Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Šta nam radi omladina: tolerancija, diskriminacija, ekstremizam

Datum: 11/11/2017

Manjak tolerancije, sve vrste diskriminacije, podržavanje ekstremizma... Veliki problemi za društvo, ali mladi ih još uvek ne gledaju tako, iz čega dalje proizilazi to da ih još uvek većina ne smatra za problem. Mladi poseduju veliki potencijal za rešavanje ovih problema, samo toga još uvek nisu dovoljno svesni, nisu svesni moći koju poseduju i koliki uticaj imaju na celokupno društvo. Ako bi svako svoju decu od malena učio pravim vrednostima, ne bi bilo potrebe mlade sklanjati ih od lošeg društva. Sa mladima treba početi ozbiljno razgovarati kao i obrađivati teme koje se tiču nediskriminacije, tolerancije, jer njihova uloga je izuzetno velika u danasnjim društvenim odnosima.

Od mladih kreću promene. Od početka njihovog osnovnog obrazovanja, potrebno je pokazati im njihovu mogućnost da trenutno, a i u budućnosti mogu učiniti nešto po pitanju napretka društva, da je njihova uloga velika, i da kako odrastaju postaje sve veća. Kroz razne predmete i predavanje potrebno je provlačiti često teme koje se tiču tolerancije i nediskriminacije. U osnovnim i srednjim školama potrebno je više organizovati radionice i tribine na kojima bi sa mladima u većoj meri moglo da se razgovara o njihovim misljenjima, kao i nekim predlozima za bolje sutra, za bolje društvo.Takođe na tim radionicama najpoželjnije bi bilo da učestvuju mladi različitih, nacionalnosti i verskih opredeljenja, na taj način im bi se na jedan još lakši način pokazalo da razlike nema, da zajedno mogu da funkcionišu kao jedan deo društva.

Način na koji mladi odrastaju i u kakvom društvu se nalaze tokom svog odrastanja, ima veliki uticaj na njihov dalji razvoj, što se tiče njihovog mišljenja I društvenog delovanja. Skoro na svakom koraku nailazimo na neke vrste diskriminacije, kako rasne I verske, tako I na ne podržavanje drugačijeg stava i mišljenja. Da bi se ovi problem rešili, u obrazovni sistem potrebno je uneti određene promene, kojima bi se na što veći mogući način ukazalo, da je diskriminacijia nešto veoma loše, da sa njom nema društvenog napretka, kao I da smo svi jednaki ma koje god vere, rase, pola ili mišljenja bili. Diskriminacija kod mladih počinje da se razvija još u ranom detinjstvu, a osnov za to je nepravilno vaspitanje. Dalje taj način vaspitanja samo ide u krug. Trebalo bi pokazati roditeljima I mladima, da je diskriminacija jedan vid nazadovanja društva, kao I da se druga deca ni po čemu ne razlikuju od njihovog deteta. Drugi problem, koji kod nas nastavlja da se razvija je loše informisano društvo mladih. Koje je zatrovano radikalnim nacionalizmom, koji dalje implicira raznim vrstama diskriminacije. Naravno da treba voleti svoju zemlju, svoj narod, svoj jezik. Ali osoba koja govori drugim jezikom I druge je nacionalnosti, ni po čemu više se ne razlikuje od tebe. Dakle nacionalizmom se jedino treba truditi da se očuva suverenitet I treitorijalni integritet države I to je sasvim dovoljno da pokažeš ljubav prema svojoj zemlji, sto ces se zalagati za to. Ono sa cime mozemo početi menjanje ovakvog stava omladine je, veća informisanost I pokazati da razlike ne postoje. Sve ostalo je volja mladih, da li su i koliko su zainteresovani da sprovode ove ljudske dimenzije, ali čim nauče više, zainteresovanost će sigurno biti velika.

Potrebno je da se mladi okupljaju u organizacijama omladinskog karaktera, a ne u političkim strankama, kakva je trenutna situacija. Mišljenja, društveni odnosi I  ponašanja koja će uz prisustvo u stranci, mladi ljudi poneti dalje sa sobom, zavise od toga kakvog je karaktera ta stranka, da li je nacionalistička, ektremistička, ultra desničarska. Jedini vid svog nekog treutnog dokazivanja mladi vide kroz političke stranke, a tako ne bi trebalo da bude. Dokazati se mogu i u sportu i nauci.  Za njih trenutno postoji mnoštvo organizacija koje podstiču razvitak I napredak u okviru srednjih škola I fakulteta, preko kojih bi takodje mogli da se dokažu I to u nekoj određenoj sveri za koju se oni izuzetno interesuje, a ne da im stav I mišljenje bude nametnutu putem pomenutih vrsta političkih stranaka. Potrebno je pokušati trenutno skrenuti im pažnju na određene stvari za koje bi za njihov uzrast bilo normalno da se interesuju. A zakonski regulisati, kako I na koji način mladi da se priključe političkim strankama, da jedini uslov za to ne bude navršenih 18. Godina. Stranke mlade vide kao svoje jeftino oružje za dolazaka na vlast, a to tako ne bi smelo I ne bi trebalo da bude. Naravno da bi mladi trebali da učestvuju u donošenju nekih odluka koje se tiču njih, ali to se takođe zakonski može regulisati da to učešće bude putem omladinskih zajednica, sa mogućnošću iznošenja nekih predloga, saveta, vršenjem anketa među omladinom I putem peticija. Poželjno bi bilo oformiti posebnu grupu pri Ministarstvu omladine I sporta, koja bi utvrdila, a zatim se I bavila najvećim problemima mladih, kako ih rešavati na jedan interesantan način, bez nametanja nekog stava, nego im samo ukazati na neke problem kojih oni još uvek nisu svesni. Grupa bi prventsveno program sprovodila kroz srednje škole, nekoliko puta godišnje, a prisustvo učenika na radionicama bilo bi obavezno. Potrebno je što više mladima ukazivati na njihova prava I obaveze, na koji način da ih koriste I sprovode, da im se njihova ljudska prava što više približe, da budu u potpunosti upućeni u njih. Tako da ih mogu I dalje sprovesti I na neki način obrazovati svoje okruženje po pitanju istih. Upućenost u ljudska prava od najranijeg doba, na nekin način olakšaće dalji život svakome. Njih ne treba sakrivati od javnosti, nego ih što više treba stavljati u prvi plan, njih treba koristiti kao jedan vid modernog oružja.

Na kraju celokupnog razmišljanja, dolazimo do večitog pitanja, ko je u svemu kriv. Da bi problem, ne što brže, nego što efikasnije bio rešen, ne treba ceo proces da se okreće samo oko traženja krivca, nego najvećim delom procesa potrebno je tražiti rešenje.

Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.