Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kako Dara od Radojka

Datum: 11/11/2017

foto FB

Izgleda da se našem voljenom i ničim izazvanom predsedniku jako sviđaju jezičke zavrzlame, mada zaista opravdano sumnjam da je u kraju u kome je on odrastao humor i te kako nedostajao. Kao i asfalt uostalom. Sećam se ja te blokovske ekipe, odavali su se provincijskim duhom i kaljavim patikama. Ipak su odrastali u močvari nasilno tapaciranom asfaltom. Znači prvo blato, pa od gore asfalt. Neumitno me misao vuče na bivšeg ministra za građevinski materijal i ugradnju u puteve po imenu Milutin. Milutin je odrastao u močvari i tako je dobio ideju da će ako uspe u životu da se obračuna sa blatom, poklopivši ga asfaltom. Budi i ti kao Milutin.

Naši Zoran i Zlatko, Jin i Jang ili ako vam je lakše braća Mirko i Slavko su šatro igrali basket u blokovima. Starijeg su po njegovim rečima tukli preko pedeset puta tako da ako napravimo barem petodnevnu pauzu kada je vidao rane ispada da je dobijao batine čitav olimpijski ciklus. I dok je vidao rane, on je vredno učio a nije se baktao sa nekim tamo kulturnim revolucijama, kao neki strani plaćenici, dokoni intelektualci, frustrirane babetine, ili dokoličari koji su proneli svetlost Beograda po celom svetu. Trpeo je batine i smišljao osvetu. A u međuvremenu je radio u gvožđari u Londonu i išao sa Zvezdinim navijačima na gostovanja. Krio je od svoje devojke da furaju i još mnogo toga o čemu sanjaju oni koji nisu obukli farmerke pre 40 godine. Ako neko pomisli da između ostalog aludiram i na Đilasa i oko skidanja mraka oblačeći farmerke u četrdesetoj, u pravu je. Mada su ruku na srce njemu, tom dušebrižnom čovekoljupcu, gostovanja su bila i dolazak na Marakanu, ako je uopšte ikada bio na famoznom Severu. I ako je bio, kako ga ja ne znam? Ali nema veze to sada, napraviće on kulu jednog dana, jedino što će biti više od te kule biće jarbol, a jedino od jarbola će biti viši, bolji, jači biće ON.

Hiljade radnika svakodnevno gradi kulu, mada ih ima 700. Nisam ja to smislio. To je on izgovorio pred čovekom, doktorom, vlasnikom 24 i više nekretnina, koga ni sopstvena žena ne voli, pokazujući teatralno rukom ka vojvođanskim ravnicama. Tamo negde su Ogulin, Virovitica i Karlobag. Tamo negde je i njegov mentor, reality vojvoda. Tamo su i Šimanovci i Dobanovci gde drže u kavezu nasilnike. Tupave, plastične, proste ljude koji kreiraju model ponašanja u zemlji Srbiji. Ovde je sasvim normalno da se neko maltretira i to snima. Mi smo se igrali Prleta i Tihog, ovi danas se igraju Lepog Miće, Zorice Marković, Mikija iz Kupinova. Mada on nije prost. On je samo seljak. Voleo je devojku iz grada, ostavio svoja stada, spržio se pod reflektorima kaveza, i sada ga svako zeza. Jbg, majmun radi što majmun vidi.

Danas se klinci u igri ne dele na partizane i Nemce, nego na vaksere i anti-vaksere. Ja zaista ne mogu da se ne osećam poniženo u mentalnom sklopu ljudi koji se slobodno šetaju pored mene gradom.Ako ne može država da ih hospitalizuje i pomogne, vreme je da se naviknemo na Let iznad kukavičjeg gnezda. Upravnik Vesić će svako jutro da nam stavi po tableticu na jezik i lakše ćemo se kretati gradom. Ali postoji jedna greška koju čelnici grada, kada već pominjem Malog i Vesića gore u tekstu, izgleda nisu uočili. Prijatelji ne treba da asfaltirate Skadarliju, a Beograd da kaldrmišete. Treba obrnuto!

I ugasite tu rasvetu po ulicama. Novembar je, aman! Sunčani su dani. Lepi. A i približava se 16. dan pomenutog meseca, kada će u svom sjaju zasijati fontana na Slaviji sa svojim priključnim elementima, poznatijim u narodu kao ulice. Sezona lova na pešake počinje, pazite se.

„Volimo te otadžbino naša“, pevao je predsednik sa metom na grudima na sigurnom dok je estrada stajala na mostovima i obesmišljavala snagu bunta Targeta. Onda je bulumenta sa mostova sišla u grad. „Našli pa zašli“, rekla bi moja mudra baka, novosađanka, dok je gledala hune i tatare koji su tijekom osme ofanzive zauzimali ušorena mesta i uvodili koze kao kućne ljubimce umesto mačaka. I još su tu. Vrzmaju nam se po životima. Gaze nas kao grožđe pred vinokolj. Ali posle gaženja se dobija prefinjena tekućina. To je naprosto civilizacijski ciklus.

Nama ostaje samo da išaramo grad grafitima od kojih je i potekao bunt ka NATO silovanju. „Siđite dole, guze će da bole“. To imam da poručim svom narodu. Ako ovi ne siđu dole, sve će, a ne samo guze, životi da nas bole. Za to služe izbori. Ono zezanje kada dobijete neki papir i potom zaokružite broj 1. I što je rekao neko mudar do tada: „Samo mirno, polako, dostojanstveno i nikako drugačije“. Ako neko vidi Mrđana i Biljanu da šetaju sa strelom pod miškom po gradu, upozorite ih da postoji mogućnost da je pre postavljanja asfaltiraju i zatrpaju kaldrmom. A priča se po gradu da premijerka ima devojku. Hrabro u ovoj asfaltiranoj sredini, gde sve puca sem silikona.

Srećna Vam Nova godina, rođaci!

Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



neidealni
15.11.2017 - 10:17
i Vama sretna NG
Well, ne poznam Beograd niti zivot u njemu ali bas zanimljivo ovo stivo.