Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

(Ne)održivost penzionog sistema

Temom penzija, tačnije upravljanjem perfomansama penzionih fondova kao institucionalnih investitora, ranije sam se bavila na fakultetu u okviru svog master rada.

Danas, obavljajući svoj posao, svedok sam značajnog broja penzionera koji se u osetljivom životnom dobu zadužuje.

Na drugoj strani, postoji ne mali broj budućih penzionera, koji usled neodgovornog poslovanja državnih i privatnih poslodavaca, uplaćuje doprinose za godine za koji poslodavci to nisu činili, suočavajući se sa ozbiljnim finansijskim izazovima u tom procesu, a sve  cilju ostavarivanja prava na penzije.

Zbog toga je značajno govoriti o temi penzija i penzionom sistemu što češće, kao bi javnost u potpunosti bila upoznata sa situacijom koja se tiče svih nas.

Penzioni sistem je bitna stavka zemlje najpre sa socijalnog, ali i sa ekonomskog i finansijskog aspekta. Prva penzija u Srbiji isplaćena je još 1833. godine od strane kneza Miloša Obrenovića, pa bi se sa pravom moglo očekivati da danas postoji stabilan sistem, koji pruža sigurnost kako današnjim, tako i budućim penzionerima. Međutim, kao što znamo penzioni sistem nalazi se u velikoj krizi i u procesu reformisanja. U Srbiji je penzioni sistem je organizovan u vidu državnog fonda, kao i kroz postojanje i rad dobrovoljnih penzionih fondova.

Treba istaći da je kod stanovništva prisutan rizik od privatnih penzijskih fondova i njihovih ulaganja, upravo zbog dugog roka za koji se poslovne aktivnosti vezuju, ali i nedovoljne finansijske pismenosti i obrazovanja. Vrlo je teško kod ljudi razviti racionalno razmišljanje, pa ukoliko treba da biraju između privatnih fondova i države, opredeliće se za državu.

Problem postojećeg, takozvanog sistema „protočnog bojlera“ je njegova neodrživost. Još u vreme kada je razvijao model penzionog sistema zasnovanog na doprinosima, Bizmark je predvideo granicu do koje će sistem funkcionisati, nakon koje nastupa kolaps sistema. Sistem može uspešno funkionisati u zemljama sa ekonomijom u usponu i većim brojem mladog stanovništva, sve dok je broj zaposlenih i penzionera u odnosu od 4:1. Teškoće nastaju ukoliko manje od 3 zaposlena izdvajaju doprinose za 1 penzionera. U Jugoslaviji je početkom 50-ih godina dvadesetog veka, odnos broja zaposlenih i penzionera bio 1:5, u 1987. godini 1:3,05, dok je danas taj odnos 1:1,1 (zvaničan podatak za 2015. godinu Republičkog PIO fonda).

Do ovakve statistike dovelo je nekoliko činilaca, među kojima su ključni produženje životnog veka, negativan natalitet, kao i sniženje procenta radno sposobnog stanovništva. Svi činioci imaju trend koji će se i dalje negativno odražavati na penzioni sistem.

Upravo zbog navedenog, postoji ključan problem finansiranje penzija, jer se kroz sistem doprinosa ne obezbeđuju dovoljna sredstva za isplatu penziju. Nedostajuća sredstva se finansiraju iz budžeta republike. Kako je budžet Srbije u deficitu, Vlada se zadužuje.

Na sve treba dodati i činjenicu da penzije sve manje prate plate, te da je danas učešće prosečne penzije u odnosu na prosečnu zaradu 52,2%. Očekuje se da će daljim izmenama zakona i reformama penzije za 20 godina činiti 30% prosečne zarade.

Sa ovim problemom se svakako, ne suočava samo Srbija, već i većina članica Evropske unije. Međutim, ove zemlje su u proces reformi ušle znatno ranije nego Srbija, i tako omogućile očuvanje socijalnog mira.

Problem Srbije je i slaba privredna aktivnost, a time i slabo razvijeno finansijsko tržište, te postojeći dobrovoljni penzioni fondovi nemaju široku investicionu arenu.

Merama državnih organa i institucija, treba učiniti napore kako bi se situacija promenila, a time i dalji razvoj finansijskog tržišta učinio mogućim. Značajno je ukazati na pozitivne primere pokretanja javnih emisija municipalnih obveznica (obveznice lokalnih samouprava).

Uspešan razvoj finansijskog tržišta Srbije onemogućen je brojnim rzicima koji vladaju na tržištu, a značajnu ulogu u njihovom eliminisanju igraju regulatori. Studije nekolicine relevatnih izvora su pokazale da su javna preduzeća u mogućnosti da u relativno kratkom roku kreiraju visokokvalitetne i niskorizične instrumente. Institucionalni investitori bi pokazali tražnju za ovim instrumentima, a tako bi se smanjila cena kapitala koji je pribavljen na ovaj način. Ugledajući se na javna preduzeća, i komercijalna bi mogla da krenu sličnim putem. Kako bi navedeno bilo ostvareno potrebno je uložiti napore, ali bi ih koristi koje donesu opravdale.

U cilju obezbeđenja daljeg funkcionisanja državnog penzionog sistema spovedeno je niz reformi (Izmene i dopune Zakona), a na osnovu dosadašnjih studija i analiza odbačena je ideja uključivanja obavezne štednje u privatnim penzijskim fondovima, tj. razvoja II stuba penzijskog sistema.

Međutim, uzimajući u obzir demografsku i ekonomsku situaciju, reforme nisu završene, jer ne obezbeđuju trajna rešenja. Izvršenim promenama u Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju nisu zadovoljni građani, dok na drugoj strani on ne puni dovoljnim novčanim sredstvima Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje. Poslednjim merama Vlade u cilju štednje, penzije su smanjene, što izaziva nezadovoljstvo građana. To je još jedna od činjenica koja govori da će se o reformama penzijskog sistema i dalje raspravljati.

A u tu raspravu je potrebno uključiti i široku javnost, najpre informisanjem o dubiozi državnog fonda. Potom je poželjno građane finansijski obrazovati kako bi shvatili značaj i doprinos ulaganja na finansijskom tržištu.

U vremenima koja su izazovna i za zemlje razvijenije od Srbije, a poučeni ranijim iskustvima, moramo biti aktivni učesnici, a sve kako se u budućnosti ne bi pronašli u onoj narodnoj “pitaće te starost gde ti je bila mladost”.

 

 

Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



20.09.2016 - 17:30
Greska
U tekstu je mahinalno permutovano i upisano odnos zaposlenih i penzionera 1:5, umesto odnos penzionera i zaposlenih.