Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Država neće rešiti naše probleme

Žolt Kovač: Država neće rešiti naše probleme, 2013

U velikim gradovima, ukljucujući i Beograd, džentrifikacija i agresivna urbanizacija gradskih centara čisti kreativnost pred sobom. Astronomski porast kirija iseljava kreativce i umetnike koji nemaju korporativna primanja što dalje od centra uništavajuci socijalnu koheziju jedne generacije. Kako se uhvatiti u koštac sa nadolazećim promenama? U biznisu, urbani milenijalci se odlučuju da preuzmu inicijativu koja podriva tradicionalnu ekonomiju. Na primer, airbnb, uber i zipcar, sva tri rastuća biznisa počivanju na pravilima ‘ekonomije deljenja’. Takođe, mnogi umetnici, aktivisti, hipici, entuzijasti uzvraćaju udarac. Model koji počiva na reciklaži prostora, materijalnih stvari i ideja postaje dominantan i u kulturi. Na primer, londonski ‘Tajni bioskop’ poziva gosta da sa kupljenom kartom postane deo filmskog ‘pozorišta’ napravljenog za to veče u nekoj iznajmljenoj zgradi. On dobija adekvatni kostim, i odjednom se nalazi u izmenjenoj realnosti, gost ‘ulazi’ u film: ma koliko prostor bio siv i dosadan, glumci, koji kao su izašli iz filma, ga transformišu u šarenilo boja, filmske kreativnosti i umetničkog izraza.

 

 Uradi sam!

 

Reciklaža prostora i primena ‘uradi sam’ modela nije samo posledica promena na bolje. Usled ekonomske krize, i promene paradigme u kojoj je sve manje dobrih poslova za osobe sa društvenih nauka i umetničkih fakulteta, urbani milenijalci se okreću stvaranju sopstvenih poslova, i lokalnom preduzetništvu. Čitavi zaboravljeni kvartovi su transformisani od strane mlađe hipsterske generacije koja u velikom broju i dalje dolazi u delove gradova poput Krojcberga, Šordiča ili Bruklina. S druge strane, milenijalci skvoteri imaju društvenu misiju na umu, jer je njihova hrabrost zapravo politika ali i protest prema dominantnim promenama u drustvu. Oni se useljavaju u prazne zgrade na centralnim lokacijama i od njih prave veoma posećene izložbene i kulturne centre. Primera je bezbroj: socijalni projekat ‘Hajv’ u londoskom Dalstonu, umetnički ‘KGB’ projekat u eksluzivnoj pariskoj četvrti na adresi Ulica Rivoli 59, urbana organska bašta “Prinzessinnengärten’’ u berlinskom Krojcbergu. Ideja iza ovih projekata je da umetnost i ‘uradi sam’ model zajedno stvaraju tu intimnu vezu između ljudi, dozvoljavaju pojedincu da u gradskom metežu ostvari kontakt sa sličnim ljudima koji žele da razmišljaju, debatuju i pokažu da filozofski underground nije mrtav. Nisu svi projekti uspešni: pre dve godine, grupa skvotera aktivista pokušali su da pretvore napuštenu zgradu u prihvatilište za beskućnike u Čering Krosu u centru Londona, ali bili su isterani napolje, bez obzira što zgrada još uvek stoji napuštena. No, kreativni centri ne moraju da se osnivaju u napuštenim zgradama, jer javni prostor, ako ima svrhu, mogu biti i same ulice, parkovi ili tzv. privremene ‘’pop-up’’ prodavnice, privremeni bioskopi koji će puštati klasične filmove, svuda će biti ping pong stolovi gde će se ljudi družiti.

 

Ovakav model u biti počiva na osnaživanju pojedinca: pitanje koje se postavlja je ‘čega nema u tvom okruženju a voleo bi da postoji’? Ako se stalno žalis što Beograd nema nešto što ima Berlin ili Njujork, uradi sam! Tako je počeo ‘Hajv’, besplatan društveni centar koji je na veoma inteligentan način preuzeo prostor u praznoj zgradi u hipsterskom delu Londona Dalstonu, i koji postoji isključivo zbog volontera. Centar je posvećen radionicama, seminarima, filmskim projekcijama, izložbama i kampanjama koje za cilj imaju podizanje svesti o aktuelnim društvenim problemima. Ovakav aktivizam nije deo sveprožimajuće komercijalizacije društva jer aktivizam daje svrhu, pobuđuje solidarnost, stvara i preoblikuje vrednosti, a to su rad koji pre svega ostaje zajednici i koji je istinski ispunjavajući. Moderna usamljenost je posledica društvene isključenosti. Građani se društveno aktiviraju, da li volontiranjem, ‘uradi sam’ idejama, debatovanjem, ili prezentovanjem umetničkog sadržaja. Takođe, nova generacija ima potrebu da učestvuje u kreiranju svog kulturnog kosmosa tako što će stvoriti prostor gde će se novi naraštaji upoznavati sa kontrakulturom koja nije obavezni deo konvencionalnog školskog programa. U Srbiji, svedoci smo velikog broja takvih inicijativa, od bioskopa Zvezde, Savamale do Dorćol Platza. Zgodno je spomenuti U10 galerijski prostor koji je prvi prostor takve vrste pod kontrolom samih umetnika. Suština ovakvih projekata je da mogu biti slobodniji u svojoj poruci samim tim što nisu deo sistema.

 

Paradigma se menja

 

Paradigma u kojoj država rešava probleme društva je na izdisaju. Lokalne opštine više nemaju novca da sponzorišu javne umetničke projekte, ili se okreću komercijalnim projektima koji će im dovesti širu publiku. Kultura, umetnost, društvene nauke imaju priliku da postanu deo industrije i globalnog tržišta ili im preti opasnost da ostanu samo deo lokalnog kolorita. Umetnici ovaj sveprisutni narativ menjaju iz temelja: lokalno je dobro, lokalno je vredno jer je zajednica cilj. Kulturni centri u samo-organizaciji zajednice mogu nuditi performans i društveno angažovanu umetnost, novu političku ideologiju gde je akcenat na održivosti razvoja, ponekad imaju i kuhinju koja nudi vegansku hranu, shodno politici, a sve to donosi sa sobom redefinisanje modernog identita, i onoga šta je moguće. Ne samo da je potrebno da naučimo da drugačije razmišljamo, da počnemo da recikliramo nego i da drugačije pristupimo prostoru oko nas. Nova generacija uzima alat u svoje ruke.

Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.