Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Švedska, zemlja obećana (ali, ne i za mog ćaleta)

Datum: 17/05/2017

- ISTINITA PRIČA -

Moj ćale je kao dete ostao bez majke. A u našoj se široj porodici desilo to, da je moja dalja rođaka (u daljem tekstu baka) rodila dete, dve godine nakon što joj je muž umro. Porodica je dete prihvatila, i niko mojoj baki nije rekao ništa loše, ali, selo joj nije oprostilo izlet sa podoficirom JNA. Baka je uskoro rodila kćerku. Baki je moj ćale bio uteha, a baka je mom ćaletu bila uteha takođe. Jedno su se drugom našli njih dvoje, svako u svom bolu. 

Čim je Tito, krajem pedesetih (ili je to bilo početkom šezdesetih?) zainteresovanima za rad u inostranstvu podelio pasoše, moja je baka prva stala u red na šalter, i otišla u Švedsku. Čim se tamo malo snašla ( a snalaženje šezdesetih u Švedskoj je, po njenim rečima, podrazumevalo da ti, dok radiš u fabrici, nad glavom stoji šef koji ti psuje majku jugoslovensku i komunističku. Ne treba, naravno, zaboraviti ni konstantne pretnje ustaške emigracije), baka je za sobom dovela i svoju kćerku. Onu, koju je selo od milošte zvalo kopile.

Umre relativno skoro moja baka. I moja tetka, a ćaletova sestra, pozove mog ćaleta da dođe u Švedsku, da joj se nađe u njenoj patnji, i da zajedno upokoje baku. Inače, moja se tetka, a ćaletova sestra, svojevremeno udala, rodila dete, a potom i razvela od mog teče Šveđanina. Kako sam kasnije shvatio, glavni razlog tom razvodu je bilo tečino nerazumevanje ZAŠTO, pobogu, mojoj tetki toliko smeta to što on spava sa drugim ženama. Neminovni krah je nastao onog trenutka kada je teča Šveđanin (mrtav pijan) u zlo doba noći u bračni krevet doveo dve Jugoslovenke, probudio moju tetku, i zamolio je da  prevodi šta to one pričaju.

No, vratimo se ćaletovim doživljajima iz najperspektivnije evropske države. Pošto nismo znali tačan datum sahrane, kupimo supruga i ja ćaletu kartu za Malme u jednom pravcu. Ode ćale na sahranu, posle osam dana me zove da ga sačekam na Surčinu. I čekam ja njega...

Sad, da biste priču razumeli kako treba, nastavićemo od samog kraja. Dakle, prolazi ćale kroz pasošku i carinsku kontrolu, ja pokušavam da ga zagrlim, on se opire, i viče "Vozi me na plac"! Mislim, mali je to put za džet leg, ali, hajde, nije dugo leteo, pitam ga ponovo kako je, kako je bilo, a on se još glasnije prodere " Vodi me, bre, na plac"! 

I ja, šta ću, platim parking, i odvezem ga na plac, tu, u okolini Beograda, lepa šuma, i naš plac u njoj.  

Dođemo mi na plac, ćutimo sve vreme, ćale pravo pod krušku, legne, iščupa vlat trave, počne da je gricka, i gleda u nebo... i počinje matori svoju priču.........

 

Kako, dakle, nismo znali tačan datum sahrane, kupili smo matorom kartu u jednom pravcu. Čim je sleteo na aerodrom u Malmeu, i njega, i Šiptare, i Rome, i ko zna koga sve ne, sproveli su u sobu bez prozora. Jednog po jednog, izveli su ih pred neku vrstu suda, gde su dva osnovna pitanja bila, na švedskom, naravno, 1. Koliko ostajete, i 2. Koliko novca imate kod sebe?

Sad, ćale nije imao pojma koliko ostaje, jer, kako je ranije rečeno , nije znao datum sahrane. A na drugo pitanje, odgovor je, jelte, koliko god da iz Srbije poneseš, to je za Švedsku smešno malo. By the way, moj ćale ni ne zna švedski, ko zna kako se sporazumeo sa islednicima. Iskoristio je, ipak, pomoć prijatelja, pa je ostvario pravo na besplatan poziv, i uz brdo psovki, mojoj tetki, a svojoj sestri, saopštio u kakvoj se situaciji nalazi. Dalje je sve bilo lakše, jer se moj teča Šveđanin broj 2 pojavio gde je trebalo, i garantovao da će se moj matori vratiti nazad u Srbiju, čim upokoji svoju tetku.

Ovde je zgodno reći još nešto o mojoj tetki, a ćaletovoj sestri... Kada se razvela od mog teče Šveđanina broj 1, sa kojim ima sina, koji je gej, tetka se kasnije udala za drugog Šveđanina, mog teču broj 2. Pošto su se venčali u tetkinim poodmaklim godinama, a kako je teča broj 2 želeo decu, odlučili su da dete usvoje. Kako je tetkin prvi pik na draftu bilo srpsko dete, krajem su osamdesetih doleteli u Beograd, Jugoslaviju, s namerom da usvoje neko naše dete. No, brutalno su ih otkačili, po sistemu " Neće valjda naši siročići da rastu u Švedskoj, na trulom zapadu". ova rečenica zaslužuje da se napiše još jednom, velikim slovima; NEĆE VALJDA NAŠI SIROČIĆI DA RASTU U ŠVEDSKOJ, NA TRULOM ZAPADU. 

 

Idemo dalje...

 

Kako su tetku i  teču broj 2 odbili za podobne za usvajanje beogradskih siročića, odu oni u Kolumbiju, i tamo usvoje prelepu devojčicu, crne boje kože. Sve je bilo lepo, dok dete nije poraslo dovoljno veliko da shvati kako je ona crna, a mama, tata i bata su beli. da bi joj olakšali, odu oni opet u Kolumbiju, i usvoje i dečaka, crne boje kože. U vreme dok je moj ćale bio tamo, devojčica se udala na severu Švedske. Ali je dečak bio tu, sa mamom i tatom. U to je vreme Srbija igrala neke kvalifikacije u fudbalu, koje moj matori voli da gleda. Kako tetka i teča rade, nisu mogli da gledaju fudbal sa mojim matorim, ali, gledao je moj rođak, crne boje kože, u dresu Nemanje Vidića, grlio je i ljubio mog ćaleta svaki put kada bi Srbija " stavila" nesrećnim Farskim Ostrvima. 

    Kako tetka i teča, dakle, rade, ćale je vreme ubijao šetajući po Malmeu. Kaže, u gradu gde pivo košta 8 evra, ostaje ti samo da šetaš. Tokom šetnje, prepoznaješ po fizionomiji Šiptare i bosanske Muslimane. Vidiš im u pogledima da i oni prepoznaju tebe. I da bi te ubili da mogu. I ta je želja uzajamna.

   Dođe dan sahrane moje bake. I ćale shvati da - nema sahrane. Preskupo je to tamo gore, a i pop naš najbliži i nasušni je u Geteborgu, i traži 3000 evra da bi došao na opelo u Malme. I odluči se moja tetka, a ćaletova sestra, ua najjeftiniju varijantu; mamu će kremirati i sahraniti na nepoznatoj lokaciji, a njeno će ime biti upisano u mermernu knjigu, ispred koje priđeš kad imaš vremena, sagneš glavu i setiš je se.... to je stvarno najjeftinija varijanta.

  Prođe i ta, nazovimo je, sahrana, i ćale sa tetkom, tečom, i mojim bratom crne boje kože, ide u posetu mom bratu geju, koji živi sa svojim dečkom. Pokazivali su oni mom ćaletu krevet gde zajedno spavaju, dnevnu sobu gde se maze, i mnogo toga još, onda su servirali večeru za porodicu, a ja zamišljam koliko je moj matori sipao u tanjir...no, dobro, hajdemo nazad na moj plac.

  "I, matori, kad ćeš opet u Švedsku"?

  "Kad su me ostavili na aerodromu, pokušavao sam da nađem onu službenicu što me ispitivala da li ću ostati u Švedskoj", priča matori, dok žvaće u ustima vlat trave, " Čisto da joj kažem, NE BIH, BRE, OVDE OSTAO, DA MI PLATIŠ!"

 

Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



Lukic
20.05.2017 - 19:59
Svedska za neupucene...
Komentar je tu samo radi podnaslova koji bi trebao da bude nesto u stilu \"saljiva/saljivotuzna/nestokreativnije prica\" a ne \"istinita\" jer ja eto prilicno ozbiljno shvatam tekstove koje ova novina zove istinitim. One subjektivno dozivljene delove price ne treba komentarisati ali par drugih bas ne pije vodu ni uz svu umetnicku slobodu. Vas pop, ma koje vere bili, nije bio dalje nego nekih sat vremena voznje a ako se sve to dogodilo u vreme evra onda je verovatno bio tu u gradu. Tri hiljade evra zvuce logicno samo u Srbiji gde preovladjuje misljenje da se u obecanim zemljama svi gadjaju novcem. Troskove sahrane za onog ko nema sredstva snosi opstina, bez obzira na pakovanje.