Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Da li su Kosovo i Metohija izgubljeni za Srbiju?

Datum: 03/10/2017

                                          Nisu. 

 

     Kad nešto izgubimo, onda ne znamo gde je to što smo izgubili. A Kosovo i Metohija su i dalje na istom mestu. Mogu se izgubiti ključevi od auta, ili upaljač, ili hemijska olovka. I pare se mogu izgubiti. A neko može izgubiti i pamet. 

 

   Ali se Kosovo i Metohija ne mogu izgubiti, kada je Srbija u pitanju. Kosovo i Metohiju može priznati ceo svet pod nazivom Republjik Kosova, mogu sutra tu paradržavu primiti u UNESKO, čak i u Ujedinjene Nacije, ali, Kosovo i Metohija ne mogu postati  Republjik Kosova dok to ne odobri Savet Bezbednosti. A tamo ih čekaju dva veta, ruski i kineski. 

  I nema veze da li su na Kosovu i Metohiji Albanci većinsko stanovništvo, ni to da li su kosovsko metohijski Srbi ušli u Vladu takozvane države Republjik Kosova, niti ruski ulazak na Krim po istom principu, kao što nema veze ni to da li će Katalonija da se odvoji od španske krune. 

   U Ustavu Republike Srbije piše da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije. A procedura promene Ustava je poznata. A opet, da se u teoriji i desi da nekad neko iz Ustava i izbaci Kosovo i Metohiju, isto će se tako nekad desiti i to da ga neko drugi vrati u Ustav. I ako nekad neko teoretski iz Srbije i u ime Srbije i prizna nezavisnost Republjik Kosova, isto tako neko drugi može praktično da to priznanje poništi i oglasi nevažećim. 

  I nije ovo prvi put da Kosovo i Metohija de facto nisu pod kontrolom srpske države. Jevreji su se tokom 2000 godina od izgnanstva iz Izraela pozdravljali sa "dogodine u Jerusalimu". Čekali su dva milenijuma da se vrate u Jerusalim, i vratili su se. Na kapijama Jerusalima danas se vijori zastava Izraela. A sve što su Jevreji imali, bio je zavet "Ako te zaboravim, Jerusalime, neka me zaboravi desnica moja". I srpska će se zastava ponovo zavijoriti iznad Prizrena. Nadajmo se, mnogo pre nego što prođe 2000 godina. 

     Ne treba pozivati na rat, niti je to cilj ovoga teksta. "Ko želi rat, rat mu u kući bio", kažu naši stari,i slažrm se sa time. Treba se samo pozivati na to da je srpska država rođena na Kosovu i u Metohiji. I da nigde u Evropi ne postoji tako gusta mreža crkava i manastira, kakva postoji na Kosovu i Metohiji. A te su crkve i manastiri srpski, čuvari naše istorije, dokaz našeg prisustva. 

  I ako neko potegne argument " A da li si ti ikad bio / bila na Kosovu i Metohiji", kakve to ima veze? Ima Srba koji nikada nisu bili ni u Beogradu, pa šta? A ko može, neka dođe u Beograd, stane ispred spomenika knezu Mihailu. Već 150 godina naš knez upire prstom u pravac kojim nam valja ići - na Kosovo i Metohiju. 

 

    Dakle, ćeraćemo se još, nema predaje!

Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



Dragan Petrovic
06.10.2017 - 15:41
Da li je baš tako?
Gospodine Predrage, ćeramo se mi već stolećima samo se sami isterasmo. Da počnem sa izgubljenom teritorijom koju ne smatrate izgubljenom. Može se izgubiti iako je tu, na dohvat ruke. Kao što se može izgubiti voljena žena, ili deca ako se ne postupa kako treba. Mi smo Kosovo gubili godinama a da toga nismo svestni. Useljavali su se Albanci i živeli na Kosovu bez dokumenata, naši Srbi, Crnogorci, Makedonci a i sve ostale nacije su sistematski odlazili, prodavali ili samo bežali od nemog terora, kako je nazvala majka mog druga sa Kosova. Odselila se 1959 jer nije više mogla trpeti kako je tretiraju Albanci, nju i sve devojke i žene koje nisu Albanke. Tražila je pomoć od institucija i nije dobila. Pominjete Jevreje i Izrael? Oni su naselili i jos uvek naseljavaju teritorije koje smatraju svojom. Samo tako mozete kontrolisati državu a ne kao mi, nema nas a hoćemo da bude naše. Predlagao sam 90-tih da se vraćamo svom Kosovu, da ne dozvolimo demagošku prevagu, da Priština bude glavni grad Srbije, i da je to jedini način kako naše svetinje zaštititi od vandalizma. Naravno, samo su se smejali. Možda se i vi gospodine Predrage smejete ali ne možemo vratiti izgubljeno dok god nas nema tamo gde je naše.