Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kakva je to majka koja te se odrekne jer si drugačiji

Već je stigao novi Nedeljnik, a ja nikako da se nakanim da prokomentarišem tekst Zorice Marković o životu transrodnih osoba u Srbiji iz prethodnog.

Pre svega, moram da čestitam sagovornicama na hrabrosti, treba je imati u ogromnim količinama da se onako nešto javno ispričalo.

Svaki put kada se susretnem sa temom homofobije, i svih ostalih fobija prema drugačijima obuzme me neka tuga.

Zašto smo toliko zatucani, zašto ne prihvatamo drugačije, zašto stavljamo etikete. Kako smo zaboravili da su nam ih lepili godina, i da nam nije bilo prijatno.

Možda mogu da razumem strah od nepoznatog, od drugačijeg (nasilje nikako), ali da se jedna porodica odrekne nekoga jer je rođen u pogrešnoj koži to ne mogu nikako.

I taj deo teksta me je najviše pogodio. Citiraću ga: "U mom slučaju bliski nikad ne shvate", kaže Marko. "Moja sredina je mala, vrlo tradicionalna, i tu nema drugačije nego kako je propisano. Ne pitaju me da li patim, da li sam patio u detinjstvu. Oduševim se kad vidim da roditelj tokom odrastanja pruža podršku detetu i bori se svim snagama zajedno sa detetom jer mu je najbitnija njegova sreća. S vremenom prestanete da se borite za njihovu ljubav jer nećete nikoga da molite da vas voli, okrenete se svom životu jer morate da idete dalje. Ali, ako ja stvorim porodicu, znam da ću im ja uvek pružati podršku."

Ovakvi primeri su pokazatelj da su nam potrebni edukativni timovi koji će ići od mesta do mesta i učiti ljude da drugačije ne znači pogrešno, da se ne odriču dece olako. Zato nam trebaju psiholozi koji će, osim sa trans osobama, raditi i sa porodicama. Prilagođavati ih "promeni".

Ta deca nisu juče odlučila da su drugačija, sa time su rođena, što znači da su takva oduvek bila, i da ste ih takvu voleli dok su odrastali. Kako onda odjednom možete da ih mrzite?

Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.