Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

У ПОТРАЗИ ЗА ЧОВЕКОМ (са великим Ч)

Уколико сте некад тражили дефиницију човека, чини се да је она сасвим изобличила изворни облик (у великој већини), вероватно неприметно, можда ни сам не желећи промене које му се свакодневно намећу, немогућности да се одупре и постане део „већине“. Као река која од изворишта својим током кривуда кроз непрегледне природне просторе, у неком делу толико нестварне, а у неком делу опет толико неприступачне, запуштене... и свака та кап је јединка коју је мајка природа придодала другој, јер једна, безвредна капљица није способна ишта учинити.

Тако је и с човеком, неодвојивим делом Природе. Почев од дефиниције да је То најсавршеније живо биће које има високо развијен мозак за апстрактно размишљање до оне да је  То мајмун који се јавио за реч. А колико је Природа утицала на спознаје Њега као биће, постоје хрпе папира истрошене на „љубав“ коју му Она никад ускратила није. И посебно интересантно је то што је данас „виртуелни свет“ узео примат у обликовању будућности овог најсавршенијег живог бића, успевши да га одвоји од свог извора, у великој мери.

Као један од „фанатика“ природе, куће, топлог дома, огњишта и беде у којој одраста мали песник, тада још дете, постао је миљеник кога су краљеви и политичари у то доба позивали да им рецитује своје стихове на њиховим баловима и приредбама у својим велелепним дворовима. Стихове у којима није скривао ту љубав коју су многи (већ тада) „случајно“ запоставили, у потрази за бољим, лепшим, богатијим светом... Реч је о Сергеју Јесењину, бунтовнику свога доба.

Једном приликом, путовао је возом на једно од својих многих поетских вечери. Возом, који је био чудо технике тога доба. Кроз прозор је угледао свој дом и околину, зимску идилу која је уосталом и дефинисала његов песнички опус. Кроз замагљен прозор, на оближњем пропланку, угледао је призор који му је касније нанео болан пораз.  Победу човека над Природом. Тачније машине. На пропланку је стајао коњ, који је угледавши воз како креће, кренуо у кас у намери да буде бржи. Сергеј је навијао за ту племениту животињу, потајно се надајући да је ипак Природа изнад свих достигнућа. Касније је то своје путешествије и описао у једној од песама, схвативши да је човек отишао испред, не осврћући се много на остале... ЧОВЕК – ПРОРОДА 1:0.

Много година касније, наиђох на један снимак који ме је и вратио на једног од омиљених ми песника. Да би доказао своју супериорност и моћ, познати атлетичар усудио је одмерити снаге с Коњем. И – изгубио. Помислио сам и тада, да би ми било драго да је Јесењин ово доживео, вративши тако за онај воз на 1:1.

А у међувремену... пикник (илити излет) на ћебету у природи гледамо само на филмовима, мангупа са гитаром и у друштву за време неког Првог маја смо одавно архивирали, ко још вози скејт, иде на пецање, тера чамац по реци... Већину слободног времена смо апдејтовани, на пуњачу, под шифром, лајкујемо, „срцамо“, ... и јуримо-  Јер и Звонко Богдан (некако ми паде на памет сад и он) лепо каже „све је мање коња, коња који јуре, а у ствари никуда не журе“.

Него, јурите ли Ви негде, ових дана? Чуо сам да у близини има неки парк, каже да је у близини и неки дворац који посећују туристи, дођу тако мало да се опусте... прича се да су ту живели људи који нису никад чули за интернет...

Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



verica vuletic
12.11.2017 - 11:32
Odlicno
Dovoljno je da ovo sto vise ljudi procita i shvate da stoje u mestu. A, ostajanje na mestu je propadanje, pa makar bilo i u drustvu najmodenijeg interneta.