Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Домовина личи на своје синове

Почетком двадесетог вијека, један млади српски књижевник, Душан Васиљев, рече: „Домовина – то су сви наши снови“. Ријечи долазе од писца чији се живот одигравао бурно на ратним пољима, а угасио се већ у 24. години, полако, као свијећа која постепено догоријева, док се од ње дим одваја као душа од тијела, а фитиљ постане пепео. Васиљев запечати домовину у многим срцима и придружи се вјечној гарди небеској.

Нама осташе снови и печат у срцима свих хероја који су своје топле домове замијенили суровим бојиштима, а своје животе већ давно препустили Богу. Наша домовина, као и снови поста безгранична, а никада апстрактна и одвојена од нас.

Док је вијекова и људи који су вјерни домовини, она никада неће зависити од граница и све докле год постоји неки Србин тамо далеко, тамо је и домовина свих Срба.  Ми, синови наше домовине смо често кроз историју, а и кроз нашу садашњост бивани несрећни, много пута расељени и продани, често издани и преварени. Кроз читав живот појашњавамо чији смо и одакле смо, упорно објашњавамо гдје је наша домовина и гдје завршава. Наша домовина је управо бескрајни сан, без иједног зида и међе, али уз то и вјечно неодређена земља. Домовина личи на људе. Наш народ је вијековима страдао у ратовима, живио под туђом власти и патио у биједи. До краја осамнаестог вијека под влашћу Османског царства, док се данас налази у западњачкој окупацији. Подијељен од стране других људи, одвојен од своје дједовине, својих хектара земље у родноме селу и колијевке своје традиције, културе и обичаја. Но, пред бројним непријатељима, Србин ипак оста јак, остаде жив на првој линији фронта, остаде жив и поред одвајања од свога народа, многих метака у срце војничко и ножева у леђа већ израњавана.

Преживи Србин, но уморен, огорчен, издан и преварен, и даље живи у измореној, огорченој, изданој и превареној домовини својој. А онда, када дође тај дан, када са лажном жељом за помирењем, дођу они који под чијом си власти био стотинама годинама, када дођу, таконазване, напредне земље, тада се сјети своје историје, својих предака и своје домовине. Када дође Њемац, Француз и Американац, па на карти покажу своју домовину, ограничену и цјеловиту, ти Србине покажи своју отаџбину, сваки метар земље гдје Србин дише, не заборављајући ниједног. Покажи најприје на срце храбро у којем је домовина, домовина која дијели трагичну судбину народа, али домовину која опстаје и која никада изумријети неће. Домовина су сви наши снови. Домовина је одраз њених људи. Домовина је лик њених синова. А кад окупатор пита: „ А њена граница?“

 

До плавог неба изнад ње, најдубљег коријена њеног и посљедњег Србина живог. То је за Србина домовина.

Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.