Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Зашто смо заборавили Владимира Алексића?

Wikipedia

Владимир Алексић је први Србин који је полетео једрилицом сопствене конструкције у октобру 1909. године, само неколико година након браће Рајт (1903). Осим тога што се сматра једним од пионира ваздухопловства, био је и лекар, писао је песме и новеле, бавио се политиком, свирао је клавир, говорио је више страних језика и преводио Гетеа. Без обзира на све што је учинио, данас је неправедно заборављен.

Др Владимир Алексић је рођен 1873. године у Банатском Новом Селу. Након неколико година породица Алексић се сели у Панчево, где Владимир завршава основну школу, а студије медицине у Грацу. Иако је умро веома млад, у 38. години, успео је да током живота много чим одушеви Панчевце. Једноставно, био је човек испред свог времена. Отворио је прву ординацију у Панчеву, и као да то није било довољно, те је обезбедио и први рендген свом граду. Био је власник санаторијума који је превазилазио европске критеријуме по својој опремљености (1908). Поседовао је операциону салу, медицинске апарате, купатила, водовод и струју. Важно је напоменути да је Панчево добило електричну струју скоро 20 година након Алексићеве прве електричне централе.

Врло је могуће да би данас неко толико успешан, независан и имућан покушао да оде из Србије, или не би ни марио за тим у каквом стању се налази друштво. Међутим, доктор Алексић је имао много шира схватања. Због свести о непрестаним покушајима мађаризације, основао је патриотско друштво „Узданица“. Пошто је један од начина очувања националног идентитета управо снага интелекта, на дружењима које је „Узданица“ организовала слушала су се предавања из технике и уметности, читале су се песме. Наиме, Владимир А. је велики значај придавао српској књижевности. Наравно, одржавана су предавања из ваздухопловства на којима је говорио др Алексић. Због једне набујале родољубиве изјаве био је притворен два месеца. Одузимање слободе му је тешко пало, па је своју тугу изразио стиховима – написао је песму „Роб“.

Жеља за летом јавила се на тераси санаторијума, одакле је пуштао своје прве моделе. У том послу, који је тада већини можда личио на безазлену игру, помогао му је мајстор Јордан. Лет аеропланом, по ком би требало да памтимо његово име, начинио је 1909. године. Али, занимљиво је да 30 година касније, у самој близини поменутог лета, бива отворена фабрика авиона „Утва“. Случајно или не? Свеједно је, јер колико је требало народу да заборави име овог пилота, толико је требало и „Утви“ да изгуби скоро сав свој сјај. Међутим, неко дуго није могао да заборави Алексића, а то је Исидора Секулић. Она је 12 година живела и радила у Панчеву, и за то време се дружила са Алексићем. Спајала их је љубав према књижевности, према језицима – обоје су били полиглоте. Били су интелектуалци и могло би се рећи да су представљали културну елиту почетком XX века. Након неразјашњених околности, Исидора и Владимир су се удаљили, после чега је она заувек напустила Панчево. Др Алексић је преминуо 1911. год. у Београду, а макета аероплана чува се у Музеју ваздухопловства.

Мештани Банатског Новог Села, Алексићевог родног места, изразили су жељу да се ближе упознају са овом историјском личношћу. Због тога је Удружење „Наше НОВО село“ крајем јуна организовало трибину на којој је говорио магистар Милорад Илић, дипломирани инжењер ваздухопловства, који је излагање о Алексићу завршио речима: „Живот на земљи му је био кратак, лет још краћи, али довољно дуг да буде историја“.




Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



dejan
02.07.2016 - 13:40
Vladimir Aleksić
Nisu ga baš svi zaboravili. Već nekoliko godina postoji maketarski klub Vladimir Aleksić u Pančevu. Već tri godine u oktobru organizuje maketarsko takmičenje gde se okupljaju klubovi iz cele Srbije.