Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Mitska Tula

Datum: 10/03/2018

Atlanti iz Tule

Kako je samo ezoterično zazvučala ta reč u našim ušima u malo prenatrpanoj ali dobroj seriji „Senke nad Balkanom“ Dragana Bjelogrlića! Tule!

Znala sam ja, kao i mnogi drugi koje istorija interesuje, za tajno društvo Tule, za mitsko kraljevstvo postanka, za Mariju Oršić i za legendu da se zbog nje Tesla nikad nije ženio i mnogo pre serije. Znali su to i scenaristi, znao je sigurno i Bjelogrlić, nije to znanje ni tako ezoterično. Eto sad, u krupnim crtama, znaju i svi koji su seriju odgledali. Nihil novi sub sole.

Iako sam sklona, kao i sami autori serije da postojanje tih „Tula“ odbacim kao još jedno psihološko oruđe bele dominacije, ta reč, Tula, zvoni mi u ušima, ako ni zbog čega drugog, ono zbog svog ponavljanja kroz vreme i prostor. Jer Tula ima svuda. U Nemačkoj, naravno, u Švedskoj, u Rusiji i u Latinskoj Americi.

Razlog zašto to meni posebno zanimljivo zvuči je da ja živim u Meksiku. U Meksiku je „Mitska Tula“ grad – poreklo Tolteka, mesto postanka civilizacije. Zovu je „mitska“ da bi je razlikovali od „pravih“ Tula jer postoji nekoliko gradova koji nose to ime i dan danas. Koja je arheološka nalazina „mitska“ Tula je tema rasprave. U blizini Tule Aljende u Hidalgu, se nalazi jedno nalazište, veliko, koje je dom Atlanta iz Tule, karijatida izrezbarenih u obličje centralno-američkih ratnika. To je prva Tula. Oko 50 km na jug je Teotihuacan, grad bogova koji je bio star i kad su ga Mešici (pleme koje svi vi znate kao Azteke) i koji je takođe konkurent da bude „mitska“ Tula postanka.

Zašto je Tula grad postanka? Po legendi, grad Tulu je osnovao Ce-Acatl Topiltzin, koga su zvali Quetzalcoatl, „pernata zmija“, što je verovatno bila titula za sveštenika kulta vetrova a ne božanstvo kao što se dugo smatralo. Ce-Acatl je kulturni heroj svog naroda i, kao i mnogi drugi iz te kategorije, u međuvremenu je unapređen u božanstvo. Period njegove vladavine Tulom je „zlatno doba“ mezoameričke civilizacije, idealizovani period pre izgona iz raja koji se pojavljuje u mnogim nacionalnim mitovima. Ce-Acatl je prosvetitelj svog naroda koji ih je naučio umetnosti, trgovini ali i filozofiji i etici. Vrlo je verovatno da je to vladar (ili serija vladara) koji je ujedinio nomadska plemena i priveo ih sedelačkom načinu života.

Tu sad postoji jedan stvar: Ce-Acatla, Quetzalcoatla, „prelepu pticu“ ili „pernatu zmiju“ bije glas da je bio bele puti… i da je imao bradu. Šta je tu čudno? Starosedeoci američkog (dvostrukog) kontinenta su izrazito tamnoputi i kompletno ćosavi. Imati bradu je za njih nešto nestvarno retko. Legenda u krupnim crtama glasi ovako: Pre mnogo vremena, dok smo još uvek živeli u Tuli, nad nama je vladao veliki i pravedni Quetzalcoatl, koji nas je naučio… Jednog dana Quetzalcoatlovi neprijatelji su mu podmetnuli pulque i on se ne znajući napio. U pijanom stanju je iozvršio mnoga nepočinstva. Kad se otreznio bio je toliko osramoćen da je odlučio da nas zauvek napusti. Pratili smo ga do velikog mora, gde se popeo na plovilo od oblaka i oluja ga je odnela, ali ne pre nego što je obećao da će se jednog dana vratiti.

Nakon ove epizode počeo je egzodus Mešika (Azteka) koji ih je na kraju doveo u dolinu koja i danas nosi njihovo ime – Meksiko (Grad Meksiko).

Mi ovu legendu poznajemo na osnovu prevoda aztečkih kodeksa i transkripta koje su sačinili katolički sveštenici u XVI veku. Vrlo je moguće da su oni slučajno ili namerno tumačili tekstove i da su nalazili samo ono što su tražili. Jer, videćete, legenda o Quetzalcoatlu je mnogo godina služila kao opravdanje svima, a posebno Španskim konkistadorima za nasilno naseljavanje i osvajanje „Nove Španije“ onoga što se danas zove Meksiko. Svi su već čuli za priču da su Mešici mislili da je Hernan Cortez Quetzalcoatl, zato što se vratio sa mora upravo onako kako je obećao i zato što je – oh čuda – imao bradu. Sam Cortez je učinio sve što je mogao da izmuze taj mit, da ga što više proširi i iskoristi. Do te mere da moramo da se zapitamo: Nije li sam Cortez (Kortes), ili bolje rečeno donja Marina, Malinče, izmislio taj mit da bi gotovo bez borbe srušio najmoćnije carstvo na kugli zemaljskoj toga doba, na prevaru, sa 250 nesretnika koji su napred nastavljali vođeni samo njegovom harizmom, kao odmetnici i bez blagoslova španske krune?[1]

Ipak, u oba slučaja, i da je Tulu izmislio Cortes i da se zaista radi o autentičnom mitu, kako objasniti nemoguće ime tog grada? Šta je i zašto Tula?

Ako je Tula zaista ime prapostojbine bele rase, mesto sa kog su došli nesrećni Arijevci, zar nije potpuno neverovatno da je iz nje takođe došao i jedini beloputi vladar Azteka? E to je zaista previše.. U slučaju da se sve to zove Tula zato što je Cortez imao neku sumanutu ideju o beloj dominaciji nad smeđkastim domaćim stanovništvom ta priča je podobna da po njoj snimimo neke nove Senke-nad-nečim-drugim.

 



[1] Cortez (Kortes) nikada nije dobio odobrenje da se iskrca na američko tlo. Učinio je to uprkos zabranama i pretnjama koje su iz Madrida i Habane uporno stizale, verujući, što se samo delimično pokazalo kao tačno da je bolje „tražiti oprost nego dozvolu“. 

Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.