Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Srpsko selo

Datum: 10/09/2017

           " Srbi žive u selima, i skoro su svi seljaci. Ono malo Srba po varošima, kad god je kakva buna, ili se zatvori sa Turcima u gradove, ili beži u Nemačku, te ih Srbi preziru, i ni ne smatraju pravim Srbima" .  

    Ovako je Vuk Stefanović Karadžić opisivao Srbe u gradovima, u XIX veku. Do pre jedva 100 godina, procenat srpskog varoškog življa je bio gotovo zanemarljiv. Srbi su se držali svojih sela, a u gradove bi, pod Turcima, nerado silazili. Osećali su se mnogo slobodnije u svojim planinskim katunima, jer, što je nadmorska visina veća, sloboda se više osećala. I sami su Turci nevoljno zalazili u srpska sela. A i zašto bi, tamo je vrebala opasnost iz svakog grma. Udobnije im je bilo po palankama i hanovima duž puteva. 

  I nakon odlaska Turaka iz Srbije, naš je narod ostao vezan za selo, tek se neznatan sloj školaraca, trgovaca i zanatlija naseljavao u gradove, i to po obodima, stidljivo. Tu bi doseljenici sa sela, a naročito njihove žene,  još decenijama čuvali nošnju i običaje svog zavičaja. 

   Srpsko selo bilo je biološki nepresušni izvor života. Porodice, bratstva, u srpskim selima bile su mnogoljudne. Bilo je normalno roditi se u porodici sa desetoro dece. U srpskom selu postojala je podela poslova, na muške i ženske. Svaka je porodica uvažavala nepisane, ali strogo poštovane zakone i tradiciju. Najstarija muška glava bi donosila odluke, ostali članovi porodice su to poštovali.

    Rečju, u odnosu Srbije i srpskog sela, SELO JE HRANILO, SELO JE BRANILO.

     I u drugom svetskom ratu, najmanje je srpskih seljaka u redovima NOP - a. Uz neke izuzetke, srpski se seljak držao toga da on ima i svoga kralja, i svoju crkvu, svog sveca, i svoju slavnu  vojsku. Nerado su oni gledali na " komunce " , ljude koji su protiv svih vrednosti koje su na srpskom selu svetinja.

      A onda su im se " komunci " posle rata revanširali tako što su ih preselili u gradove. Industrijalizacijom nove države, mladi ljudi sa sela su preseljeni u novoizgrađena betonska naselja. " Golubarnike ". Srpsko se selo preselilo na Novi Beograd. U jednoiposobne stanove na sedamnaestom spratu. Srpsko selo je opustelo. Ono što nije pošlo za rukom ni Turcima, ni Austro - ugarskoj, uspeli su komunisti. Industrijalizacijom. 

  Još su nekoliko decenija srpski seljaci iz gradova koristili svaki vikend da odu u svoje selo, da u dva dana vikenda pokušaju da srede svoje kuće, njive, imanja. A onda su godine učinile svoje. Nova generacija, rođena u gradovima, iako seljačkih korena, počela je da mrzi selo. Na ceni je bio beton. Asfalt. Najveća uvreda postaje kada jedan drugog nazovemo seljak. 

   Sela su nam sada pusta. Nacija nam je stara. Nekad je selo hranilo, i branilo Srbiju, ponovićemo. Danas, kada srpskog sela nema, ima li Srbije?

Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.