Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Doviđenja dragi plavi

Plavi je bio drug od točkića do ručke

Prilazio sam pokretnoj traci ne sluteći da je tu kraj poslednjeg putovanja s plavim. Teško je, on nema ime i čak nije ni "plavi". Reč je o plastičnom, plavom koferu s kojim sam nerazdvojno prevalio više od dva miliona kilometara po Evropi. Do mene se dovezao ulupan, počupanog mehanizma za zaključavanje i iščupane ručice. Izdahnuo je u trenutku kada sam ga oberučke spustio na mermerni pod po kojem me je cvileći pratio do izlaza s aerodroma. Plavi je i tada bio dobrostojeći kofer u odnosu na većinu saputnika netom izvađenih iz utrobe čelične ptice. No, poput mene, nijedno ga putovanje nije ostavljalo istim. Ovo ga je zauvek promenilo.

Srećno i poletno, ručicu plavog zadovoljno sam prvi put zgrabio u rano proleće, u aprilu 2015. Otišli smo u Berlin vodeći prvu od 35 grupa novinarskih ekipa iz Srbije. Dičio se sjajem i elanom među ucveljenim cegerima, iznošenim torbetinama i nafuranim, kožnim koferima na aerodromskim podijumima. Bilo je lepših, većih, moćnijih i zgodnijih kofera na ovim putovanjima, no plavi je oduvek imao "ono nešto" što ga je ubacivalo preko reda, držalo vedrim, ostavljalo upamćenim i posebnim. Imao je taj neobjašnjivi spoj čvrstine i fleksibilnosti. Bio je pravi plavi.

U sebi je čuvao podatke, novac, karte i putna osiguranja za više od 400 ljudi (novinara, snimatelja, aktivista, blogera, službenika državne uprave, studenata, profesora...) i nikada ni u čiji koverat nije zavirio. A, znao je sve. Pouzdano je na baš sva putovanja u sebi nosio po dve konzerve "Fante", koju kutiju cigareta, nešto odeće i po koju knjigu. Zaključavao se lako, otvarao brzo i uvek bio spreman da u sebe primi šta god bih do njega doneo. A donosio sam dosta.

Plavi je boravio u više od 100 hotela, leteo je većinom "eirbasova", "boinga", ATR-ova, "bombardiera", plovio čamcima, brodovima i feribotovima, trpali su ga u limuzine, mini i obične buseve, taksije, kombije, čak jednom i na motocikl. U metroima i tramvajima ponašao se kao i kod kuće. Nosi ožiljke od aerodormskih nalepnica kao svedoke ljutih borbi. Trpeo je bacanja, mučka guranja, nekoliko jakih susnežica i kiša i dva oluna vetra. Nasmejan i setan (što jeste neobično) - plavi mi je pevao Koena na poseban način.

Plavi i ja smo se rukovali i družili sa hiljadama ljudi. Činio me je sigurnim i omogućio da se brzo odomaćim na stranom tlu. Bio je moj "sef" za dragocenosti i jaruga za kad moram da lanem da su "u cara Trojana kozje uši". Ne znam kada, ali plavi je počeo da se ponaša kao ja ili sam ja počeo da bivam plavi. Ta sigurnost jednog u drugog, to je bio ključ.

Plavi je posustao i morao sam da postupim pametno. Kako "život mora ići dalje" njegovo mesto zauzeo je jedan novi, plastični kofer, crne boje. No kako je, (što je lepo opisao Džef Bezos, osnivač Amazona) "teže biti dobar nego pametan", plavi se i dalje nalazi uz svog crnog naslednika. Prenosi mu energiju i onu neobičnu čvrstinu i fleksibilnost s kojom je došao u moj život.

Jer, šta predstavlja jedna smrt kad si plavi? Samo novu fleksibilnost do nove čvrstine...

Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.