Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE
.

Praznik


Visoki Dečani

I bi taj Veliki Momak! Pojavi se niotkuda, sa idejama velikim kao ništa slično što je pre toga moglo da se vidi. I desi se, da ta momčina, sebi sagradi svet. Gurnu ljude unutra, da imaju gde da se skrase, sakriju i sakuće. Ali, ti ljudi behu od slabog materijala sazdani, bez sluha i takta, i ubrzo zaboraviše gde su bili, odakle su pošli i kuda su stigli. Čak se nisu sećali ni ko ih je stvorio, a nisu svi očevi nečiji sinovi, ni sve majke bezdetke i kopilad. Jednostavno, krvne veze ne obavezuju na zahvalnost za poklonjenu beskrvnu divotu. Uhvaćena u tužbalicu o prolaznosti svega, bez obzira koliko usputni zaborav bio bezbolan i spasonosan, harmonija nije mogla da opstane bez melodije. E, onda je Veiki Tip poslao svog jedinog, i vrlo jedinstvenog sina, jer se nešto moralo učiniti kako bi dobornamerno stvoreni svet postao i dobromisleće mesto. On je jedini znao da ono što se stvori s visine, ne mora da bude nisko u svojoj niskosti i da se može biti običan u svojoj gluposti. Njegov sin je sišao dole, hodao je okolo pevušeći molitve kao poskočice i govorio vedru istinu kakvu nikada niko od ljudi nije čuo. A nije se kitio hrabrošću, slavom, ni vidovitom smernošću. Dozvoljavao je da ga opisuju kao siromašnu skitnicu i čudaka. Izabrao je da put bude njegov dom. Potpuno različit od bilo kog heroja opevanog u pesmama, on nikada nikome nije učinio ništa nažao, ništa zlo, ništa loše, nije grešio, nije prešao granicu, niti ih je za druge iscrtavao u kamenu i pesku.
Ali, nekim ljudima je smetao, baš takav- bezgraničan i neosuđivan. Nisu mogli da veruju da je lepota bezgrešna, da je dobrota slađa od divljeg planinskog meda i da je milosrđe čistije od izvora ambrozije u kojima su lovili jedni druge. Bilo im je dosadno, i bili su besni, što im Veliki Gazda nije izmislio nijednu životinju za igru, čuvanje, mučenje i gozbu. Zato su se okomilli na njegovog sina. Spremali se da mu zabiju klinove ispod noktiju , čak i da mu poneki nokat iščupaju, samo da ga nateraju da počne da beži od bola, kako bi imali pravi plen, pravu metu, pravi cilj u ovom nenormalno mirnom, besmislenom svetu. Sin je znao za njihove namere, ali se nije skrivao, niti ustuknuo u svom koračanju s blaženim predoumišljajem. Nastavio je da nemoćne zabavlja, čineći razna čuda i pričajuci im čudesne priče o tome kako postoje i neki drugi ljudi kojima nije teško da žive bez zločina i kazne. Kada su se himne i balade proširile u glasine što su pretile da prekriju čitavo nebo, tada se prevršila svaka mera zastrašenosti. I zastrašeni ljudi postaše opaki ljudi, još stvarniji i besmisleniji u svom poganom očaju. Dočepali su ga se u velikom gradu, gde gomila živi kao gomila. Tukli su ga, pljuvali,psovali, silovali u ime ljubavi koju je propovedao. Čerečili su ga pevajući kako to sve čine za njegovo dobro. Smejali su se grohotom i šalili maštovito, iako duha nisu imali. Kupali su se i valjali u njegovoj krvi-sve vreme čežnjivo zamišljajući da su životinje.
Ipak, mislim da bi svakom bilo drago kada bi znao da ova poznata priča ima srećan kraj. Nakon što se ljudsko pirovanje završilo u stilu poučne predstave, a lažne znamenitosti bile pokopane kao oglodane kosti, sin Velikog Šefa je oživeo u slavi. Iskoračio iz groba, pomilovao svet po jednoj jedinoj i nevinoj glavi koja je sve prethodne grozote prespavala i otišao dalje gde je bio potrebniji. Samo ponekad neko, svojim darom i lepotom duše, izrazi taj dodir, tu simfoniju; i podseti na prisustvo ovog sina koji je živeo udobno u raju, ali je odustao od svih uživanja da bi bio raspet na krstu. Viseći iznad surovih rugalica, došao je čak dovde da nas oslobodi nas samih. Učinio je to jer je bio pravi sin, čiji je otac imao veliku ideju, možda i plan, kako bi stvari u njegovom svetu trebale da izgledaju i na koji načina da traju, dok Veliki Momak ne odluči da povede ljude sa sobom i odloži ih u jedan drugi svet koji je stvorio po uzoru na ovaj koji je nama prepustio...

Ukupno komentara: 0


Sva polja su obavezna.