Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Moj Nedeljnik

Naprednjački vašar taštine


Naprednjački vašar taštine

Alfred Adler ostavio nam je neke od najilustrativnijih rečenica o ljudskoj sujeti, taštini ili častoljublju. Hirurška preciznost kojom Adler vivisecira fenomen sujete spada u najpoetičnije momente pionirskih početaka individualne psihologije.


Adler tako primećuje da čim težnja za važenjem preotme mah, ona u duševnom životu izaziva pojačanu zategnutost koja čini da čovek razgovetnije uočava cilj moći i sa pojačanim pokretima nastojava da mu se približi. Njegov život postaje kao očekivanje velikog trijumfa. Takava čovek mora da postane nestvaran, jer gubi vezu sa životom, i jer se uvek zanima pitanjem kakav on utisak ostavlja i šta drugi misle o njemu.


Kad sujeta pređe izvesnu meru, postaje veoma opasna. Bez obzira na to što ona čoveka primorava na svakojake beskorisne poslove, koji se više odnose na privid nego na suštinu, i što čovek zbog nje više misli na sebe, a u najboljem slučaju na sud drugih o sebi, on zbog nje lako gubi dodir sa stvarnošću.


Uzmimo za primer skorašnju izjavu Aleksandra Vučića o privrednom rastu Srbije. Predsednik republike je trijumflano izvestio da je Srbija po privrednom rastu na drugom mestu u Evropi u drugom kvartalu, odmah iza Poljske, a da deli treće mesto sa Mađarskom, kada je u pitanju prvo polugodište 2018. godine, posle Irske i Poljske. Ova vest danima je kružila u srpskim medijima i predstavljala se kao dokaz uspešnosti ekonomske politike Vlade.


Ipak, ova vest je isključivo u funkciji zadovoljenja sujete njenog gorljivog glasnika, jer se, kako to Adler jezgrovito razlaže, skoro u potpunosti odnosi na privid nego na suštinu. A to iz prostog razloga što ovi statistički podaci stoje, ali su saopšteni bez ugledanja na sve okolnosti, koje intuitivni otklon od poređenja Srbije s jednom Irskom u ovom kontekstu dovode u čisto logičku ravan.


Ovogodišnji, istina solidan privredni rast Srbije (4,6 %) posledica je, kako bi ekonomisti rekli, jako niske baze, odnosno vrlo niskog rasta (1,9 %) prošle godine, po čemu je Srbija bila u grupi od 40 zemalja sveta koje su jedino imale rast niži od dva procenta. S druge strane, Republika Irska je 2017. godine imala privredni rast od 7,2 %, a Poljska od 4,6 %.


Sitaucija je identična onoj u kojoj se učenik ponavljač poredi sa odlikašem. Učenik koji prvo tromesečje završi sa pet jedinica, pa do polugođa svoje slabe popravi na dvojke osnovano može da kaže da je svoje loše ocene popravio za sto odsto i da je na polugodištu duplo bolji nego na tromesečju. U međuvremenu, neki odlikaši su iz nekih predmeta pali sa 5 na 4, pa su, iako i dalje odlični, u proseku malo i pokvarili svoje ocene. To doprinosi da učenik ponavljač na polugodištu procentualno ima čak i bolje rezultate od odlikaša.


Suština ove zavodljive režimske statistike nije, dakle, da pokaže realne reference domaće privredne aktivnosti, nego da kroz njenu dekontekstualizaciju stvori iluziju ili privid ekonomskog progresa uporediv sa "keltskim tigrom".


Maks Veber je u svom slavnom eseju "Politika kao poziv" pisao da u konačnom postoje samo dva smrtna greha u polju politike: nedostatak objektivnosti i – često, ali ne uvek identična sa njim – neodgovornost. Sujeta dovodi političara u snažno iskušenje da počini jedan ili oba ova greha, naročito u slučaju kada je demagog zainteresovan samo za utisak koji ostavlja.


Iako je, prema Veberu, žudnja za moći jedna od pokretačkih sila politike, "nema štetnijeg izopačenja političke sile od skorojevićke zaljubljenosti u moć i taštom uživanju u osećanju moći, i uopšte od obožavanja moći kao takve. Puki 'političar moći' može proizvoditi ozbiljne posledice, ali njegov rad je zapravo besmislen i ne vodi nikuda".


Baš koliko je besmisleno i poređenje srpskog privrednog rasta s irskim.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.