Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Brzi svet

Datum: 09/08/2017

Današnji svet je jako brz. Prebrz često i za oko. Brzina je donela toliko blagodeti. Ljudi prevaljuju ogromne razdaljine za nezapamćeno kratko vreme, na primer. I sve je danas nekako brzo. Brzi avioni, brza hrana i brzi seks. Brzo na piće u bistro (a i 'bistro' na ruskom znači 'brzo'), brzo hodaj i brzo radi. Javi se brzo. Moramo brzo u brze reforme. Brzo reaguj i brzo čitaj!

Brze scene filmova su uzbudljive, a uzbudljivi filmovi donose novac, pa su svi blokbasteri nekako brzi. Na banderama su polepljeni oglasi o brzom kursu za pedikira ili nemačkog jezika. Progovorite za 30 dana. Tri meseca, najviše.

Brze su i aplikacije mobilnih telefona. Na onom starom je se tako sporo otvarao Fejsbuk ili Instagram. Ovaj novi radi kao munja. Brzo. I internet je sve brži. Kanada je čak u svoju kvalifikacionu listu kvaliteta života građana uvela i brzi internet. I fudbal je sve brži. Ono što je Maradona radio sa sedam i po, Mesi danas radi za tri sekunde i četvrt. Duplo brže, tvrdi Ćiro Blažević pozivajući se na neka merenja stručnjaka. Atletičari se sve više drogiraju. Da bi bili brži. Kolika je to brzina, velikom brzinom napala svet, svedoči jedan podatak s početka 20. veka. Tada je najbrža vojska Evrope bila poljska konjica čije su jedinice prelazile četiri kilometra na sat u premeštanju trupa.

Žurimo na posao i s posla. I od sve te brzine nemamo više, već manje slobodnog vremena. A lekari stalno govore kako bi trebalo usporiti malo. Posao i zabava neće izmaći. A zravlje može.

Pitanje je može li ovu brzinu savremenog sveta čovek da podnese. Nemački filozof medija Peter Vajbel iz Karlsruea smatra da ne može. On pretpostavlja da će čovek budućnosti moći da preživi samo ako postane Terminator, veštačkih udova i mozga. I bez srca. Ono nije potrebno. I ima za to Vajbel računicu. Potrudio se da pronađe statistiku koja kaže da se svakog minuta izmisli nova matematička jednačina, a svaka tri minuta fizička. Na svakih pet minuta medicina dobije novo otkriće. Sveukupno svetsko znanje se na deset godina udvostručuje.

Ali, smatra Vajbel, samo četvrtina znanja biva iskorišćeno, i to prema desetom delu čovečanstva. To je, za njega, nepobitan dokaz da čovek, ovakav kakav jeste, ne može da prati ubrzani razvoj nauke. A niti može, niti treba da je zaustavi. Zato čovek mora da se menja i to tako da ne može da se osloni na evoluciju, već je na pragu egzoevolucije, evolucije koju će sam kontrolisati.

Brzina ne dopušta modernom čoveku da se opusti. Što je savremeniji, život je brži i grozničaviji. Mi smo u besmislenom osećaju žurbe i nedostatka vremena. Veliki procenat savremenih bolesti uzrokovan je napetošću proistekloj iz žurbe. Brzamo i mislima i rečima. Odluke takođe donosimo brzo, a brzo iznosimo i sudove. Brzo se pokajemo, svađamo i mirimo.

A problem čoveka nikada nije bio vreme. Šta uopšte znači toliko puta izgovorena fraza da nemamo vremena. Dobro, nekad ga zaista nemamo, ali to mora biti samo trenutno. Pravi problem nije vreme koje je tu, već upravljanje vremenom. A to nema veze sa brzinom. Danas je gotovo greh biti spor. Ljudi čak halapljivo jedu. Brzo, kao da će im neko oteti tanjir. I porodični ručkovi sve kraće traju, negde između onih koji u žurbi za trpezu kasne i onih koji sa nje jako žure negde. Uglavnom nigde. I poslodavci traže maksimum brzine i našeg vremena.

Ali, ni mašine ne mogu stalno brzo da rade. Pokvare se. Greše. Zapliću konac u šavu, pojedu tek otkucani tekst, spale ručak ili se samo zaustave nasred druma. Prokuvaju.

Ali, da bi se razlikovali od životinja i mašina, moramo da razmišljamo, a za to je potrebno vreme. Potrebno je malo usporiti. Samo malo.

 

 

 

Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.