku, (1850-1937) državniku i filozofu iz Praga. Bio je borac protiv agresivne politike Austrougarske na Balkanu, borio se za autonomiju Čehoslovačke i bio prvi predsednik Čehoslovačke Republike ( 1918-1936).

Orfelinova ulica je ime dobila po Stefanović Zahariju Orfelinu (1726-1785) istoričaru i književniku. Poznatiji je kao autor „Večitog kalendara“, prvog te vrste kod nas u kom se prvi put govori u nauci i astronomiji. Radio je geografske karte i grbovnike i pokrenuo naš prvi književni časopis „Slaveno –serbski magazin“ 1768.

Sibinjanin Janko bio je erdeljski plemić vlaško-slovenskog  porekla, učesnik srpsko-ugarskog pohoda protiv Turaka 1443. U tom sukobu je predvodio preko 10 hiljada konjanika. Pravo ime mu je bilo Hunjadi Janoš.

Simna ulica je ime dobila po Simi Nešiću (1831-1862) terdžumanu (prevodiocu)  srpske policije tog vremena. Poznavao je jevrejski, grčki, francuski i nemački jezik. Poginuo je na ulici zbog sukoba Srba i Turaka kod Čukur česme.

 

Kafana za običan svet



Kad je u pitanju gradska kafana u Beogradu, veliki broj njih (podsetimo, pre Prvog svetskog rata bilo ih je 330) dobile su imena po geografskom principu. U modi su bila imena gradova Evrope i Rusije pa su se kafane nazivale: Bosfor, Beli Petrograd, Siberija, Mali Pariz, Moskva, Albanija.  


Postoji u literaturi puno tekstova o beogradskim kafanama i poznatim gostima koji su u njima boravili. A gde su sedeli i kafu pili obični ljudi?


Na mestu gde je danas „Pozorište na Terazijama“ krajem XIX i početkom XX veka radila je punom parom, veoma posećena, Šiškova kafana. U njoj su sedeli obični ljudi,  tu čitali novine koje su visili o štapu i bistrili politiku. Do nje je radila kafana „Takovo“ sa velikom baštom, a „Uroševa pivnica“ je bila sastajalište ljudi koji su dolazili u Beograd da za dan, dva završe neki posao.  


Na periferiji je takođe bilo i kafana i mehana. Kada bi doterali stoku na prodaju ili nosili u grad sir i kajmak, seljaci iz Grocke i daljih sela iza Mokrog luga navraćali su u mehanu „Valjevo“ jer je tu bilo mesta za smeštaj kola i goveda. Karađorđeva ulica se nekada zvala Savska jalija, Pribrežje, Savski sokak i bila je puna trgovaca koji su lađama donosili voće, povrće.  Bilo je tu dosta kafana i odmorišta, 1874. je u blizini Save otvoreno toplo i hladno kupatilo.


Na pristaništu je kafana „Liman“ primala ljude željne odmora i zabave, imala je meke minderluke na sredini sobe i mangal uvek pun žara za kuvanje kave i podgrevanje jela. Na spratu su bile sobe za prenoćište i čardak koji je gledao na reku.


Tako je bilo nekad, a danas, odvojite po neko popodne, pratite šta govori vremenska prognoza za Beograd i po lepom vremenu obiđite gore pomenute ulice i neka šetnja Beogradom bude šetnja kroz vreme.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.