Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Nismo drugačiji već posebni

Bilo je sunčano jutro, krenula sam gradskim prevozom na posao. Gužva je bila kao i obično. U autobus je ušla devojka sa bebom u rukama. Vozač je naglo pokrenuo autobus i devojka je slučajno nogom nagazila  gospođu srednjih godina koja je sedela i koja se, pre svega,  nije ponudila da ustane devojci sa detetom u rukama. Devojka se svakako okrenula i kulturno izvinila gospođi i stala do prozora, odmah do mene. U tom trenutku gospođa je počela svakakvim pogrdnim imenima da naziva devojku i da viče na nju. Devojka je ćutala. I ne znam zašto ali se okrenula ka meni i upitala me: ”Šta mislite da li bi mi ova gospođa sve ovo rekla da nisam romkinja?” Verovatno je u mojim očima već videla spreman odgovor.

 

Odakle želja u ljudima, tačnije odakle pravo određenim ljudima da bilo koga tretiraju, na bilo koji način. Kada kažem bilo koga mislim i na životinje, na drveće, na vodu, na sve što je živo. Samo zato što su odrastali u boljem okruženju, jeli zdraviju hranu, igrali se boljim igračkama, išli redovno u školu, stvoren im je osećaj sigurnosti i moći. Osećaj da imaju neka veća prava. Možda i imaju… na svom poslu, u banci ali svakako nemaju pravo da bilo koga  poseduju. Taj gnev najčešće osete na svojoj koži ljudi koji boluju od neke bolesti, koji žive i rade na ulici ili ljudi koji su neobrazovani. Svi smo jednaki. Svima nam je rođenjem data nevinost, inteligencija i duhovnost.  Samo nam se razlikuje fizionomija tela. Boja kože, kose, očiju i zbog toga smo ne drugačiji, već jedinstveni, ili kako ja volim da kažem, posebni.

 

Devojka Henrietta Pleasant, afroamerikanka, je svoju školu  napustila u šestom razredu jer je do nje morala proći pored škole u koju su išli belci koji su je svakodnevno gađali kamenjem i ismevali kada bi prolazila, samo zato što je crnkinja. Zato što ih je neko naučio da je ona drugačija, a ustvari je bila posebna. Žena koja je promenila medicinu zauvek. Ako ste nekada imali nekoga ko je bolovao i uspešno je izlečen. Izlečen je zahvaljujući njenoj smrti davne 1951. godine.

 

Rođena je 01.avgusta 1920. godine u Virdžiniji. Potiče iz siromašne porodice koja je radila i živela  na plantaži duvana. Udala se u 20-oj godini kada dobija prezime Laks. Rodila je četvoro dece. 1950. godine otkriven joj je kancer cerviksa, četiri i po meseca po rođenju petog deteta. Lečila se u jednoj od retkih bolnica u to vreme gde su crnci mogli da se leče, Johns Hopkins. Primio je ginekolog Howard Jones koji je već tad za njen slučaj rekao da je neverovatan, da nikada tako nešto nije video. Njenu izraslinu na cerviksu je opisao kao ” blistava,purpurna i preosetljiva, dovoljno je trebalo samo da je pipnete da počne da krvari”. Ali pravo čudo nastaje tek kada su njene ćelije poslate na ispitavanje. Uzeta su dva uzorka, sa obolelog i zdravog dela cerviksa i poslata su na ispitivanje doktoru po imenu George Gay. Označio ih je kao HeLa ćelije, po imenu i prezimenu pacijentkinje.

 

30 godina su naučnici pokušavali da pronađu ljudske ćelije koje će moći da opstanu van ljudskog tela kako bi se radila naučna i medicinska istraživanja, međutim svačije bi posle par dana izumrle. HeLa ćelije ne samo da su opstale nego su počele neverovatnom brzinom da se razmnožavaju, njihov broj se duplirao na svaka 24h. Njene ćelije su promenile medicinu zauvek. Već 60 godina se umnožavaju u laboratorijama širom sveta. Pomoću njenih ćelija otkriveni su lekovi za mnoge bolesti grip, leukemiju,otkrivena je i čuvena Polio vakcina za dečju paralizu. 1955. godine njene ćelije su bile prve ljudske ćelije koje su uspešno klonirane. Takođe su slate  u svemir kako bi se ispitalo da li ljudsko tkivo može da podnese nultu gravitaciju. Procenjuje se da je do danas uzgojeno preko 20 tona njenih ćelija i pomoću njih otkriveno preko 11 000 patenata.

 

Henrietta to nikada nije saznala, preminula je od trovanja ,04. oktobra 1951. godine u 31-oj godini života pre nego što su otkrili da su njene ćelije besmrtne. Ni njena porodica  dugo nije znala ništa o tome, živeli su u siromaštvu bez zdravstvenog osiguranja dok su se njene ćelije prodavale a medicina  zarađivala milione. Želeći da sakriju od javnosti o kome je zapravo reč, doktor Gay je potvrdio da se radi o ženi po imenu Helen Land. Tek posle 25 godina 1976. godine magazin Roling Stone objavljuje istinitu priču o, u medicini već dobro poznatim, HeLa ćelijama crnkinje Henriette Laks. Njena porodica nikada nije tražila nikakavu odštetu. Pošto nisu znali gde je tačno sahranjena izborili su se da se podigne memorijalna ploča, blizu mesta gde joj je sahranjena majka, na kojoj piše da su ćelije Henriette Laks bez pristanka uzete i da će zauvek koristiti čovečanstvu.

 

Zapravo to i jeste svrha postojanja svih nas… bez obzira kojoj etničkoj, kulturnoj, jezičkoj, verskoj vrsti populacije pripadamo… da koristimo čovečanstvu.

 

Premijeru filma o životu Henriette Laks možete pogledati 22.04.2017. na kanalu HBO, a trejler na linku https://www.youtube.com/watch?v=x-jxex1xqpy

 

Slika je preuzeta sa http://scienceandfilm.org

 

 

 

 

 

 

 

 

Ukupno komentara: 0


Sva polja su obavezna.