Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Moj Nedeljnik

Била је понос нације, херој и велика хуманитарка

Datum: 07/12/2018

Била је понос нације, херој и велика хуманитарка

Љубица Луковић

    1. Навести све примере српских жена које су величанствено узели учешће у Првом светског рату било би заиста тешко. Неопходно је ипак говорити о тим светлим примерима који су нажалост уместо славе и сјаја, остали у сенци сећања нашег народа. Једна од жена која завређује дивљење нације и место у историјским уџбеницима је Љубица Луковић. Жена чија су дела можда најлепши примери хуманости и пожртвовања. Рођена је у Панчеву 1856. године од оца Јефтимија Аврамовића, угледног филолога, професора и почасног члана Српског ученог друштва. Имала је брата Симу и сестре Милицу и Олгу. Завршила је Вишу женску школу и једно време радила као учитељица и преводилац.
    2. Убрзо се удаје за младог официра Стевана Луковића, са којим је живела у складном браку, али нису имали деце. Љубица због честих прекомадни свог супруга напушта посао и прати своју љубав из гарнизона у гарнизон. Интересантно је да је у сваком месту где су становали оснивала женске подружнице и радничке школе, те учествовала у њиховом раду.То је вероватно био почетак њеног схватања да жена и поред тога што је добра мајка и добра домаћица, може учинити много више од свог живота и посветити се помогању другима. Постала је потпредседница патриотско-хуманог Друштва „Кнегиња Љубица“, у Београду а касније је изабрана за другу председницу Кола српских сестара и руководила са свим важнијим активностима друштва. Ко год је касније долазио са њом у контакт, стекао је убеђење да је упознао жену великог срца. Када је почела наша четничка акција у Македонији, Љубица Луковић са пуно преданости помаже ову акцију. Свом оркужењу је говорила да у време ратова треба имати животне снаге, да се у извесним моментима не изгуби вера у бољу будућност. Како је саветовала друге, тако је и сама радила. Знајући да ће мале чете морати издржати све страхоте које доносе неравноправне борбе, трудила се да добију довољно хране, одеће и лекова.
    3. Међутим, она је желела да учини и више, па је почела да збрињава и породице хероја који су пали и дали своју крв на пољу части. Када су почели да пристижу први рањеници из Балканских ратова, радила је као добровољна болничарка и непрекидно се налазила уз рањенике. Поред тога она организује и болничарске курсеве.
    4. Величанствен догађај збио се октобра 1912. године када је на захтев начелника санитета Србије, Коло српских сестара организовало помоћ рањеницима дуж пруге Ниш-Београд. Љубица је током ноћи обавестила Одборе и већ ујутро су рањеници на стајалиштима дочекивани са топлим напицима, храном, преобуком и санитетским материјалом.
    5. Слутећи нове ратне сукобе, пред Први светски рат, спалила је сву архиву Кола српских сестара, како ниједна од чланица не би страдала. По преласку српске Владе и целокупне државне управе из Београда у Ниш, са неколико чланица чланица Кола се прешла у Ниш.
    6. Током највеће епидемије пегавог тифуса која почиње да коси животе, читав свет захвата паника, већа него паника од пушака и топова. Љубица Луковић ни тада не зна за страх. Одлази из Ниша у Ваљево, где је био центар епидемије. И то само да изврши једно обећање, да раздели рубље оболелим јунацима које су им послали хуманитарне организације из Енглеске.
    7. Остала је неколико дана и неговала рањенике, али се и сама заразила.
    8. Једанаестог фебруара престало је да куца једно од најплеменитијих срца.
    9. Умрла је као војник на бојном пољу. Умрла је испунивши до краја своју тешку и свету дужност.
    10.  

    Ukupno komentara: 0



    Sva polja su obavezna.